NavMenu

Francuski stručnjaci pronašli alternative neonikotinoidima u uzgoju šećerne repe

Izvor: eKapija / Agroklub Petak, 18.06.2021. 09:01
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: igorstevanovic/shutterstock.com)Ilustracija
Francuska agencija odgovorna za odobrenja sredstava za zaštitu bilja ANSES, ispitala je alternative neonikotinoidima u uzgoju šećerne repe koji su zabranjeni za upotrebu od 2018. godine. Istovremeno su pregledali i 3.800 naučnih radova i doneli odluku o tome koje su 22 mogućnosti zamene ove aktivne materije, od kojih su četiri kratkoročne, piše news.in-24.

To uključuje aktivne materije flonikamid i spirotetramat, odobrene za korišćenje u Evropskoj uniji. Osim njih, navode da je pogodno malčiranje kao i organsko đubrenje.

- Ova rešenja su efikasna, ali nisu dovoljna za samostalnu upotrebu - napominju iz ANSES-a pojašnjavajući da će uz njih biti potreban integrisani pristup zaštite bilja kako bi se postigla dovoljna efikasnost, a možda i evolucija u proizvodnim praksama.

Dakle, iako je većina zamena postigla dobru efikasnost, samostalno nisu mogle u dovoljnoj meri da smanje štetu koju su prouzrokovale lisne vaši i virus žutice. Zbog toga ova agencija traži unapređenje istraživanja i razvoja alternativnih praksi kako bi se metode delotvorne na ostale useve prilagodile i uzgoju šećerne repe. Prema njima, važno je i testiranje kombinacija sredstava za zaštitu bilja kao deo integrisanog pristupa zaštiti useva.

Osim ranije spomenutih alternativa koje su već dostupne, u naredne dve do tri godine biće ih još 18, navode iz ANSES-a. Osim pesticida, spominju i biološke metode poput upotrebe mikroorganizama i korisnih insekata, kao i biljnih i mineralnih ulja, kao i novih sorti i biljnih stimulatora.

Vlasti u Francuskoj takođe vide izlaz u metodama uzgoja šećerne repe u kombinaciji sa drugim usevima koji utiču na populaciju lisnih vaši ili privlače njihove prirodne neprijatelje.


Šta su neonikotinoidi?

Neonikotinoidi su grupa insekticida sa najširom primenom u svetu, međutim, još od početka njihove upotrebe, pre četvrt veka, javljaju se mnoge polemike o njihovoj štetnosti za pčele i druge oprašivače. U pitanju su nervni otrovi, koji izazivaju širok opseg problema za oprašivače.

Počevši od 2013. godine kada je uvedena parcijalna zabrana korišćenja određenih neonikotinoida (imidakloparida, klotianidina i tiametoksama) u zemljama Evropske unije, borba je dobila svoj epilog u 2018. godini, kada je uvedena potpuna zabrana.

Upotreba, ipak, može da se nastavi u potpuno zatvorenim plastenicima i staklenim baštama u kojima će tretirane biljke biti van domašaja kako domaćih, tako i divljih vrsta pčela poput bumbara.

Na odluku Evropske komisije reagovale su i pojedini proizvođači poljoprivredne hemije, rekavši da da neonikotinoidi predstavljaju minimalnu pretnju zdravlju pčela u poređenju sa nedostatkom hrane, bolesti i hladnoće.

Istraživači su upozorili i da su novi pesticidi, koji su napravljeni da zamene neonikotinoide, možda isto toliko opasni po pčele.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.