NavMenu

Sve više kvalitenih zasada trešnje u Pirotskom okrugu - Moderan uzgoj garantuje bolji rod

Izvor: Tanjug Subota, 26.06.2021. 13:15
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Aleksey Troshin/shutterstock.com)Ilustracija
Jedan od najsavremenijih trešnjara u Srbiji nalazi se u Pirotskom okrugu, tačnije u belopalanačkom selu Klisura gde se na površini od preko 36 hektara gaje najsavremenije sorte trešanja koje se plasiraju na domaće i strano tržište.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi u Pirotu kažu za Tanjug da je u širem području pirotskog kraja sve više kvalitetnih zasada ovog voća koje je očigledno sve popularnije među voćarima.

Po rečima Gorana Cvetkovića, direktora poljoprivredne proizvodnje u kompaniji Borjana DOO iz Pirota, koja je vlasnik ovog zasada, reč je o modernom zasadu na kome se primenjuju najnovije agrotehničke mere.

- Ovde imamo 18 sorti trešanja, od najranijih do najkasnijih. Na jednom od poslednjih zasada koje smo podigli, na površini od preko tri hektara, imamo i protivgradne mreže, naravno sistem kap po kap, ali i antifrost sistem protiv smrzavanja koji je u fazi postavljanja - kaže Cvetković za Tanjug i dodaje da je prvi zasad trešanja na ovom području kompanija Borjana podigla daleke 2008. godine.

- Prve trešnje su posađene 2008. godine na površini od 15 hektara, a do danas zasad je više nego udvostručen. U početku smo sadili sorte poput burlat, samit, džordžija, regina, a poslednji zasadi su pod modernim trešnjama koje spadaju u slatke trešnje poput sanate, valine, grej star i gabrijel - navodi Cvetković.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Pirotu Goran Svetozarević navodi da je reč o zasadu koji spada u modernije u našoj zemlji.

- Trešnja u ovom kraju nije bila toliko ranije plantažno zastupljena, uglavnom se gajila oko kuća, okućnica, međutim, unazad desetak-petnaest godina itekako je zastupljena i imamo vrlo savreme zasade poput ovog kod sela Klisura. Imamo odličnu saradnju kao Poljoprivredna stručna služba sa proizvođačima imamo odličnu saradnju - kaže Svetozarević za Tanjug.

Specifičnosti moderne proizvodnje trešnje su da se prinos po stablu smanjuje, ali se značajno povećao broj stabala po hektaru.

- Ako uzmemo u obzir da je pre 30-40 godina po hektaru bilo od 300 do 400 sadnica trešanja, sada je to desetostruko više. Po stablu je manji prinos, jer su manje biljke, ali po jedinici površine je udvostručen ili utrostručen rod i kvalitet je daleko bolji - kaže Svetozarević.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.