U narednih pet do deset godina ne postoji opasnost od gašenja TE Pljevlja - Nakon ekološke rekonstrukcije razmotriće se uvođenje toplovoda kroz grad
Komentari
(Foto: Media Biro)
- Za sad je takva situacija. Mi smo se obavezali da do 2025. godine značajno redukujemo upotrebu uglja, a do 2050. smo u obavezi da u potpunosti napustimo ugalj kao izvor energije - naveo je on, prenosi agencija Mediabiro.
Ta se obaveza, kako je pojasnio, takođe poklapa i sa kapacitetima rudnika uglja u Pljevljima, budući da tamo postoje rezerve otprilike do 2050. godine
- Dakle, imamo 29 godina da razmišljamo o novim izvorima energije. Do tada će se sigurno nešto desiti u tehnološkom domenu. Vidite i sami, da je tehnološki razvoj veoma ubrzan, da je ono što je pre pet godina bilo nemoguće ili preskupo sada postalo potpuno dostupno - istakao je on, iskazavši uverenje da će se u narednim decenijama iznaći nova energetska rešenja.
Prema njegovom sudu, dobra stvar kod ekološke adaptacije jeste razmatranje opcije uvođenja toplovoda kroz Pljevlja. Na taj način, kako je istakao, taj će grad biti relaksiran od individualnih ložišta koja takođe doprinose zagađenju vazduha.
- Samo to će da bude napredak, plus sve ono što se planiralo za tehnologiju za pročišćavanje gasova koji su proizvod sagorijevanja uglja. Stoga sam apsolutno siguran da, nakon ekološke adaptacije u Pljevljima, slijede vedriji dani sa manje magle i sa manje neprijatnih mirisa i ovih čuvenih čestica u vazduhu - poručio je Mrdak.
On je izrazio zadovoljstvo dinamikom tekućih radova na projektu nastavka korišćenja fazne rekultivacije deponije Maljevac.
- Od Elektroprivrede (EPCG) smo tražili da ranije obezbede jalovište i svjedoci smo da je sve urađeno po dogovoru. Apsolutno ne postoji mogućnost da dođe do bilo kakvog prelivanja jalovišta u vezišnicu niti u Ćehotinu. Dakle, ne postoji nikakva šansa da dođe do ekološke katastrofe - decidan je Mrdak.
Radovi koji se trenutno odvijaju na Maljevcu, kako je objasnio Nikola Vukotić iz EPCG-a, mogu se podijeliti u dve cjeline - faznu rekultivaciju i nastavak odlaganja, te omogućavanje rada termo-energetskog kompleksa u Pljevljima.
Jedna od prednosti ovih radova, kako je dalje naveo, jeste što je uz pomoć njih obezbijeđen lep prostor za rekreaciju građana, čime su Pljevlja ujedno dobila nova pluća grada.
- Kroz deo koji se odnosi na faznu rekultivaciju, uradili smo rekultivaciju Kasete II, posadili smo preko 4.000 sadnica do sada, a sadi se i dalje - dodao je, istakavši da su u dijelu fazne rekultivacije na samom kraju projekta.
S druge strane, radovi na nastavku omogućavaju stabilan rad termoenergetskog bloka - rudnika uglja i termoelektrane na ekološki prihvatljiv način.
- U narednih godinu dana omogućili smo stabilan rad termo-energetskog bloka uz kompletnu zaštitu životne sredine - dodao je Vukotić.
Tagovi:
Termoelektrana Pljevlja
Elektroprivreda Crne Gore
EPCG
Ministarstvo ekloogije prostornog planiranja i urbanizma
Danilo Mrdak
Nikola Vukotić
ekološka rekonstrukcija TE PLjevlja
deponija Maljevac
rekultivacija deponije Maljevac
toplifikacija Pljevalja
toplovod kroz Pljevlja
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.