Nenad Avlijaš, generalni direktor "ASW Inženjering" - Softver za uspeh

Nenad Avlijaš (Foto: Suzana Obradović)

Poslovne partnere dočekuje u Takovskoj 45a, a prijatelje "odmah iza večne vatre" u sarajevskoj kafani "Rafaelo". Njegovo "mesto" je tamo gde može da nađe deset drugova da odigra partiju fudbala, a ne tamo gde ne može da nađe jednog za tenis. Iako se bavio plivanjem, biciklizmom, planinarenjem, skijanjem, nije bio profesionalni sportista, ali mu se sport "u pravo vreme" umešao u profesiju. Posle pet godina rada u primeni informacionih tehnologija u domenu bezbednosti postao je deo tima za kompjuterizaciju Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu.

Sebe ne vidi kao biznismena već kao inženjera koji je odlučio da isproba koliko je dobar organizator. Nenad Avlijaš ove godine obeležava 35 godina rada, a kompanija na čijem je čelu dve decenije postojanja. U godini jubileja "ASW Inženjering" gradi novu organizaciju kompanije koja je prema rečima njenog direktora "među retkim kompanijama u oblasti softvera koja je dostigla nivo da ima svoje brendove".

- Tražimo optimalnu organizaciju koja će oslikavati realno stanje naše kompanije jer mi više ne radimo pojedinačne projekte već imamo svoje proizvode. Do kraja juna ćemo dostići 1.200 maloprodajnih objekata u kojim funkcionišu naši proizvodi "asw:mercantis" i "asw:dominus". U funkcionalnom smislu, sa našim softverskim proizvodima u startu pokrivamo 80-90% potreba klijenta, samo je 10% posla je prilagođavanje zahtevima pojedinačnog projekta – kaže u intervjuu za "eKapiju" Nenad Avlijaš, vlasnik i direktor beogradske kompanije "ASW Inženjering".

Inženjer ili političar?

U pronalaženju prvog posla, koje je potrajalo pola godine, nije mu, kako kaže, pomogla partijska knjižica. Šest meseci nakon što je završio fakultet vratio se na sarajevski ETF u ulozi asistenta, a potom je pozvan u Ministarstvo unutrašnjih poslova.

- Na fakultetu nisam radio u nastavi već u istraživačkom centru na određenim projektima. Jednog dana se pojavio zamenik ministra unutrašnjih poslova i pozvao me da radim u računarskom centru u MUP-u gde su pravili tim koji je trebalo da bude softverska podrška Ministarstvu i državnoj bezbednosti. Otac mi je savetovao da ne prihvatam taj posao. Kako je to bio posao na tada najsavremenijem kompjuteru prihvatio sam ponudu. Tada mi je druga opcija bila da odem u političare.

Na poslu gde su se obrađivali i najpoverljiviji podaci državne bezbednosti ostao je pet godina, a onda je dobio ponudu "koja se ne odbija" - Informacioni sistem ZOI '84.

- Iz Ministarstva su me jedva pustili da odem, nije bila ugodna situacija. Veliki izazov mi je predstavljao rad na komjuterizaciji Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu koje su održane 1984. Nas 25 inženjera je četiri godine radilo na tom velikom softverskom projektu koji je kasnije jugoslovenski olimpijski komitet prodao Kalgariju – priseća se Avlijaš.

(Foto: Suzana Obradović)

Svoj put softverskog inženjera Nenad Avlijaš je nastavio u kompaniji" Energoinvest" gde je vodio tim od 120 zaposlenih. Nije se zadovoljio tom pozicijom jer je smatrao da ako hoće u životu "nešto da napravi" mora sam da započne posao.

Priča za film

- Kada nekom pričam o razvoju ASW-a kažu mi da je to priča za film. Dok sam bio u "Energoinvestu" pitao sam se – "da li sam ja baš tako dobar inženjer i organizator?" To sam mogao samo da proverim ako iza mene ne stoji velika kompanija već ja sam treba da probam da budem "veliki". Prelomio sam kada sam shvatio koliko sam mnogo radio a malo zarađivao.

I krenuo je sam 1990. godine. Lični kontakti su mu pomogli da dobije prve poslove. Prvi posao je bio za kompaniju "SVS Šport" iz Ljubljane, a drugi za "Energodatu" iz Beograda.

