Nekadašnji fudbaler u Sremskim Karlovcima sa porodicom proizvodi vino

Pre deceniju, Ankica i Jefta Mrđanin iz Sremskih Karlovaca imali su pet hektara vinograda i velike želje da, koju godinu ranije zasnovanu, proizvodnju grožđa i vina unaprede i uključe u taj biznis i sinove, Đorđa i Aleksandra.

I želje su im se ostvarile. Danas vinarija Mrđanin poseduje 14 hektara pod lozom, dok su na sedam u toku pripreme za sadnju, i kapacitet od 100.000 litara vina, uređen i proširen podrum, degustacionu salu, halu za fermentaciju i odležavanje vina, prekopotrebnu mahanizaciju i opremu, a što je najznačajnije, oba sina pronašla su sebe u tom poslu.

Dok je mlađi Aleksandar bio uz roditelje kada su, iako uspešni svako u svom tadašnjem poslu, oni udarali temelje ovom sadašnjem u svetu vinogradarstva i vinarstva na savremenim principima, stariji je gradio fudbalsku karijeru.

Mada će, kada pitate sada četrdesetogodišnjeg Đorđa o tom, deceniju i po dugom periodu njegovog života, reći da je već i zaboravio da je bio fudbaler, rado će prizvati iz sećanja mnoge trenutke provedene na terenima u nekadašnjoj Jugoslaviji, Srbiji i inostranstvu, a posebno pikanje lopte i igru u Dvorskoj bašti i bežanje s časova zbog fudbala.

– Prvi stepenik na mom fudbalskom putu bio je odlazak u Novi Sad u FK Кabel kada sam pošao u srednju školu, mada moram da kažem da sam prvo počeo u Vojvodini, ali su me oni oterali kao netalentovanog igrača - kaže Đorđe.

Obukao je dres reprezentacije Jugoslavije, nizali su se nastupi i po povratku sa jedne od turneja, sadašnji generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić došao je i ponudio mu ugovor s OFK Beogradom.

Potom je igrao i za zrenjaninski Proleter, Veternik, Hajduk iz Kule, u kom je proveo šest godina. Igrao je i za dva kluba u Švedskoj - Degerfors i Norčeping, u Vašašu iz Budimpešte, ponovo za Hajduk, a nakon toga je otišao u Kazahstan.

Kaže da nije zažalio kada je prestao da igra fudbal.

- Naši roditelji su doneli pravu odluku i zovem ih zbog toga revolucionarima, jer najlakše je bilo prodati zemlju koju su nasledili, a mnogo teže reći "da", radićemo ta tri - četiri hektara. Otac je zadužen za proizvodnju sirovine, nas dvojica za proizvodnju vina uz tatinu pomoć, za distribuciju, degustacije, a mama je kao kohezioni faktor. Moja zamisao je da brat polako od oca preuzima i proizvodnju grožđa, jer tata ulazi u godine kada treba misliti o prenosu znanja i isustva - kaže.

Priznaje da nije imao znanja kada se upustio u vinogradarstvo i vinarstvo, i da je krenuo od nule, ali naglašava da je preduslov za ovaj posao ljubav, a nju je imao.

- Imao sam sreće što sam zatekao kod nas profesora Vladu Kovača, doajena vinarstva i jednog od autora nekoliko sorti. Profesor Kovač je uspostavio sistem proizvodnje vina u našoj vinariji i učio sam od njega i oca. Sve što sam naučio, naučio sam iz prakse, što je vrlo bitno - kaže Đorđe.

Vina distribuiraju u više od 150 ugostiteljskih objekata, uglavnom po Vojvodini. Od sorti imaju merlo, kaberne sovinjon i kaberne fran, šardone, klon rizling SK 54, silu i probus. Poslednje tri su nastale na Institutu za vinogradarstvo u Karlovcima, ali to neće biti jedine novostvorene sorte u njihovim vinogradima.

Planiraju da zasade i neoplantu, jer su zagovornici autentičnih, domaćih sorti, koje sve više i drugi vinari prepoznaju kao naš potencijal.

Đorđe među njima ističe probus kao vrhunsko vino, s ogromnim potencijalom, koje je u usponu, i kaže da je to mercedes proizveden u Кarlovcima.