Balkan i ugalj, priča koja ima kraj? - Šta planiraju zemlje našeg regiona

Elektroprivrede zemalja regiona saglasne su u jednom – sledi veliki investicioni zamah u ulaganje u obnovljive izvore energije, ali potrebno je razumevanje Energetske zajednice u definisanju dinamike kako će se sprovesti energetska tranzicija - jer, energetska bezbednost BiH, Srbije i Crne Gore dobrim delom je oslonjena na energiju dobijenu iz uglja i zato se mora pažljivo razmotriti koji će to biti put zaokreta ka OIE. Bila je to poruka drugog panela ovogodišnjeg Samita energetike Trebinje.

Domaćin skupa, prvi čovek Elektroprivrede RS Luka Petrović je istakao da je Republici Srpskoj od velike važnosti bilo usvajanje Zakona o električnoj energiji, koji je, kako je rekao, reformskog karaktera.

- To nam daje vetar u leđa, ali moramo biti svesni da nas čeka veliki posao. Pitanje dekarobnizacije je veliki teret elektroprivredama regiona. Regulativa iz Energetske zajednice nas usmerava kako da preživimo dekarbonizaciju. Činjenica je da je ne možemo izvršiti, a da nismo napravili alternativne izvore energije. Treba dobro da procenimo da li treba da se zadužimo da napravimo nove kapacitete, a onda da nismo u mogućnosti da preguramo tranziciju. To je svakako važno pitanje, gde će nam pomoći i konsultanti – rekao je Petrović.

Petrović je naveo da, "ako ne budemo pravili nove objekte na bazi OIE, a budemo uvodili naknadu za CO2, bićemo u teškim problemima".

- Sofijskom deklaracijom je odobreno 9 mlrd EUR investicija za zelenu energiju za Zapadni Balkan i već zemlje mogu da apliciraju za grantove. Ovo je vrlo važno, jer nas EU podržava u izgradnji, da ne bismo došli u situaciju da budemo prezaduženi. Nemamo alternativu, jer su i najavljene neke nove sankcije za one zemlje koje ne obračunavaju C02. To znači onda da će cena struje biti dvostruko viša nego u Evropi, a daleko je niža cena struje iz OIE danas nego pre 10 godina. Budemo li pasivni, cena naše struje biće tri puta veća u odnosu na onu iz EU.

Petrović je još jednom ponovio važnost reorganizacije Elektroprivrede RS, koju su jako brzo realizovali i uspeli da razdvojiti delatnosti snabdevanja i distribucije.

- Ali tu nije kraj poslu, još nas čeka mnogo toga. Moramo osmisliti koncept energetski zaštićenog kupca, kako bismo im omogućili povlastice. Oni građani koji ne uđu u koncept zaštićenog kupca, mogu očekivati povećanje cene.

Zakon o OIE koji treba da bude usvojen u RS omogućiće podsticanje građana da instaliraju solarne panele na krovovima i time bi se stvorila kategorija tzv. "prozjumera". Oni bi bili skinuti sa jeftine struje, ali bi ih ERS pomogao alternativnim izvorom napajanja.

- Verujem da će u narednih sedam, osam godina u RS biti akcenat na "prozjumeru", jer je to način da se ublaži povećanje cene električne energije – zaključio je Petrović.

Direktor Elektroprivrede BiH, Adnan Andelija, ponosno je najavio da je ta Elektroprivreda sa Energetskom zajednicom dogovorila internu naplatu naknade za CO2, što je prvi put da jedna kompanija u regionu to uvodi.

- Očekujem da će sistem startovati početkom 2022. godine – rekao je Andelija.

Ne čekajući državne zakone, niti usklađivanje entitetskih zakona, Elektroprivreda BIH je započela restrukturiranje, jer se dominantno, sa 80% snabdevaju strujom iz dve TE, a 20% proizvodnje dolazi iz hidropotencijala.

