Vremenske prilike ne pogoduju pčelama - Kako se sa ovim problemom nose pčelari iz Kanjiže?

Pčele su se taman bile razmahnule na voćkama koje rano cvetaju, ali ih je proteklih dana zahlađenje primoralo da ostanu u košnicama. Iskusni pčelar Mikloš Kordovan (80) iz Kanjiže, objašnjava da pčele iz košnica izlaze tek na plus 12 stepeni Celzijusa.

- Ako je hladno pčele ne izlaze, jer ukoliko bi izašle na cvet ili po vodu uginule bi od hladnoće. Nije im pogodovala ni odviše blaga zima, jer nisu se skupile u klube pa su dosta hrane potrošile. Dodatnu ishranu sam obezbedio na vreme, da ima dosta meda na zalihi kod njih u košnicama. Kada sam prvi put očistio košnice od uginulih pčela primetio sam da neka društva nemaju matice, jer je ipak bilo gubitaka u zimskom periodu, ali gde je toga bilo nadoknadio sam iz drugih košnica - kaže Kordovan.

U pčelinjaku koji održavaju Mikloš i njegov sin Zoltan (37) ima 140 pčelinjih društava. Mikloš naglašava da u Kanjiži i okolini za pčele ima dosta polena, tako da ovdašnji pčelari nemaju razloga za bojazan da pčele neće imati šta da rade. One počinju sakupljanje polena čim procvetaju zasadi lešnika i vrbaci kraj Tise, potom zasadi kajsija, bresaka, a kasnije šljiva, jabuka i drugog voća.

- U ovakvim situacijama kada vremenske prilike ne pogoduju pčelama, treba voditi računa da one u košnicama imaju dosta hrane, a ukoliko nema treba im dodati pogače. Pogače se sastoje od mešavine šećera u prahu i meda, tako da imaju šta da troše za ishranu, a u međuvremenu potrebno im je dodati unutra i vode, tako da nemaju potrebe da izlaze napolje, da ne bi uginule zbog hladnoće - napominje Kordovan.

Posle cvetanja voća na prvu veću pašu Kordovan pčele nosi krajem aprila na uljanu repicu, u atar Banatskog Aranđelova i Podlokanja na severu Banata. Med od uljane repice karakterističan je po tome što se brzo kristališe, pa Kordovan podseća da su ga zbog toga pre znatno više koristile fabrike konditorske industrije.

- Posle uljane repice pčele selimo na bagremovu pašu u okolini Hajdukova, ako će je biti. Ukoliko se nastavi sa nepovoljnim vremenskim prilikama, kao što je bilo prethodne dve sezone, kada je izostala bagremova paša, u ovim krajevima će ljudi morati da se priviknu da nemamo čistog bagremovog meda. Za prevoz pčela na uljanu repicu i bagrem imamo mogućnosti, jer su u pitanju lokacije koje nisu toliko udaljene od Kanjiže, pa prikolice sa košnicama možemo da premestimo traktorom. Zbog povećanih troškova i uslova ne idemo na udaljeniju Frušku goru u vreme cvetanja lipe, a posle u toku leta glavna medonosna paša je kada procveta suncokret - predočava Kordovan dinamiku pčelarske sezone na točkovima, koju na severu Bačke dopunjava nektar sa livada i cveta divljeg duvana, svilenca.

Kordovan ukazuje da prošla sezona nije bila naklonjena pčelarima u našoj zemlji, ali i celoj Evropi. Jedan od najvećih razloga, prema rečima sagovornika Dnevnika, jeste činjenica da nove sorte suncokreta nisu medonosne kao stare sorte, jer za pčele iz domaćih košnica glavna medonosna paša je kada procveta suncokret. I zbog toga je na tržištu dosta falsifikovanog meda, koji se na rafovima u prodavnicama nudi znatno jeftinije od prirodnog meda, ali kupci koji u prodavnici kupe falš med, pa ga uporede sa prirodnim koji je plod pčela, bez obzira na cenu opredeljuju se na prirodni.

Mikloš pojašnjava da je pravi med onaj koji se kristališe, pri čemu se najduže kristališe bagremov, od uljane repice kristališe nakon dva nedelje, dok kod ostalih vrsta meda zavisi sa koliko vrsta cvetova u njemu ima nektara.

- Kilogram meda na veliko prodajemo po 2,70 EUR , a uz dodatni trud na pijaci se na malo postiže povoljnija cena koja se kreće od 600 do 800 dinara, u zavisnosti od vrste meda. Med od uljane repice ide po 500, cvetni 600, a mešani 800 dinara. Kupaca ima, zato što sam na kanjiškoj pijaci više od dve i po decenije, od vremena inflacije koje se nerado svi sećamo. Imam dosta mušterija, hvala bogu, traže me i kupuju med za poneti po celoj Evropi. Dobre mušterije su i gosti koji dolaze u našu banju na oporavak, mnogi kada jednom kupe i ponesu teglu našeg meda kući u Beograd, Novi Sad ili neko drugo mesto, mušterije su i prilikom narednog dolaska u Kanjižu. Кupac pčelaru ne treba samo jedan dan, nego mu je potreban dok god pčelari, jer jednom prevarena mušterija više se ne vraća - ispričao je Mikloš Кordovan, naglasivši da kupac mora imati poverenja u pčelara, pa se sam uveri šta koristi, pa je i u tome tajna uspeha što uspeva da gotovo sav med uspeva prodati na kanjiškoj pijaci.

Pored meda, Mikloš Kordovan na kanjiškoj pijaci prodaje i druge pčelinje proizvode. Razvio je i izradu sveća od prirodnog pčelinjeg voska, pa mušterijama nudi tridesetak mustri sveća.