Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Deset godina od Fukušime - Kako je Srbija reagovala na nesreću u japanskoj nuklearnoj elektrani
Izvor: eKapija
Četvrtak, 11.03.2021.
13:28
Četvrtak, 11.03.2021.
13:28
Komentari
(Foto: Pixabay.com / Wendelin_Jacober)
Japan danas obeležava 10. godišnjicu zemljotresa i cunamija koji su odneli živote 18.500 ljudi, izazvali nuklearnu katastrofu i razorili obalu severoistoka zemlje.
Povodom obeležavanja decenije od nuklearnog akcidenta u Fukušimi, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije organizovao je danas onlajn konferenciju pod nazivom "Nuklearna sigurnost danas: Fukušima – 10 godina posle".
Tokom konferencije se govorilo o akcidentu u nuklearnoj elektrani Fukušima Daići, ublažavanju njegovih posledica, dekomisiji nuklearne elektrane, sanaciji i remedijaciji njene lokacije kao i o reakcijama u Srbiji na nesreću u nuklearnoj elektrani Fukušima Daići.
Kakav uticaj je akcident imao u Srbiji
Koncentracije radioaktivnih materija Fukušime koje su stigle u Srbiju su bile niske da bi zahtevale primenu mera za jedan nuklearni akcident, te nesreća u Fukušimi nije imala značajniji uticaj na stanovnike Srbije, rekla je na kofenrenciji Vedrana Vuletić, rukovodilac Odseka za monitoring, kontrolu i vanredne situacije, SRBATOM.
Naime, udaljenost Srbije i mesta nesreće je 9.000 km, što je važno da bismo videli koliki put su radioaktivne čestice morale da pređu i kakav je uticaj radioaktivnog materijala mogao da bude nakon razblaženja vazdušnim masama, objasnila je Vuletić.
(Foto: Screenshot/SRBATOM)
Ono što je najbitnije u ovakvim situacijama, ističe, jesu mere. Naime, u nuklearnim katastrofama primenjuju se mere zaštite koje se unapred planiraju a koje bi mogle da se dese u jednoj državi.
Koja konkretno od mera će biti primenjena zavisi od mnogo faktora: da li je akcident na nuklearnom rektoru ili na visoko aktivnom izvoru, kakvi se primenjuju u industriji radioterapije, kao i od toga da li je došlo do oslobađanja radioaktivnih materija u životnu sredinu, pojašnjava Vuletić.
Vrednosti manje nego posle Černobilja
U Fukušumi, navodi, neke od prvih mera koje su odmah primenjene su evakuacija i primena tableta stabilnog joda. U Srbiji, međuti, s obzirom na udaljenost, nije bilo potrebe ni za evakuacijom, tabletama stabilnog joda, niti je bilo potrebe donositi zabranu hrane proizvedene u Srbiji ili u zemljama okruženja, kaže Vuletić.
- Laboratorije u Srbiji su detektovale materije koje su ispuštene u Fukušimi i to Jod 131, Cezijum 137 i Cezijum 134. To su tri radioaktivna izotopa koji nastaju u nukearnom reaktoru, takozvani fisioni proizvodi koji u nuklearnom akcidentu mogu da se oslobode u atmosferu – kaže Vuletić i napominje da je Cezijum 137 u našoj sredini redovno prisutan.
- Naše laboratorije ga mere u uzorcima zemljišta, a u našoj životnoj sredini je najviše prisutan kao posledica akcidenta u Černobilju. Ako pogledate neke od naših reedovnih izveštaja monitoringa radioaktivnosti, u mnogim uzorcima je izmeren ovaj izotop.
Kada je u pitanju Jod-131, navodi, da se ovaj izotop ne nalazi u normalnoj atmosferi ali može da se oslobodi u nekim drugim akcidedtima, jer se on koristi u primeni određenih terapija, kao što je za štitnu žlezdu.
- Međutim, Cezijum 134, kojeg je u našoj životnoj sredini bilo nakon akcidenta u Černobilju, ali se vremenom raspao i nestao, nam je pomogao da sa sigurnošću potvrdimo da ovi izotopi koji su detektovani potiču iz akcidenta u Fukušimi.
- Važno je pomenuti izveštaje Instituta Vinča i Karajović, koji su pokazali da su izmerene vrednosti radioakivnih materija bile tri do četiri reda veličine manje, odnosno od 1.000 do deset hiljada puta manje od vrednosti izmerenih u Srbiji, nakon akcidenta u Černobilju – napominje ona.
