Milan Beko, biznismen - Posrednik ili "čovek iz senke"

Milan Beko (Foto: YouTube/screenshot)

Za Milana Beka, biznismena, kažu da sve svoje poslovne poteze povlači iza zatvorenih vrata. Zovu ga "Čovek iz senke" i tvrde da se u svojim poslovima snalazi kao riba u vodi. Za njega važi pravilo da se retko pojavljuje u javnosti, ali da je, kao retko ko, dobrodošao na sve bitne adrese u zemlji i okruženju. Možda o njemu ipak najbolje govori sledeća priča: Kada su u jednoj anketi u iščekivanju loto milijarde upitali jednog čoveka šta bi uradio sa novcem ako bi dobio sedmicu smesta je odgovorio: "Pozvao bih Milana Beka da naplati, premesti, sačuva, uloži i ćuti."

Poslednjih desetak dana Beko je ponovo aktuelan. Prvo se oglasio na temu nepristojnog bogatstva domaćih tajkuna, a potom kao jedan od aktera u borbi za "Večernje novosti" sa nemačkim WAZ-om. Mada je član kluba najbogatijih domaćih poslovnih ljudi "Privrednik" Beko kaže da nije bogat već da bi se pre svega moglo reći da je zadužen. Tvrdi da nikada nije imao novac na Kipru, ali i dalje odbija da kaže u kojim kompanijama je suvlasnik: "Obećavam odgovor na to pitanje kad Srbija ne bude žrtva ovolikog populizma. Šta ja imam nadležni u Srbiji znaju, ali ta informacija nije javna. Dopustiću sebi da uživam u pravima koja su data zakonom".

Široj javnosti Beko je postao poznat krajem 1996, kada je Slobodan Milošević najavio "reformski zaokret" i za taj posao angažovao njega i Danka Đunića. S pozicije nestranačkog stručnjaka 1997. je ušao u vladu Mirka Marjanovića, na funkciju ministra za vlasničku transformaciju (privatizaciju). Svoju odluku objasnio je "patriotskim razlozima". Uspeo je da ostvari dva važna zadatka koja su mu zapala: da napiše zakon o privatizaciji i da - proda "Telekom" za oko 1,5 milijardi tadašnjih nemačkih maraka. Bila je to slamka spasa za režim koji se nalazio na ivici bankrotstva. Dve godine posle prešao je u Saveznu vladu Momira Bulatovića. Iste godine dospeo je i na listu građana SRJ kojima je, zbog bliskosti s Miloševićevim režimom, zabranjen ulazak u EU. Bio je i predsednik UO kragujevačke "Zastave" u vreme bombardovanja 1999. Kažu da je baš on patentirao odbranu uz pomoć "živog zida". Na izborima 2000. bio je prvi na listi JUL u Kragujevcu za poslanika u Veću građana Savezne skupštine. Sve funkcije napustio je posle petooktobarskih promena u Srbiji i više od tri godine potpuno se povukao iz javnog života. Vratio se u jesen 2004. kada je uspeo da obezbedi da aranđelovački "Knjaz Miloš" preuzme investicioni fond "FPP Balkan limited" sa Kajmanskih ostrva čiji je bio savetnik.

Rođen je 1961. u Herceg Novom. Kao dečak bio je stidljiv, a kao gimnazijalac dosta povučen. Završio je Saobraćajni fakultet, ali nikad nije radio u struci za koju se školovao. O njegovom privatnom životu ne zna se gotovo ništa. Javnost je uspela da sazna samo to da je oženjen, da ima dvoje dece i da uz plivanje uživa u vožnji "audijem". U rodnom Herceg Novom sagradio je jednu od najlepših kuća na imanju svoje bake, na mestu gde su nekada rasle narandže. Prvo zaposlenje dobio je u marketinškoj agenciji "Spektra", kao direktor marketinga, a potom je postao i njen vlasnik. Vodio je kampanju Demokratske stranke za izbore 1993, koja je pod sloganom "Pošteno" osvojila do tada nezamislivih 27 poslaničkih mandata. Ubrzo je osnovao novu firmu "DiBek" i bacio se na trgovinu proizvodima od drveta, hranom i proizvodima poznatih farmaceutskih firmi - pokazalo se, opet, uspešno. Na listi njegovih prijatelja su Jovica Stanišić, Milorad Vučelić, Danko Đunić, Slobodan Radulović, Vladimir Popović Beba… S pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem vezivalo ga je kumstvo, krstio je njegovog sina Luku. U poslednje vreme često je partner Miroslava Miškovića u raznim poslovnim akcijama.

Stručnjak za privatizacije po Srbiji, kako mnogi Beka zovu, pojavio se kao savetnik ili jedan od kupaca i u privatizaciji srpskih mlekara, Luke "Beograd", "Večernjih novosti" i "C marketa". Beko je dovršio i privatizaciju beogradske spoljnotrgovinske firme "Rapid". Bio je na udaru Komisije za istraživanje zloupotreba u privredi koja je pokušala da sudski ospori njegovo učešće u vlasništvu nad Rapidom. Na sudu se pojavljivao kao svedok - pred posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu o uslovima i okolnostima pod kojima je privatizovan "C market", pred Specijalnim sudom u procesu koji se vodi protiv stečajne mafije. Svedočio je i pred italijanskim pravosudnim organima koji su vodili istragu zbog sumnje u korupciju prilikom privatizacije "Telekoma".

U političkim kuloarima za Beka mnogi kažu da je finansijer LDP-a Čedomira Jovanovića. Često se ističe da ima uticaj na rad Vlade Srbije. On sam tvrdi da ne finansira nijednu stranku, a o uticaju na vlast kratko komentariše: "Moj navodni uticaj ne dopire ni do mogućnosti da zaštitim svoj biznis". Žali se na poslovnu atmosferu koja je stvorena u Srbiji i dodaje:

"Ovo nije atmosfera u kojoj može da se radi, a ako se, ipak, odlučim da odem, gledaću da niko ne bude oštećen:"

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 26.6.2010.)