Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Šta je potrebno da biste postavili solarne panele na zgradu? - Nekoliko ključnih pitanja traži odgovore pre investicije
Petak, 12.03.2021.
13:33
Komentari
Ministarka energetike Zorana Mihajlović pojasnila je da svako u svom domu može da bude i proizvođač električne energije, bez obzira da li je u pitanju kuća ili zgrada. Pojasnila je i šta je sve potrebno za instalaciju.
Kada je reč o stambenim zgradama, prema Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije, navedeno je da građani mogu da formiraju zajednicu obnovljivih izvora energije.
- Zgrada bi trebalo da dobije dozvolu za gradnju (po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji za elektrane manje od 50kW) ili Građevinsku dozvolu. Trenutno, kada podnesete zahtev za uslove za projektovanje, izdaju se u proseku za tri meseca – kažu iza eKapiju iz S.O.K. doo iz Kraljeva, kompanije koja se bavi instalacijom solarnih panela i elektrana.
Navode i da je u članu 66 Nacrta zakona predviđeno da je operator distributivnog sistema električne energije dužan da uspostavi pojednostavljenu proceduru priključenja za elektranu krajnjeg kupca koji proizvodi električnu energiju sa sopstvene potrebe i za elektranu koja je deo demonstracionog projekta, instalisane snage 10,8 kW ili manje, ili ekvivalentnoj snazi priključka koji nije trofazni.
Na pitanje šta bi sve podrazumevao sistem korišćenja solarne energije u višeporodičnoj stambenoj zgradi i koji tip solarnih panela je pogodan, iz kompanije S.O.K. navode da sve zavisi od toga da li se energija koristi za zajedničke potrebe (lift, osvetljenje, zajedničke prostorije) ili za jednu stambenu jedinicu.
Istraživanje na primeru stambenog Bloka 29 na Novom Beogradu
Borjan Brankov, Ana Stanojević, Mila Pucar, Marina Nenković-Riznić sa Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije i Građevinsko - arhitektonskog fakulteta iz Niša autori su rada "Mogućnosti implementacije fotonaponskih solarnih panela u područjima namenjenim višeporodičnom stanovanju".
Analizirali su prednosti i mane za postavljanje solarnih panela na krovovima i fasadama objekata, ali i u okviru zajedničkih otvorenih prostora u bloku, postavljanjem solarnih svetiljki, solarnog napajanja za električna vozila, solarnih punjača itd. Ispitivanje mogućnosti za korišćenje solarne energije sprovedeno je na primeru stambenog Bloka 29 na Novom Beogradu.
U delu analize navode da je na prostoru koje je obuhvatilo istraživanje neophodno instalirati panele pod uglom od 35 stepeni, kako bi proizvodnja električne energije bila maksimalna, ali tako da budu orijentisani ka jugu.
Istakli su i da srpsko tržište nudi veliki broj fotonaponskih panela koji mogu da se postave tamo gde nije velika potreba za energijom, ali da takođe postoji i ponuda za izgradnju elektrane koje mogu ozbiljno doprineti energetskoj nezavisnosti.
Mogu biti monokristalni i polikristalni paneli, a cena zavisi od dimenzija i snage i kreće se od 3.500 do 32.000 dinara. Za potrebe simulacionih istraživanja odabrali su monokristalne solarne panele Sanio Electric HIP-270NJE1.
U delu zaključka navode da je kapacitet električne energije koja se generiše na krovovima zgrada značajan, što donosi autonomiju zgradi u odnosu na čitav kompleks, te da je prednost krovova i sam prostor na koje je moguće postaviti fotonaponske panele.
Unapređenje energetske efikasnosti i korišćenje OIE jedan od ključnih izazova za održivi razvoj Srbije
Kako navode u zajedničkom odgovoru za eKapiju, Nacrtom zakona o obnovljivim izvorima stvaraju se zakonski preduslovi za sprovođenje ideje korišćenja obnovljivih izvora energije u stanovanju.
Napominju da se u Nacrtu nacionalne stambene strategije 2020-2030 ističe da, s obzirom na činjenicu da je stambeni fond veliki potrošač energije, unapređenje energetskih svojstava ovog fonda predstavlja zadatak ne samo od nacionalnog, već i globalnog značaja (odnosi se na celokupan stambeni fond – višeporodično/kolektivno i porodično/individualno stanovanje).
- Prema pomenutoj strategiji veliki udeo potrošnje energije troši se za grejanje, a sve više i za hlađenje stanova/kuća, a stalni rast ukupne potrošnje energije ukazuje na neracionalno i neodrživo korišćenja energije u sektoru stanovanja. Stoga unapređenje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije u stambenom sektoru predstavlja jedan od ključnih izazova za održivi razvoj Srbije u budućnosti – smatraju sagovornici.
Ističu i da je potrebno doneti niz podzakonskih akata, kojima se u startu rešavaju brojne nedoumice.
Naglašavaju da je potrebno permanentno, sistematski i planski raditi na podizanju svesti građana o značaju primene i potencijalima OIE, a stimulisanje korišćenja ovog vida energije mora biti permanentna misija struke, nauke i politike.
Predlažu učestvovanje multidisciplinarnih timova koje bi činili energetičari, građevinski inženjeri, arhitekti, ekonomisti, ekolozi, ali i brošure sa jednostavnim i praktičnim uputstvima i savetima, kao i podsticanje kupovine uređaja sa boljim energetskim razredom.
- Stimulacija države kako kroz donešenu legislativu, tako i kroz praktične fid-in tarife, ali i povoljne kredite, može omogućiti lakše opredeljenje korisnika stambenih objekata i stambenih zajednica za ovaj vid proizvodnje energije – veruju Brankov, Stanojević, Pucar i Nenković-Riznić.
Koji su potencijalni problemi i kako ih rešiti?
Dodaju da potencijalni problemi nisu samo u sferi sprovođenja Zakona o obnovljivim izvorima, već i u važnosti omogućavanja paralelnog sprovođenja ovog zakona sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada.
Kako pojašnjavaju, podzakonskim aktima i drugim dokumentima potrebno je rešiti pitanja kao što su:
- pitanje budućeg održavanja uređaja za korišćenje OIE, cena, dostupnosti servisera (ovo uz zdravu konkurenciju može biti i pogodno);
- broj stanova/stanara i pitanje saglasnosti u okviru stambene zajednice (prethodno je potrebno stimulisati i propagirati ovaj vid korišćenja OIE u stanovanju);
- pitanje koji su stambeni objekti najadekvatniji za postavljanje fotonaponskih panela po pitanju kriterijuma: finansiranja, broj članova stambene zajednice (konsenzus o pitanjima u okviru stambene zajednice lakše se postiže kada je broj članova zajednice manji) i prostornih uslova na krovu i samog položaja objekta.
Aleksandra Kekić
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije
S.O.K. d.o.o. Kraljevo
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije Beograd
Građevinsko arhitektonski fakultet Niš