- ASW tim iz Sarajeva i tim "Energodate" su radili na poreskom sistemu Crne Gore po španskom modelu. U to vreme sam bio veoma ushićen. Uvideo sam da svojim radom i odgovornošću mogu i da zaradim, a ne samo da pravim softver i da vodim projekte. ASW je tada dosta zarađivao.

- U Beograd sam došao u aprilu '92. i počeo "od nule". Iz Sarajeva sam morao da odem u roku od 24 sata i sve što sam imao ostalo je tamo. U Srbiji sam registrovao ASW i polako okupljao tim.

Prekretnice ASW

Nenad Avlijaš ističe koliko su za razvoj ASW početkom devedesetih, a posle i tokom bombardovanja bili značajni poslovi koje je dobio u Ljubljani preko kompanije "Sanolabor". Tim poslovima ASW je finansirao ceo tim inženjera u Beogradu i sačuvao ga na okupu.

- Naš poslovni partner iz Slovenije a sada i prijatelj, direktor kompanije "Sanolabor", je imao brojne neprijatnosti jer je u to vreme sarađivao sa nama. Čak se i na skupštini Slovenije postavilo delegatsko pitanje "kako se dozvolilo da jedna srpska firma gradi informacioni sistem ljubljanske firme koja je delom u državnom vlasništvu". Projekat za "Sanolabor" je uspešno završen a mi smo sa njima kasnije osnovali "ASW Ljubljana" da bismo obezbedili tim za tržište Slovenije. ASW je pružio svu potrebnu pomoć timu "Sanolabora" kada su oni u Beogradu razvijali posao iz svog domena, i tako smo izrazili zahvalnost za podršku i poverenje u tim kriznim vremenima.

Presudna stvar koja je uticala na rast "ASW Inženjering" je posao koji je '99. beogradska kompanija dobila u Republici Srpskoj.

- Pobedili smo na tenderu za izradu Billing sistema za mobilnu telefoniju "Telekoma" Republike Srpske jer je naša cena bila 10% iznosa ponude američke kompanije. Već 12 godine sarađujemo sa banjalučkom kompanijom. Neki su pokušavali da nas "maknu" sa ovog posla ali nisu uspeli. Ne znam da li ćemo i dalje uspeti da sačuvamo poziciju u "Telekomu" s obzirom na to da bi trebalo da dođe do promene vlasništva, najavljuje se "Deutsche Telekom", ali verujemo u kvalitet onoga što radimo i interes bilo kog investitora da taj kvalitet zadrži.

Nenad Avlijaš ističe da je najveća vrednost "ASW Inženjering" trajanje i smatra da su, pre svega, kvalitetom zadobili poverenje kompanija sa kojima sarađuju.

- Trajanje nas je dovelo do toga da danas imamo svoje proizvode. Ta vrednost se teško može cenovno izraziti. Na današnju poziciju smo stigli mojim i angažovanjem velikog broja saradnika koji su se razvijali sa ASW i sa našim klijentima. Na primer, sa MPC smo potpisali ugovor 1993. kada je ta firma imala nekoliko ljudi. Danas je to holding kompanija i mi smo IT partner u svim njihovim segmentima. Kada kompanije sa kojima sarađujemo šire posao i mi se razvijamo. Najnoviji primer toga je naš veoma značajan partner, kompanija "Lilly" koja širi posao i otvara radnje u Bugarskoj. Na tom tržištu mi samostalno vrlo teško možemo da radimo ali radimo sa partnerom jer podržavamo njihov biznis na toj regiji i tako se regionalno širimo – kaže Avlijaš.

Jedna od naših vodećih kompanija u oblasti razvoja, integracije i implementacije složenih informacionih sistema potvrdu kvaliteta traži i na drugim tržištima.

- Radili smo za slovenačku kompaniju "Delo prodaja" koji ima sto prodajnih objekata gde smo instalirali naš proizvod "asw:mercantis", kao i "asw:dominus" koji smo postavili kao centralni sistem kojim se upravlja maloprodajnom mrežom te kompanije. Automoto savez Italije (ACI) je prepoznao naše proizvode i našu tehnologiju tako da smo u Italiji potpisali i realizovali važan ugovor. Reč je o sistemu za plaćanje parkinga putem sms-a.

Kod saradnika ceni odgovornost jer kroz tu osobinu može da prepozna i druge karakteristike neke osobe.