- Naš najveći izazov su rudnici, kojih imamo sedam u vlasništvu, i imamo veliki otpor budućim aktivnostima. Znajući šta nas sve očekuje, opredeljeni smo da izazove sprovedemo. Početkom 2024. godine 410 MW će iz TE Kakanj i TE Tuzla izaći iz pogona, što je naša obaveza prema NERP-u. Samim time nastaje sanjenje potrebe za ugljem i zato moramo intezivirati gradnju objekata iz OIE.

Prvi vetropark koji je izgradila EP BIH, VE Podveležje od 50 MW, pušten je u rad početkom 2021. Na jesen očekuju da će objaviti poziv za gradnju tri solarne elektrane snage 120 MW. Uskoro grade i solarnu elektranu blizu VE Podveležje od 30 MW. Razvoj tih projekata će trajati dve do tri godine.

- Takođe, razvijamo i projekat VE Vlašić 50 od MW, kao i onaj na Ivan planini takođe od 50 MW. Osim toga, u planu su i dve HE na Bosni, na Drini jedna, i jedna na gornjem toku Neretve. Sve ukupno, to je oko 250 MW snage iz hidropotencijala.

Andelija je takođe naveo kako u kontinuitetu imaju poziv ka privatnim vlasnicima hidroelektrana kako bi kupili te objekte i već je aktuelno oko 15 ponuda. Te ponude sada analiziraju timovi EP BiH.

Na pitanje šta se dešava sa početkom gradnje Bloka 7 TE Tuzla, Andelija je akcentovao da ih očekuje još razgovora na tu temu sa Energetskom zajednicom.

Nešto relaksiranija situacija je ona u Elektroprivredi HZ HB, jer nisu opterećeni strujom iz uglja, i poručuju da neće odustati od krilatice "100% obnovljivo".

- Izgradnjom VE Mesihovina i dva značajna hidro objekta prešli smo snagu od 900 MW ukupnih naših instaliranih kapaciteta i imamo sada oko 1.600 i 1.700 GWh godišnje. Cilj nam je, u narednih nekoliko godina, instalirati još 30% kapaciteta u odnosu na sada. Time bismo povećali proizvodnju na 2.300 GWh godišnje i i povećanje bilansa za 40% - rekao je Drago Bago, izvršni direktor za razvoj u EP HZ HB.

Kako planiraju to da postignu? Nameravaju da grade VE Poklečani snage 132 MW i 150 MW u solarnim elektranama.

- Ove investicije su nam jako važne, jer tokom leta imamo velike hidrološke oskudice, pa taj problem nameravamo da balansiramo energijom iz sunca. Sve ove projekte razvijamo isključivo svojim snagama i na to smo posebno ponosni – istakao je Bago.

Srbija je već dobro zakoračila u energetsku tranziciju, a pet novih zakona donesenih ovog proljeća dodatni su podstrek da se taj proces ubrza. Međutim, kako je rekao Aleksandar Jakovljević, direktor sektora za strategiju u Elektroprivredi Srbije, treba im jasan put i razumijevanje.

- Zemlje EU imaju fondove za ovaj proces, a mi nemamo. Nije sporan proces, već ako želimo da ga dobro podnesemo onda moramo definisati način tranizicije, dinamiku, sa kojim tehnologijama ćemo je sprovesti i kako će se to finansirati. Srbija je sada dobro balansirana u energetici, nije zavisna od uvoza struje, za razliku od nafte i gasa. Ako se budemo više oslanjali na gas, moramo znati da na primer jedna gasna elektrana od 300 MW koja će raditi 7.000 sati godišnje povećava uvoznu zavisnost zemlje od 1,5% - istakao je Jakovljević.

Kaže da u Srbiji 17.000 ljudi radi u rudnicima i u termoelektranama i još 45.000 u domaćim kompanijama sa prihodom većim od 450 mil EUR koje su kooperanti termoelektana.

