Šta predviđa Masterplan za novi zdravstveni sistem Srbije do 2035. godine - Specijalisti iz opštih bolnica biće dostupni u domovima zdravlja

Ministarstvo zdravlja započelo je danas završne javne konsultacije o Nacrtu plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan), čiji je cilj da u narednih 15 godina, kroz novu organizaciju zdravstvenog sistema, obezbedi poboljšanje kvaliteta, pristupačnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite i povećanje ekonomske efikasnosti zdravstvenog budžeta.

Osnovni postulat izrade i sprovođenja plana je približavanje pacijentu i obezbeđivanje bolje, više ujednačene i pravovremene zdravstvene zaštite za sve građane Srbije, saoštilo je resorno ministarstvo.

- Zdravstveni sistem biće podeljen na šest regiona, uz Kosovo i Metohiju, u okviru kojih će građani moći da dobiju najviši kvalitet usluge, bez potrebe da putuju u veće centre. Time im obezbeđujemo brzo zbrinjavanje jer će najmanje 80% zdravstvenih usluga biti dostupno na najviše 60 minuta od mesta stanovanja i značajno smanjujemo troškove.

Masterplan će osigurati i efikasnije poslovanje zdravstvenih ustanova jer predviđa dva modela spajanja tako da ćemo do 2035. njihov broj optimizovati sa 313 na 117, pripajanjem ustanova tamo gde je potrebno i zadržavanjem svih 110.000 zaposlenih, uz nova ulaganja u savremenu opremu i infrastrukturu – izjavio je državni sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko na onlajn predstavljanju Masterplana.

Javne konsultacije trajaće do 22. februara, a svi zainteresovani Nacrt plana mogu da pogledaju na sajtu www.optimizacijazdravstva.rs i ostave komentare, predloge i sugestije. Masterplan je pripremljen u okviru Drugog projekata razvoja zdravstva Srbije koji sprovodi Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Svetskom bankom, uz tehničku podršku stručnog tima međunarodnog konzorcijuma koji čine IBF (Belgija), Delta House (Hrvatska) i NALED (Srbija).

- Projektom je predviđeno da uspešno usvajanje Masterplana omogući povlačenje sredstava Svetske banke za nabavku najsavremenije i najneophodnije opreme – 10 magnetnih rezonanci, šest CT skenera i 30 ultrazvučnih aparata, u cilju povećanja uspešnosti ranog otkrivanja i lečenja onkoloških bolesti. Cilj je da do 2035. na taj način bude sačuvano i do 105.000 života. Takođe, kroz izradu Masterplana skenirano je stanje infrastrukture i sve ustanove podeljene su u pet kategorija po hitnosti ulaganja što omogućava izradu plana investicija u narednih 15 godina – istakla je dr Biljana Kozlović, koordinatorka Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije.

Kako je na onlajn prezentaciji rečeno, Masterplan menja pristup funkcionisanju zdravstvenog sistema jer se planiranje više neće raditi prema kapacitetima ustanova već prema broju stanovnika, njihovim zdravstvenim potrebama i adekvatnosti ustanova da pruže kvalitetnu zdravstenu zaštitu.

- U središtu zdravstvene zaštite biće dom zdravlja, koji će imati tim specijalista opšte medicine, pedijatrije, ginekologije i stomatologije dok će u drugim oblastima preglede obavljati specijalisti iz opštih bolnica koji će tu provoditi deo radnog vremena. Za stanovnike ruralnih krajeva, gde su pojedini specijalisti deficitarni, ta promena značiće veću dostupnost lekara, a za sve građane manju potrebu da putuju do bolnica radi specijalističkih pregleda, kao i smanjenje broja duplih pregleda i laboratorijskih analiza – rekao je dr Siniša Varga, konsultant iz Delta hausa i vođa projektnog tima izrade Masterplana i dodao da je za starije građane važno i da će izabrani lekar do 20% radnog vremena provoditi u kućnim posetama što s jačanjem patronažne službe znači veće približavanje pacijentu.

Predlaže se da bolnice sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite budu podeljene u četiri kategorije sa jasnim razgraničenjem usluga koje pružaju. Kojoj bolnici gravitiraju pacijenti znaće se na osnovu doma zdravlja kojem pripadaju što će ubrzati dolazak do pregleda i smanjiti opterećenost pojedinih bolnica i kliničkih centara.

"Put pacijenta" kroz zdravstveni sistem biće pojednostavljen tako da će se smanjiti njihovo vraćanje lekaru opšte prakse radi ponovnog pregleda i dobijanja uputa. Zajedno sa definisanjem opsega usluga koje pružaju različite kategorije bolnica ove promene vodiće redukovanju listi čekanja.

Značajne promene Masterplan predlaže i u organizaciji hitne pomoći, državnih apotekarskih ustanova, transfuziologije, zbrinjavanja rizičnih trudnoća, gerijatrije i palijativne nege.

Kada je reč o zaposlenima u zdravstvu, velika promena planirana je uvođenjem novog načina upravljanja kadrovima, koje će voditi novoformirani Centar u okviru Ministarstva zdravlja. Objedinjavanjem podataka svih resornih institucija, Centar će omogućiti brže donošenje kadrovskog plana, upravljanje stručnim usavršavanjem zdravstvenih radnika i saradnika, kao i efikasnije utvrđivanje stvarnog stanja i potreba za zapošljavanje novih kadrova. Zadatak centra biće i razvoj sistema vrednovanja rada zaposlenih i nagrađivanja, kao i destimulisanja neadekvatnog ponašanja. U okviru izrade Masterplana pripremljena je i metodologija za definisanje srednjoročnog kadrovskog plana.

U procesu izrade Masterplana analizirani su podaci Ministarstva zdravlja, RFZO, Instituta za javno zdravlje Srbije, medicinskih fakulteta i škola, više od 300 zdravstvenih ustanova, sprovedena istraživanja i konsultacije sa svim zdravstvenim komorama, kao i među građanima i privredom koja posluje u zdravstvenom sektoru. Projektni tim obišao je 278 zdravstvenih ustanova i održao više desetina sastanaka, radionica i okruglih stolova, navodi se u saopštenju.