- Nosim lične relacije i prema zaposlenima i prema klijentima. Jedan od kandidata za posao je primetio tu atmosferu u kompaniju i rekao mi kako je to divno ali i rizično. Naime, primetio je da, ljudi u takvom odnosu mogu da spuste nivo svoje odgovornosti. Ja taj rizik nosim jer mislim da to mogu da ga prepoznam i na vreme reagujem. Smatram da su pozitivnu atmosferu u kompaniji i značaj ovog što sam napravio prepoznali i moja kćerka i sin koji su na studijama Fakulteta organizacionih nauka. Oni će verovatno nastaviti da se bave ovim poslom.

Da li imaš raju za fudbal?

Nenad Avlijaš je odrastao u Sarajevu. Kaže da je bio dobar đak, ali ne najbolji. U gimnaziji je bio društveno angažovan na raznim poljima, a od punoletstva je postao član Saveza komunista.

(Foto: Suzana Obradović)

- Bio sam vrlo ponosan na partijsko članstvo. Bila je to jedna ideologija koja je propagirala određene vrednosti koje su meni bile veoma značajne. Kada sam završio srednju školu hteo sam da upišem Fakultet političkih nauka i da vodim radnu brigadu na akciju na Tjentište. Otac mi je rekao "evo ti pare idi na more, nemoj da ideš na radnu akciju i upiši Elektrotehnički fakultet".

Upisao je ETF u Sarajevu, gde je imao mnogo obaveza, a zbog fakulteta je tad "batalio" sve društvene aktivnosti. Ali, od treće godine fakulteta kada je postao predsednik društva studenata "Steleks" počinje kako kaže Avlijaš "najlepši period njegovog života".

- To je bio fenomenalan klub studenata, sličan KST-u u Beogradu sa kojim smo tad dosta sarađivali. Na primer, Zijah Sokolović je vodio literarnu sekciju a uključeni su bili i drugi poznati kulturni i sportski radnici. Predsednik društva studenata "Steleks" je tad bio član Naučno-nastavnog veća. Bio sam dobar student pa sam na neki način i mogao da se svađam sa profesorima i da se borim za studentska prava. U ime "Steleksa" sam primio nagradu grada Sarajeva "6. april" koja se dodeljuje uspešnim pojedincima i društvima.

U studentskim danima je razvio najčvršća prijateljstva koja traju i danas.

- Prijateljstva neopterećena bilo čim se stvaraju u mladosti, to je trajna vrednost, o tome sanjate, o tome pričate. Danas prijateljstva najčešće stvaram kroz posao, jer prijateljstvao gradite sa onima sa kojima imate intezivnu komunikaciju. To je današnji način života.

Sa prijateljima iz Sarajeva se sastaje u kafani Rafaelo "odmah iza večne vatre". U tu Sarajevsku kafanu vodi i prijatelje iz Beograda koji, kako kaže, sarajevske događaje dugo prepričavaju. Beograđani najčešće uzvraćaju Sarajlijama gostoprimstvo u "Tri šešira" ili u "Čuburskoj lipi".

- Prijatelj koji je devedesetih došao iz Sarajeva me je posle nekog vremena pitao "Jesi li ti našao raju za fudbal?" Rekao sam mu da imam dve ekipe. "E, ti si se primio" odgovorio mi je. Bitno je da nađete takav ambijent. Moje mesto je tamo gde mogu da nađem 10 drugova da odigram partiju fudbala, a nije moje mesto gde ne mogu da nađem jednog da odigram tenis. Igram fudbal već 15 godina sa dve ekipe.

Nenad Avlijaš osim fudbala u slobodno vreme pliva, šeta pored Dunava, a zimi ide na skijanje. Četrdeset pet zaposlenih u ASW imaju mogućnost da posle posla treniraju u fitnes klubu u podrumu zgrade gde je smešten ASW, ali tu mogućnost najviše koristi Nenad Avlijaš. Želja mu je da se na motoru koji vozi poslednje tri godine odveze do Sarajeva.

Nenad Avlijaš bi voleo da napravi svoj kutak na Fruškoj gori gde bi se odmarao sa suprugom i decom i dočekivao prijatelje. Pošto gaji veliku ljubav prema konjima, voleo bi da ima dva konja – jer "jedan ne može da živi sam".

S.O.