- Ovo je vrlo važno pitanje koje moramo uzeti u obzir i to je pitanje ovog regiona koji je oslonjen na ugalj. Takođe, pitanje svih ulaznih parametara, internih taksi, taksi na CO2 – to sve dramatično menja operativni plan EPS-a – ističe Jakovljević.

Prema njegovim rečima, Srbija čeka rezultate aktuelnih analiza, posle čega će ući u preuzimanje eventualnih obaveza.

- Nema dileme da je tranzicija došla i da će dekarbonizacija uslediti i da će se povećavati udeo OIE, ali je ključno kojom dinamikom. Ključ snabdevanja energijom u Srbiji biće sakako ulaganje u OIE i ekološki modernizovana proizvodnja iz uglja.

Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora EP CG, opisao je zanimljivu situaciju koja se desila Crnoj Gori po pitanju ekološki podržane proizvodnje.

- Doneli smo zakon koji je ustanovio da krenemo da emitujemo CO2 kredite onim kompanijama koje zagađuju okolinu, a mali je broj tih kompanija. Jedna je EP CG i Kombinat u Podgorici, i Vlada je podelila besplatne kredite i time potcenila EP CG, a privatnu firmu precenila. Kad je EP CG potrošila kredite, njoj privatna kompanija prodaje te kredite za 17 mil EUR. To nije za pohvalu. Umesto da je EP CG kad je "probila plafon", uplatila sredstva u već formiran fond za zaštitu životne sredine, a obaveza tog fonda je da investira u zelene projekte - onda bi dobar deo novca iz njega otišao u modernizaciju TE Pljevlja.

Đukanović smatra da nije loše sačuvati ugalj kao izvor, uz jaču gradnju vetro i solarnih kapaciteta.

- Mi očekujemo da će Energetska zajednica izaći u susret regionu i da će imati razumevanja, da ne bi došlo do socijalne katastreofe.

Crna Gora planira u naredne četiri godine da gradi HE Komarnicu, SE Briska gora, VE Gvozd i Brajići, a u pripremi je tender za SE Velje brdo. U HE Perućica ide i osmi agregat od 58 MW.

- Prostor Crne Gore koji se naslanja na Hercegovinu, a koji nazivamo Kameno more, idealan je za gradnju velikih solarnih elektrana, jer je zemljište jeftino. Takođe, imamo velika očekivanja od projekta "1000+", koji podrzumeva instalaciju solarnih panela, snage do 10 KV, na krovovima domaćinstava.

Juče smo, takođe pišući o porukama sa Samita energetike Trebinje, naveli kako je Severna Makedonija hrabro zakoračila u energetsku tranziciju, a to je zemlja koja ima 65% proizvodnje struje iz uglja i 35% iz OIE.

Svesni su da je njihov ugalj manje kvalitetan nego onaj u Srbiji ili BiH, pa su odlučili da više ne investiraju u kopanje uglja, jer to bi investiranje u nova nalazišta koštalo ESM (Državni proizvođač električne energije) više od 100 mil EUR, naveo je Blagoj Gajdardžiski, direktor razvoja i investicija u toj kompaniji.

- Odlučili smo da nema investicija u nove rudnike, a minimalno ćemo održavati postojeće centrale. Do 2024. ćemo zatvoriti našu najveću termoelektranu, Oslomej, i pustiti u pogon solarnu elektranu na nekadašnjem odlagalištu. Njena snaga biće 100 MW, režirana u javno-privatnom partnerstvu.

Kada je reč o TE Bitolj, prvi blok biće rekonstruisan tako da može da raditi na gas, a druga dva bloka će biti ugašena do 2031. Makedonija će graditi i HE Čebren koja bi godišnje proizvodila 1.200 GWh struje i sa njom, kao i sa gasnom elektranom od 250 MW balansirali bi proizvodnju, zajedno sa projektima solarnih elektrana.

- Želimo da u osam godina izgradimo solarne elekrane od 800 MW. Pola od toga kapaciteta biće realizovana javno-privatnim partnerstvom, a pola će biti investicija ESM-a - poručio je Garbadžijski.