Mere zaštite u Srbiji
Prvi korak za tadašnju Agenciju za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije bio je da se obavesti javnost i da se od laboratorije zahteva povećanje učestalosti ispitivanja vazduha i padavina.
- Iako su najzačajnije analize vazduha i padavina, nismo zanemarili ni druga ispitivanja, poput mleka, sveže trave i sl. - podseća ona.
(Foto: lassedesignen/shutterstock.com)
Neke od mera su bile i monitoring na aerodromu, te i pregled na zahtev građana budući da nije bilo direktnog leta za Japan, a Agencija je davala i preporuke građanima koji su bili utoj zemlji.
Ali, kao jedan od najvećih izazova bila je komunikacija sa javnošću.
- To nije bio izazov samo za nas, već i svuda u svetu i za sve za koji se bave upravljanjem vanrednim situacijama. Ono što je karakteristično za nuklearne nesreće je da javnost ima negativan stav prema svemu sa predznakom radiaktivno ili nuklearno, što je i razumljivo, jer je dosta naslova govorilo o posledicama nesreća - kaže ona.
Srbija spremna u slučaju nuklearnog incidenta
Vuletić je na konferenciji istakla, da iako je ovaj akcident imao mali uticaj na zdravlje i ekonomiju Srbije, ne znači da nije imao snažan uticaj na dalji razvoj sistema zaštite i spasavanja u nuklearnim i radiolaktivnim vanrednim stuacijama, i to ne samo u Srbiji već i celom svetu.
- Regulatorno telo iako osnovano 2009. vrlo brzo je nakon samog akcidenta započelo učešće na međunarodnim projektima i sastancima koji su za cilj imali unapređene ovih sistema za spasavanje – kaže ona.
Uspostavljene su veze sa drugim državnim institucijama i organizacijama, koje imaju ulogu u odgovoru na vanredne situacije.
- Pristupili smo i izradi državnog plana u slučaju akcidenta, koji dotad nije postojao, i uklučili smo se u međunarodne vežbe, kao i nacionalne koje redovno organizuje Sektor za vanredne situacije, a državni plan je u vidu Uredbe o utvrđivanju u slučaju akcidenta usvojen 2018. i predviđeno je da se revidira na svake tri godine - navodi Vuletić.
Ona je podsetila da je 2017. godine održana velika međunarodna vežba sa ciljem unapređenja saradnje zemalja, tokom koje su zaposleni u Agenciji i nadležnim institucijama primali informacije, obrađivali ih, vršili analize, pripremali obaveštenja i preporučene mere.
- Vežba je pokazala da Srbija u slučaju ovakvih akcidenata poseduje odgovarajući odgovor i pripremljene adekvatne mehanizme za zaštitu i spasavanje - zaključila je ona.
- Vežba je pokazala da Srbija u slučaju ovakvih akcidenata poseduje odgovarajući odgovor i pripremljene adekvatne mehanizme za zaštitu i spasavanje - zaključila je ona.
Podsetimo, u nuklearnoj centrali Fukušima na severoistočnoj obali Japana uništeni su sistemi za hlađenje, što je prouzrokovala curenje radioaktivnog materijala.
Smatra se da je zbog teških uslova evakuacije i životnih uslova proizašlih iz prirodne katastrofe i nuklearne nesreće umrlo još 3.700 ljudi.
Kako je elektrana je od Tokija udaljena 220 kilometara, oko desetine hiljada ljudi prisilno je evakuisano iz prefakture Fukušima, dok je još više građana samo otišlo zbog straha od zračenja.
Posle katastrofe u Černobilju, incident u Fukušimi se smatra najtežom nesrećom koja se odnosi na upotrebu nuklearne energije u mirnodopske svrhe.
Sandra Petrović
Tagovi:
Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije
Institut VinčaInstitut Karajović
Fukušima
nukealrna katastrofa
nuklearna nesreća
Nuklearna sigurnost danas Fukušima 10 godina posle
Fukušima deset godina posle
Vedrana Vuletić
Jod 131
Cezijum 137 i Cezijum 134
stabini jod
radioaktivni materijal
radioaktivne čestice
radioaktivne materije
fisioni izotopi
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.