NALED: Privreda Srbije 2019. platila 148 milijardi dinara za neporeske namete

Privreda Srbije je tokom 2019. izdvojila gotovo 148 milijardi dinara za 20 najvećih neporeskih nameta, pokazao je NALED-ov godišnji izveštaj.

Izveštaj o kvalitetu regulatornog okruženja – Regulatorni indeks Srbije (RIS), ukazuje da je to dvostruko više nego 2016. i iz prethodnog RIS-a, kada su za 20 najvećih nameta izdvojene 73 milijarde dinara.

Najveći deo novca, gotovo 75 milijardi dinara, pripao je republičkom budžetu (50,7%, navedeno je na sajtu NALED-a.

Gradovi i opštine prihodovali su na ime neporeskih nameta više od 39 milijardi dinara (26,4%), pokrajinski budžet 7,6 milijardi, a ostali korisnici 26 milijardi dinara.

Kako je navedeno, pored finansijskog opterećenja, za građane i privredu problem predstavlja i broj tih nameta.

- Samo na republičkom nivou postoji 1.189 neporeskih nameta, koje su popisali KPMG i NALED u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda, koji podržava USAID - kazao je partner u kompaniji KPMG i potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u Igor Lončarević.

Kada se tome doda i veliki broj nameta koje propisuju lokalne samouprave, pokrajina, javna preduzeća i agencije, "jasno je da građani i privreda ne mogu da razumeju šta sve moraju da plaćaju, osim ako im to ne prikažemo na jednostavan način i na jednom mestu, u okviru javnog elektronskog registra neporeskih nameta", rekao je on.

Po njegovim rečima, cilj je da se Ministarstvu finansija uskoro predstavi model takvog registra i pokažu njegove prednosti.

- Počećemo s registrom republičkih i lokalnih administrativnih taksi, a naknadno ćemo dodati naknade i druge neporeske namete - rekao je Lončarević.

S obzirom na to da su republičke administrativne takse sistematizovane u okviru zakona, prva verzija registra pomogla bi sistematizaciji lokalnih taksi koje je sada moguće naći samo u pojedinačnim odlukama lokalnih samouprava.

U okviru registra korisnici bi takse mogli da pretražuju po više osnova - zakonu i podzakonskom aktu kojim je uveden, organu koji je nadležan za naplatu, osnovici i iznosu nameta, roku za plaćanje i drugim važnim elementima.

To bi značajno olakšalo nalaženje nameta i iznosa koji su obavezni da plate, kao i uplatnog računa.

Registar bi uz to trebalo da ima "konstitutivno dejstvo" - da onemogući uvođenje i naplatu nameta koji nisu registrovani. Za organe koji žele da registruju novi namet, postojala bi procedura upisa, a finalno odobrenje davalo bi Ministarstvo finansija.

U perspektivi, država bi mogla da omogući i da se kroz registar namet plati elektronskim putem.

Među 20 najizdašnijih neporeskih nameta, najviše novca naplaćeno je za posebnu naknadu za upotrebu državnog puta (26,1 milijardi dinara).

Slede naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa sa po 14,9 milijardi dinara.

Na četvrtom mestu su republičke administrativne takse (9,2 milijardi), a na petom naknade za priređivanje igara na sreću (8,4 milijardi).

U vrhu po visini naplaćenih sredstava su i naknade za korišćenje vazduhoplovnog prostora, vode, šumskog i poljoprivrednog zemljišta i prirodnih dobara, zaštitu životne sredine, sredstva od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, sudske takse.

Projekat za reformu neporeskih prihoda kroz formiranje sveobuhvatnog javnog Registra neporeskih i parafiskalnih nameta, sprovodi se radi unapređenja transparentnosti i predvidivosti neporeskih dažbina, uključujući sve vrste naknada, taksi i ostalih neporeskih nameta koje plaćaju privreda i građani.

Realizuju ga "Partner Solutions", KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).