Smrčak izgradio sušaru sa tri tunela - Tokom 2021. biće instalirana proizvodna linija za šljivu

Zvorničko preduzeće Smrčak u ovoj godini planira nabavku proizvodne linije za šljivu čija će vrednost biti oko 500.000 KM (250.000 EUR). Linija podrazumeva opremu za rehidriranje, pakovanje i kalibrisanje šljive.

Ovo je samo nastavak investicije koja se skoro realizovana, a to je izgradnja sušare. Kako nam objašnjava direktor Smrčka Marko Mijatović, nabavljena je sušara sa tri tunela čiji će kapacitet biti 30 tona za 24 sata na bazi sveže šljive.

- Takođe je napravljen novi objekat za smeštaj sušare koji je površine 1.000 m2. Ova investicija je do sada koštala oko 800.000 KM (400.000 EUR). Moram da napomenem da smo u prošloj godini za ove namene dobili subvencije Ministarstva poljoprivrede RS u iznosu od 100.000 KM (50.000 EUR) - dodaje Mijatović.

Inače, preduzeće Smrčak je nastalo 1992. od otkupnog magacina koji datira od 1982. što potvrđuje da je tradicija bavljenja ovim poslom skoro 40 godina. Delatnost preduzeća je sakupljanje, prerada i promet gljiva, lekovitog bilja, šumskih plodova, voća i povrća.

- Spadamo u red značajnijih kompanija iz BiH koje se bave ovom delatnošću. Imamo trenutno 45 radnika. Do sada je u objekte, infrastrukturu i opremu uloženo oko 5 mil KM (2,5 mil EUR) - ističe naš sagovornik.

U pogonima Smrčka se proizvode gljive, lekovito bilje, šumski plodovi, voće i povrće. Najveću pažnju pridaju gljivama i one su primarni proizvod. Radi se o četiri vrste gljiva, a to su vrganj koji je najzastupljeniji, zatim lisičarka, smrčak i crna truba. Od lekovitog bilja najzastupljeniji su: kantarion, lipa, majčina dušica, hajdučka trava, sremoš, zova, beli slez itd.

- Takođe imamo sopstvene zasade organske maline i zasade od naših kooperanata koji se sertifikuju preko naše kompanije i mi im garantujemo otkup i cenu veću od tržišne cijene konvencionalne maline - kaže nam Mijatović.

Prosečni godšnji kapacitet Smrčka je oko 100 tona sveže gljive, 80 tona sušene, i 50 tona zamrznute. Osim toga, preradi se i oko 60 tona različitog lekovitog bilja u sušenom stanju i oko 50 tona ostalih šumskih plodova, voća i povrća. U sezoni rade oko 200 tona jagodičastog voća, sa tendencijom povećanja svake godine.

- Kapaciteti otkupa su neograničeni, otkupimo sve količine koje naši kooperanti mogu sakupiti. Imamo više od 2.500 kooperanata za samonikle plodove, odnosno gljive, lekobilje, šumske plodove, i 25 kooperanata za organsku malinu gdje je kapacitet otkupa takođe neograničen.

Skoro cela proizvodnja Smrčka je namenjena izvozu.Tržišta na kojima plasiraju proizvode su EU i Švajcarska, a od zemalja EU najviše Nemačka, Austrija, Francuska, Danska, Švedska, odnosno zemlje Zapadne Evrope.

- Razmatrali smo izlazak na tržište SAD-a, ali za sada navedena tržišta u potpunosti zadovoljavaju naše potrebe i mogućnosti.

Prema novom pravilnikom o uslovima korišćenja i načinu sakupljanja ostalih šumskih proizvoda u šumama i na šumskim zemljištima u svojini RS, koji nepovoljno utiče na Smrčak i ostale firme koje se bavi ovim poslom, dozvoljeno je da fizička lica sakupe samo 1 kg proizvoda. Kad su u pitanju komercijalni sakupljači, za njih se raspisuje konkurs na osnovu kojeg dobijaju dozvole na godinu dana.

- Inicijativa za izmjenu pravilnika postoji i organizovana je od strane Udruženja organskih proizvođača RS. Dakle zajedno sa ostalim kompanijama, kao i kooperantima nastupamo protiv ovog pravilnika. Upravo je ovaj pravilnik najviše pogodio kooperante koji su većinom ljudi iz siromašnih kategorija i iz ruralnih delova naše zemlje, tako da će pravilnik umnogome doprineti da i ovo malo ljudi što je ostalo na selu, napusti selo u potrazi za egzistencijom, jer im je novac koji su dobijali od sakupljanja šumskih plodova bio ogroman izvor prihoda - smatra Mijatović.

Što se tiče saradnje sa lokalnom upravom, Mijatović kaže da je zadovoljavajuća, ali i da uvek ima prostora za napredak u tom pogledu.

- Prednost Zvornika za naše poslovanje je, pre svega, blizina graničnog prelaza i dobra povezanost sa magistralnim putevima, što će možda u budućnosti biti problem jer planirani autoputevi će sa svih strana zaobići Zvornik, što je nepravedno s obzirom na ekonomski i geografski značaj Zvornika.

O planovima za naredni period, direktor Smrčka kaže da su to diferencijacija i diverzifikacija proizvodnje, što će značiti uvođenje novih proizvoda i napredovanje putem nabavke najsavremenije opreme koju zahtijeva tržište na kome nastupaju.

- Takođe planiramo održavanje i uvođenje najvažnijih međunarodnih sertifikata koji će dokazivati da je naše poslovanje na svjetskom nivou. Mi već posedujemo ORGANIC, BioSuisse, Global GAP, HACCP, ISO 9001:2015, BSCI, a u fazi smo implementacije IFS sertifikata koji ćemo imati krajem maja ove godine.