(Foto: Đorđe Bjelaković) Krajnji korisnik je taj koji utiče na proizvodnju i distribuciju energije, on se edukovao, zna šta su čisti izvori energije, ima puno znanja, a sada ima i mogućnost da bira ko će mu isporučivati struju, objašnjava
Stefan Krneta, osnivač banjalučkog startapa Dwelt, aktuelnu situaciju na tržištu električne energije i trendovima koji dolaze i u naš region.
Krneta je zajedno sa ostalim učesnicima na panelu o hibridnoj energetskoj budućnosti ovogodišnjeg Samita energetike Trebinje istakao važnost značaja dobrih tehnoloških rešenja u energetici i koliko oni mogu olakšati celokupan proces tranzicije energetike. Jer, ako su savremene tehnologije zavladale bankarskim sektorom, što bi energetika kaskala?
- Vidimo npr. da svaka treća kuća ima solarni panel i i domaćinstva kreiraju kako će trošiti energiju Blokchain je nešto što se ne može zaustaviti. Hibridnu energetsku budućnost određuje krajnji korisnik i rešenje je u tehnologijama koje mogu olakšati put ka budućnosti – rekao je Krneta.
On smatra da BiH, ali i zemlje regiona, imaju znanje i tehnologije, ali je potrebno da se elektroprivredna preduzeća otvore za nove softverske platforme i tehnologije generalno.
- Ako dublje izanaliziramo, digitalizacija energetike stvarno kasni za ostalim sektorima. Vidimo da su aktuelna neka stara softverska rešenja, a tržište traži da se otvaramo ka novim tehnologijama – ističe Krneta.
Najsavremenija tehnološka rešenja, kaže Krneta, mogu se primenjivati i kod operatora distributivnog sistema, kao i u domenu snabdevanja i distribucije struje.
- Moramo pustiti da tehnologija nađe svoj put i da pratimo njenu primenu. Softverske platforme su puno fleksibilnije nego što mislimo, možemo ih podešavati da rade kako treba određenoj energetskoj kompaniji. Zato smatram da ne bi trebalo da nailazimo na prepreke u primeni, od momenta proizvodnje do isporuke struje – zaključio je Krneta
Stjepan Sučić, direktor razvoja u Končar KET, naveo je kako postojeća mreža ne može ispratiti sve trendove koji dolaze i tu se krije izazov – kako nadolazeća rešenja da isprate tradicionalne uslove rada.
- Pritom treba imati u vidu nedovoljno liberalizovano tržište. Došlo bi verovatno do raspada kada bismo sve solare, vetroparkove, hibridne i električne automobile doveli na mrežu, i zato se mora imati gradacija u nadograđivanju mreže i infrastrukture. Moramo kontinuirano pratiti trendove potreba kupaca, koji žele sve više biti aktivniji u ovom procesu – istakao je Sučić.
Prema njegovim rečima, na tri segmenta se mora obratiti pažnja: primena tehnologije u energetskoj tranziciji, za tim sledi kreiranje dobrih poslovnih modela i onda sprovesti kampanju da se kupci uvere u važnost nadogradnje energetskih sistema.
- Moramo ih angažovati da budu prozumjeri. Konačni cilj je da kupac bude naš partner i da bude edukovan o svim ovim procesima.
I Marko Vukobratović iz osiječke kompanije Base58, koja se bavi implementacijom savremenih tehnologija u energetici, smatra da je kupac sad aktivan i slobodan da bira ko mu je snabdevač.
- Mnoštvo takvih aktera čine energetsku mrežu mrežu aktivnom. Mi koji nosimo tehnologije moramo razmišljati van okvira, i tražiti rešenja van domena, rešenja koja će biti hibridna.
Pritom, kaže, ni tehnološke kompanije se u tom procesu ne bi smele razmahati, jer sistem bez regulacije nije stabilan.
- Da mi ne bi otišli predaleko dolazimo do pitanja kako to ograničiti, kako prostor pretrage naših rešenja svesti na dimenzije igrališta. Moramo znati dokle smemo, kako bi svi koji su uključeni bili srećni.
Kreiranje vrednosti, ali i regulative
Uroš Salobir iz slovenačkog operatora prenosnog sistema ELES smatra su pametne energetske mreže budućnosti I da nas čeka integracija ovog sistema, a koja će kasnije omogućiti da se uloži manje a dobije više.
- Ali, moramo biti svesni da regulativa može srušiti neke prepreke, ali ne može kreirati vrednost ovih servisa. Moramo biti fokusirani da kreiramo vrednost budućih servisa. U to bi trebalo usmeriti novac. Koji god sistem da kreiramo trebalo bi da da budemo svesni biznisa i svih uključenih strana. Vrednost je pokretač, nju moramo da nađemo.
Savo Minić, direktor Kaldere, istakao je da je ovo brza tranzicija koju ne može tako brzo ispratiti ni regulativa.
- To je najčešće spakovano u neke Okvire, koji nam pomažu da se krećemo putem dobrih rešenja. Potrebe krajnjeg potrošača nisu iste u BiH, čak ni u RS, a vrlo smo mali primer. Niz je faktora koji će uticati na zakonsku legislativu i donošenje akata, da bi sistem bio održiv.
Samit energetike SET 2021 se u organizaciji Elektroprivrede RS i firme SET održao 20. i 21. maja, uz pokroviteljstvo Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Vlade RS i kompanije Končar, uz generalno sponzorstvo kompanije Elnos Group i podršku Infinity group i kompanije Dwelt.
Portal eKapija je medijski pokrovitelj Samita energetike Trebinje 2021.