Bogatstvo autohtonih sorti jabuka u Srbiji - Od budimke do šumatovke

Agroportal je podsetio kakvo bogatstvo genetičkih resursa jabuke Srbija ima za protekla gotovo tri veka. Ovo su neke od sorti proteklih vremena o kojima piše prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda.

Budimka se gajila na području Starog Vlaha mnogo pre nego što je stanovništvo tog područja počelo da ima dodir sa Ugarskom (grad Budim). Smatra se da ime potiče od stare župe Budima, Donjih Vasojevića, gde je Sveti Sava osnovao jednu od 12 episkopija (U Budimu Hram Sv.Georgija -danas manastir Đurđevi stupovi), gde su na manastirskim imanjima gajene odabrane voćke i dalje se razmnožavale i širile. Kaluđeri iz manastira Studenice, Pridvorice, Kovilja, Arilja i dr.izvesno su ovu jabuku doneli iz susednog Budima i razmnožili je prvo na manastirskim imanjima, a posle i po celom kraju. Stara odomaćena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa istoka. Stablo je bujno, dugovečno, retke uskopiramidalne krune. Plod je srednje krupan, loptastokolačastog oblika, često asimetričan, zelenkasto-žute boje pokožice, sa sunčane strane prekrivene bledim rumenilom. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do kraja maja. Srednje je otporna prema prouzrokovaču pepelnice (Podosphaera leucotricha) i čađave krastavosti (Venturia inaequalis).

Budimka-klon Gradac – Odlikuje se vitalnim, bujnim stablima, uske krošnje, obilne rodnosti. Plodovi su srednje krupni, kolačastog oblika, zelene osnovne boje pokožice sa malo dopunskog rumenila sa sunčane strane i uz prisustvo rđaste prevlake oko peteljke. Pokazuje značajnu otpornost prema prouzrokovaču čađave krastavosti (Venturia inaequalis) u uslovima kada nije vršena zaštita fungicidima.

Budimka-klon Arilje - Najveći broj varijeteta i klonova budimke pronađen je upravo u ariljskom području. Jedan od najboljih klonova ove sorte pronađen je u selu Mirosaljci. Odlikuje se veoma vitalnim, umereno bujnim stablima, otvorenije krošnje. Plodovi su krupni, ujednačene mase, izduženo kolačastog oblika, svetlozelene osnovne boje pokožice koja je većim delom ploda prekrivena dopunskim atraktivnim rumenilom. Izuzetno je visoke rodnosti. Ispoljava zadovoljavajuću otpornost prema prouzrokovaču čađave krastavosti.

Budimka-klon Čulica – Smatra se da čulica predstavlja klon sorte budimka (čule). Autohtona sorta jabuke, sporadično se sreće na području centralne Srbije, ali najviše je rasprostranjena u gornjem delu Toplice, gde su nađena stabla stara i po 150 godina. Plod čulice je debela i čvrsta, zelenkastožute boje, sa sunčane strane rumena. Meso je belo, sočno, čvrsto, kiselog ukusa. Čulica u običnim uslovima može da se čuva do maja. Stablo je srednje bujno, zdravo, dugovečno, velike rodnosti i relativno otporno prema bolestima.

Šumatovka – Stara autohtona sorta našeg područja. Rasprostranjena je u mnogim krajevima Srbije, naročito u okolini Vranja, Toplici, srednjem pomoravlju i na Kosmetu. Ovo je prava zimska sorta kasnog zrenja. Sazreva krajem oktobra, a plodovi se mogu sačuvati čak do nove berbe. Stablo je veoma bujno, uske, piramidalne krune. Plod je sitan (50-80 g), izduženo loptastog oblika, zeleno žute osnovne boje pokožice, prekrivene tamno crvenom dopunskom bojom sa sunčane strane. Stajanjem pokožica postaje voštana, što pogoduje čuvanju plodova. Meso je beličasto, čvrsto,slatko kiselog ukusa, topljivo i sočno, karakteristične arome. Otporna je prema prouzrokovaču čađave krastavosti. Stabla u punoj rodnosti mogu da daju i po 1.000 kg kvalitetnog ploda po sezoni. Može da se gaji bez zaštite i pogodna je za organsku poljoprivredu, a njen plod se može čuvati duži vremenski period, pri čemu dobija lepu aromu.