Putevi vina vode u istočnu Srbiju - Negotinske pivnice uskoro deo Svetske baštine UNESCO?

(Rogljevske pivnice)

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture predložio je Negotinske pivnice za preliminarnu listu Svetske baštine UNESCO. Reč je o naseljima vinskih podruma koja se nalaze u Negotinskoj krajini, na krajnjem istoku Srbije. Danas su ove pivnice, ili pimnice kako ih takođe nazivaju, omiljena destinacija mnogobrojnih ljubitelja vina.

Prvi zapisi o Negotinskim pivnicama su iz polovine 19. veka, a o vremenu početka njihove gradnje na ovom prostoru nema pouzdanih podataka. Na području Negotinske krajine, koja je od davnina poznata po svom vinogorju, stanovnici mnogih sela, koji su se bavili vinogradarstvom, osnivali su sekundarna naselja nedaleko od stalnih.

Prema vinskim podrumima koji u ovom kraju imaju naziv "pivnice" i naselja su tako nazvana. U tim objektima se samo prerađivalo grožđe u vino i rakiju i ti proizvodi su se u njima čuvali. Od mnogobrojnih naselja koja su bila skoncentrisana severozapadno i južno od Negotina ostalo je svega nekoliko - Rajačke, Rogljevačke (Rogljevske), Štubičke i delovi Smedovačkih pivnica. Nestale su Badnjevske, Rečanske, Trnjanske, Sikolske, Bratujevačke i Mokranjske pivnice kao i mnoge druge.

(Rajevačke pivnice)

Značaj ovih sekundarnih naselja i njegovih objekata za stanovništvo Negotinske krajine se ogleda i u tome što su vinski podrumi često monumentalniji i bolje građeni od kuća za stanovanje. Svako domaćinstvo je imalo bar jedan, a često i nekoliko vinskih podruma i bili su neodvojivi deo svakog stanovnika ovog kraja što se ogleda u činjenici da su se uz jednu od ovih grupacija, Rajačkih pivnica, a ne uz selo sahranjivali. Vino je bilo važno u svim životnim ciklusima.

Dve najveće seoske slave sv. Trifun i sv. Trojica slavili su se u pivnicama. Ranije se na sv. Trifuna odlazilo u vinograd da se uberu tri loze i kopriva, da bi svetac pomogao da grožđe bude rodno, posle toga su se skupljali u centru pivnica kod zapisa i sabora gde se slavilo uz bogatu trpezu. Na dan sv. Trojice u selu ispred crkve formirala se povorka koja je obilazila zapise u seoskom ataru. Litija je završavala na pivnicama, u centru kod zapisa. Tada su sve pivnice bile otvorene, svako je sedeo ipred svoje uz bogatu sofru. Do danas su se ovi običaju sačuvali s malim izmenama.

- Štubičke pivnice i Rajačko groblje proglašeni su kulturnim dobrom 1980, a Rajačke i Rogljevske 1983. godine kada su sve kategorisane kao prostorno kulturno-istorijska celina od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Negotinske pivnice predložili smo za preliminarnu listu Svetske baštine – rekla je u razgovoru za "eKapiju" Bosiljka Tomašević, arhitektkinja u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Ona napominje da su za održavanje ovih ruralnih aglomeracija kao prostorno kulturno-istorijskih celina od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju zaduženi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš.

- U toku predhodnih tridesetak godina u ove komplekse država skoro ništa nije ulagala kao ni na narodno graditeljstvo uopšte. Tek je pre dve godine prvi put posle proglašenja ovih kompleksa finansirana rekonstrukcija jedne pivnice u Rajcu, a opština Negotin na inicijativu Republičkog zavoda pokrenula izradu planskih dokumenata - rekla je Tomašević.

U planu je rekonstrukcija i sanacija Pivnice 92 koja spada u Rogljevačke pivnice čije radove će donirati švedske nevladina organizacija "Cultural Heritage withaut Borders".

U Rogljevu sada ima oko 122 objekta od čega je su 40 u funkciji proizvodnje vina, dok je 8 u funkciji ugostiteljstva, izložbi. Nekada je bilo i preko 300 pivnica ali su mnogi objekti nestali u požarima ili su propadali, naročito posle Drugog svetskog rata nakon što su ih vlasnici napustili i prepustili delovanju vremena.

Prema nekim procenama u negotinskom vinogorju ima oko 1.000 ha pod vinogradima. Od autohtonih i starih sorti ovde se neguju bagrina, začinak, prokupac, vranac i smederevka.

Vina iz oviog kraja su u 19. veku pronalazila put do tržišta Francuske, Švajcarske i Engleske. Meštani tog kraja se verovatno nadaju da Negotinske pivnice zablistati novim sjajem i ožive kao nekada, kad se o velikim praznicima masovno silazilo u podrume, družilo i pravile svetkovine na trgovima i ulicama vinskih sela. A država bi trebalo da se pobrine da Negotinske pivnice postanu značajnija turistička lokacija.

Svetska baština

Svetska baština UNESCO-a je specifično mesto (kao što je šuma, planinski masiv, jezero, pustinja, građevina, kompleks ili grad) koje je nominovano za međunarodni Program svetske baštine kojim upravlja Komitet svetske baštine Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija UNESCO.

Cilj programa je da popiše, imenuje i čuva mesta od izuzetnog interesa, kulturnog ili prirodnog, u jedinstvenu baštinu čovečanstva (kriterijumi). Mesta koja su na listi svetske baštine mogu koristiti sredstva iz Fonda svetske baštine pod određenim uslovima.