Liofilizatori iz Valjeva i na američkom tržištu - Tehnologija koju koristi i NASA šansa za srpsko selo?

Živorad Cvetković (66) rođen je i odrastao u Krčmaru nedaleko od Mionice. Osnovnu školu je završio u devet kilometara udaljenom Rajkovcu do koga je svaki dan pešačio. Iz tog perioda, kako kaže, poneo je u glavi dovoljno znanja za dalje školovanje, a u nogama mu je ostalo 24.000 pređenih kilometara do škole i nazad.

Odrastao je u zdravoj seljačkoj porodici u kojoj je naučio šta je red, rad i poštenje. Završio je Elektrotehnički fakultet i po zanimanju diplomirani inženjer elektrotehnike. U svojoj privatnoj firmi ELBI u Valjevu sa još šest inženjera 2015. napravio je prvi u svetu liofilizator sa omskom razmenom energije. U pitanju je inovativno i 30% ekonomičnije rešenje od svih do sada poznatih u oblasti prehrambene industrije. Danas su najtraženija firma koja svoje liofilizatore prodaje i na zahtevnom američkom tržištu.

Liofilizacija je najsavremenija tehnologija u prehrambenoj industriji za sušenje, čuvanje i transport prehrambenih namirnica. Ovu tehnologiju je godinama koristila NASA za ishranu kosmonauta, a sada je u Americi u konvencionalnoj upotrebi.

- Nadam sa da nam Amerikanci neće prodavati našu malinu liofilizovanu na našoj opremi i da ćemo se mi osvestiti sa upoznavanjem ove tehnologije - kaže Cvetković.

Opšte je poznato da hrana klasičnim sušenjem ili zamrzavanjem, ima ograničen rok upotrebe. Osim toga vremenom gubi svoja svojstva i zahteva specijalan transport i utrošak električne energije. Liofilizacijom se iz hrane na - 60 stepeni sublimacijom, izvlači voda, pri čemu hrana ne gubi oblik, boju, miris i ukus.

- Svi sastojci ostaju u nepromenjenom obliku i sastavu kao u svežem stanju. Tako osušena hrana može da traje 10 i više godina u zavisnosti od kvaliteta ambalaže. Hrana se čuvana sobnoj temperaturi, ne troši se energija i laka je za transport - dodaje.

Liofilizovati se mogu sve vrste hrane: meso, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće, lekovito bilje, šumski plodovi… Liofilizovana hrana je hrskava i može da se konzumira u suvom stanju kao keks. Ukoliko je potopite u vodu vrati se u prvobitno stanje kao kad je sveža. Voće, recimo maline, imaju ukus, miris i izgled kao da su sada ubrane.

- Na primeru liofilizacije komine grožđa, koja se u vinarskoj industriji tretira kao nus proizvod objasniću sve prednosti ove tehnologije. Kada posle fermentacije ocedite grožđe ostanu semenke i opna od puceta grožđa što zovemo komina. Kada tu kominu zaledimo i ubacimo u liofilizator dobijemo suvu masu u prahu koja se u farmaceutskoj industriji koristi kao osnova za 80% lekova (podatak iz farmaceutskog zavoda Kube čiji su svi lekovi biljnog porekla). Cena tog praha je nekoliko puta skuplja od vina. Ja sam sa svojim tehnolozima prvi u svetu uspeo da iz komine izvučem 10% alkohola (rakije) što se na mikrobiološkom institutu pokazalo kao neuporedivo kvalitetnije alkoholno piće od tradicionalno destilisanog alkohola. Ovo piće sam brendirao pod imenom RASTAVA (to je naziv brda iznad moje kuće u selu sa koga se daleko vidi.) Ali, tu nije kraj. Voda izvučena iz komine na tržištu ima cenu veću od samog vina. Slična priča je i sa preradom kozje surutke, koja je takođe, tretirana kao nus proizvod. Zahvaljujući meni danas iz Srbije se uz pomoć liofilizacije širom sveta prodaje srpska kozja surutka - kaže Cvetković.

Ova tehnologija je skupa samo zato sto troši dosta električne energije, kaže Živorad Cvetković:

- Zato smo došli na ideju da iskoristimo solarnu energiju. Naime, važno je istaći da ELBI Valjevo proizvodi opremu-liofilizatore, a samom tehnologijom se bavi ćerka firma PVP Centar za liofilizaciju koja je koncipirana da jednog dana, a mislim da će se to desiti ove godine, funkcioniše kao Institut za liofilizaciju i to prvi u Evropi. Ovaj centar je projektovan i u svom sastavu ima sedam liofilizatora priključenih na solarnu elektranu 200kVA, na kojima edukujemo potencijalne kupce i vršimo uslužno liofilizovanje. S obzirom na to da Srbija ima dosta sunčanih dana, što nam je Bog dao, i mnogo lekovitog bilja i šumskih plodova sa ovom tehnologijom možemo da budemo lideru u svetu po proizvodnji zdrave hrane. Kada bi sakupili i liofilizovali sav sremuš prihod Srbije bi bio ravan prihodu od maline.

Sagovornik Agrobiznis magazina kaže da su ga oduvek interesovale nove tehnologije iz njegove struke. Posle posete sajmu tehnike u Hanoveru 1992. gde je prvi put video kompozitni (silikonski) izolator na štandu Furukave iz Japana, napustio je državni posao i započeo proizvodnju silikonskih izolatora.

- Nakon samo dve godine moja privatna firma ELBI je u svom proizvodnom programu, i to prva u Evropi, imala sve vrste izolatora od 12 do 730 kV. Danas smo prihvaćeni i prisutni na četiri kontinenta, naše izolatore koriste elektroprivrede 54 zemlje širom sveta, metroi Pariza, Londona, Milana… Jedino gde nismo prihvaćeni je Elektro-distribucija Beograd. Ovo ime izgovaram sa gorčinom, jer na njihovim tenderima, i pored činjenice da je naša oprema mnogo kvalitetnija i jeftinija, mi ne možemo da učestvujemo - kaže Cvetković.

Smatra da je bitno da se vratimo tradicionalnom životu i porodici na selu:

- Sa sela je uvek sveža krv dolazila u grad. Pogledajte samo listu najvećih Srba, prvih sto su svi sa sela. Kada bi u svakom srpskom selu obnovili zemljoradničke zadruge i opremili ih opremom za liofilizaciju na solarni pogon, narednih 10 godina sva srpska metaloprerađivačka industrija bi proizvodila liofilizatore, elektroindustrija bi gradila solarne elektrane, a građevinska industrija renovirala objekte i prilazne puteve. Srbija bi materijalizovala svoj neuporedivo bolji geografski položaj u odnosu na srednju i severnu Evropu, a mi bismo, kao što rekoh, bili lideri u proizvodnji zdrave hrane.