Srbija i Globalni dogovor - Održivi razvoj moguć samo uz saradnju javnog, poslovnog i neprofitnog sektora i pokretanje domaće pameti
Izvor: eKapija
Četvrtak, 04.02.2021.
10:29
Komentari
Ilustracija (Foto: Singkham/shutterstock.com)
- Cilj mreže Globalni dogovor je da se kompanije uvežu sa ciljem održivog poslovanja. U Srbiji ima 45 članica, a od toga su 23 kompanije, tu su i mala i srednja preduzeća - rekla je Tijana Koprivica iz kompanije Delta Holding, inače i predsednica upravnog odbora lokalne mreže Globalnog dogovora.
Želja je, kako dodaje, da velike kompanije znanje podele sa što većim brojem malih i srednjih preduzeća, kako bi se stvorio bolji privredni i društveni ambijent i ostvarili ciljevi iz Agende 2030.
- U Agendi 2030 partnerstvo je izuzetno značajno, jer je nemoguće tako ambiciozne ciljeve za očuvanje planete obezbediti bez saradnje javnog, poslovnog i neprofitnog sektora - istakla je Biljana Dakić Đorđević iz Trag fondacije.
Dušan Stojaković iz kompanije Hemofarm naglasio je da je održivi razvoj simbioza društva, privrede i države.
- Globana ekonomija i privreda počivaju na malim i srednjim preduzećima. Jesmo značajni i mi veliki, ali malih preduzeća je više, pokrivaju više sektora. Zato je važno da mali i veliki mogu da razmenjuju iskustva i kroz tu razmenu jedni druge stimulišemo - naveo je Stojaković.
U ostvarenju ciljeva održivog razvoja neophodna je i podrška države, a Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije istakao je da i dalje izmiče konsenzus sa državom o tome šta su prioriteti u održivosti koji su realni za Srbiju.
- Regulatorni okvir je nažalost još uvek destimulativan, na primer kada je u pitanju PDV na donacije i na tome moramo da radimo - kaže Mitrović.
Globalni dogovor prema njegovim rečima treba demetropolizovati, iseliti iz Beograda, da bude prepoznatljiv širom Srbije.
- Tokom pandemije kao da smo potisnuli sve ove ciljeve, naša strategija je bila da se povučemo u ruralne krajeve. Treba da shvatimo da u ovom trenutku posao primene ciljeva održivog razvoja nije posao nekog trećeg, nego naše organizacije, kompanije - navodi.
Ulagati u domaću pamet
Mitrović dodaje da je potrebno napraviti dobru platformu za razmenu znanja između malih i velikih.
- Na primeru pandemije smo shvatili koliko je značajno kada nešto možeš da počneš da proizvodiš za 24 sata, a ne da čekaš da stigne iz daleke Azije - kaže Mitrović.
Ističe da bi trebalo bi više ulagati u nauku.
- Tokom pandemije za sedam dana izbačeno je oko 30 projekata koji su bili potrebni, od dezinfekcionih sredstava, pa na dalje. Uspeli smo da pokrenemo domaću pamet - istakao je.
Panel je organizovan u okviru Serbian Visions multikongresa, u organizaciji Nemačko-srpske privredne komore.
I. Milovanović
Firme:
AHK Srbija
Delta Holding d.o.o. Beograd
Trag fondacija
Hemofarm a.d. Vršac
Privredna komora Srbije
Tagovi:
Nemačko srpska privredna komora
Globalni dogovor UN u Srbiji
Tijana Koprivica
Biljana Dakić Đorđević
Dušan Stojaković
Siniša Mitrović
Serbian Visions multikongres
Agenda 2030
Značaj partnerstava za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja
održivi razvoj
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.