NITES - Konceptualni dizajn EnMS-a

Inicijativa NITES Grupe i idejni dizajn tehničkog rešenja EnMS sistema se zasniva na standardu ISO 50001 kao i IEC grupi standarda, te na principima izloženim u prethodnom razgovoru sa Miodragom Škrbićem, osnivačem i predsednikom NITES Grupe. U nastavku ovog članka Vanja Ožegović, CTO NITES Grupe predstavlja konceptualni dizajn EnMS-a (Energy Management System).

Pored definisanja osnovnih parametara sistema i postepene implementacije koraka koji su definisani standardom, potrebno je precizirati tehnički deo sistema, odnosno softverske alate i hardverske resurse neophodne za njegovu pripremu, implementaciju i puštanje u rad.

Sam standard ovo pitanje ostavlja bez odgovora i u svakom konkretnom slučaju posebno mora biti naveden način na koji će se predmet EnMS sistema nadgledati i na koji način će se energetski zahtevi adekvatno sprovoditi.

Veoma važno je znati izvršiti pravilnu kvantifikaciju početnih troškova, kao i troškova povezanih sa uvođenjem EnMS-a. Potrebno je pokušati što objektivnije proceniti koje energetske, ekonomske ili druge koristi može imati energetski sistem uvođenjem EnMS-a. Sve koristi koje će nastati primenom EnMS-a moraju opravdati ukupne troškove njegovog uvođenja.

Da bi projekat uvođenja EnMS-a bio potpun, poželjno je dalje precizirati vreme i materijalni raspored stvarne implementacije, kao i pravila naknadne kontrole sistema za moguća poboljšanja nakon njegovog uvođenja.

Poslednji korak je pitanje energetske politike organizacije na koju će uticati budući EnMS. Glavno pitanje je da li ona mora ili ne mora biti stvorena. Njeno postojanje u neophodnom obliku sigurno daje EnMS-u određenu zaštitu i povećava njegov značaj.

Definisanje obima i nivoa detalja sistema EnMS je prvi korak koji treba napraviti da bi se stvorio EnMS.

Generalno, sve energetske ekonomije koje su u vlasništvu jedne organizacije ili kojima ona upravlja, a kojima je potrebna energija mogu se integrisati u EnMS. U industrijskom sektoru to su pre svega proizvodni pogoni, ali na isti način je moguće ugraditi i različite delove sistema, odnosno različite pogone za podršku (npr. administrativne zgrade, transportne objekte itd.).

Dakle, činjenična definicija predmeta i delokruga EnMS-a zasniva se na principu da on treba da se sastoji od takvog fonda, na koji budući administrator sistema za upravljanje energijom zaista može uticati i gde troškovi njegovog uključivanja u sistem direktno utiču na budžet organizacije.

Nivo detalja sistema podrazumeva koje oblike energije ili druge promenljive vezane za potrošnju energije treba nadgledati i procenjivati u okviru EnMS sistema.

Nema sumnje da okvir EnMS sistema mora obuhvatiti potrošnju svih oblika energije, koje industrija obično koristi, odnosno:

• Električnu energiju;

• Prirodni gas;

• Kupljenu toplotu;

• Moguće gorivo.

Pored navedenih oblika energije, poželjno je nadgledati potrošnju svih vrsta voda (za piće, navodnjavanje, pogonske, tehnološke, komunalne i drugih voda slične namene) u EnMS-u, što takođe nije beznačajan operativni trošak, a trenutna praksa praćenja ove potrošnje beleži potencijalne neefikasnosti.

Za analizu adekvatnosti i identifikovanje potencijalnih ušteda energije potrebno je istovremeno pratiti i druge promenljive koje imaju uticaj na potrošnju energije i moguću neefikasnost. U nastavku je lista nekih od njih:

• Parametri kapaciteta proizvodne tehnologije;

• Tehnički parametri zgrada (dimenzije, izolaciona svojstva obodnih konstrukcija);

• Spoljne i unutrašnje temperature vazduha;

• Količina toplote ili električne energije proizvedene u sopstvenom izvoru energije organizacije;

• Potrošnja toplote za različite delimične namene (grejanje, priprema tople vode, klimatizacija itd.);

• Potrošnja električne energije odabranom tehničkom opremom (sistem osvetljenja itd.);

• Količina vode koja se koristi za toplu vodu ili u druge svrhe;

• Kvalitet vazduha u zatvorenom (vlažnost, koncentracija CO2);

• Intenzitet sunca;

• Intenzitet osvetljenja u unutrašnjosti;

• Zauzetost (prisustvo ljudi);

• Broj sati rada objekta i njegovih podpostrojenja.

Tačan izbor podataka koji su poželjni za pojedine organizacije, njihove objekte ili organizacione jedinice ne može se propisati i mora se uvek određivati na osnovu vrste postrojenja i drugih uslova koji su specifični za određenu lokaciju.

U drugom koraku stvaranja EnMS-a potrebno je navesti koliko često će se nadgledati i procenjivati odgovarajuća potrošnja energije.

S obzirom na nivo ispravnosti prikupljenih podataka, učestalost njihovog prikupljanja treba da bude veoma različita.

Za one mrežne oblike energije, odnosno njihova merna mesta, gde deo cene formira takozvana komponenta kapaciteta zakupljenog medijuma prema ugovoru sa snabdevačem, tehnički i ekonomski je izvodljivo uvesti nadzor na istim frekvencijima koje se koriste za njihovo tarifiranje (za korišćeni kapacitet).

Za električnu energiju koja se troši u velikim količinama to bi trebalo da bude najveća izmerena vrednost petnaestominutne aktivne snage u toku jednog sata (takozvani petnaestominutni maksimum izmeren u jednom satu u kW), a za male kupce čak trenutna potrošnja (kontinuirano merenje), jer se komponenta kapaciteta za cenu određuje na osnovu veličine prekidača (koja je data u amperima). Kontinuirano praćenje takođe može biti pogodno za praćenje kvaliteta isporučene energije u smislu podnapona/prenapona, veličine reaktivne kapacitivne/induktivne komponente ili drugih parametara koji se mogu nadgledati mernim uređajima višeg kvaliteta.

U slučaju prirodnog gasa, potreba za praćenjem u odnosu na komponentu kapaciteta za cenu je relevantna za mesta oduzimanja, koja su opremljena merenjima tipa "A" ili "B", tj. kontinuirana merenja, za koja trošak komponente kapaciteta zavisi od količine dnevno rezervisanog konstantnog kapaciteta (na koji se može uticati ispravnim radom plinskih uređaja u smislu smanjenja).

Snabdevanje (daljinskom) toplotom takođe se sve više naplaćuje dvokomponentno, za šta se deo cene takođe određuje na osnovu dogovorenih performansi (na koje može efikasno uticati pravilno upravljanje), što takođe opravdava redovno praćenje.

Samo u slučaju pitke vode se i dalje plaćaju samo korišćene količine, što u osnovi smanjuje potrebu za čestim očitavanjima. Kod ostalih vrsta voda se koristi ili projektovani kapacitet zahvaćene vode na vodozahvatu izražen u metrima kubnim (m3), kada ne postoje uređaji za merenje količine zahvaćene vode ili količina zahvaćene, odnosno isporučene vode izražena u metrima kubnim (m3), kada postoje uređaji za merenje količine zahvaćene, odnosno isporučene vode što takođe opravdava redovnije praćenje za povećanje efikasnosti.

U slučaju ostalih relevantnih promenljivih, potrebe za čestim očitavanjima su različite. Na primer jednokratno prikupljanje podataka je dovoljno za tehničke parametre zgrada i starost ugrađene tehničke opreme (osim ako se ne dogode značajne promene, poput toplotne izolacije). Takođe učestalost prikupljanja podataka može zavisiti i od nekih razloga ili događaja u sistemu (na primer u svrhu mogućeg isključenja radi smanjenja neposredne potrebe za električnom energijom ili radi utvrđivanja efikasnosti opreme).

Pravilno urađen dizajn EnMS-a koji je zasnovan na iznad navedenim koracima omogućiće njegovu dugoročnu ekonomsku i funkcionalnu održivost u upravljanju energijom. Sledeća faza u njegovom razvoju podrazumeva izbor i uvođenje određene tehnologije za energetsku efikasnost.