RETROSPEKTIVA 2020 - Investicije u oblasti SAOBRAĆAJA koje su izazvale najveće interesovanje korisnika eKapije

Kada ćemo novim drumovima moći da dodatno sažmemo već skraćenu zemlju, odnosno, hoćemo li dočekati da se sa juga na sever države (kad su nam već istok i zapad blizu) krećemo brzinom zvuka, ili svetlosti, kako nam je odavno obećano – sve se to i ove godine kao tematika nametnulo toliko, da je zauzelo mesto u vrhu interesovanja korisnika eKapije. Saobraćaj, ta osobena srpska reč koja se koristi i u Makedoniji. Letimo! - po nebu i zemlji, pa i ispod zemlje: roba, ljudi i rasuti tereti.

A naše čitaoce je ipak ponajviše zanimalo kada će ljudskom brzinom moći da se kreću po rasutom i rasplinutom Beogradu, čiji krvotok nije uspela da ubrza ni pandemija. Teme o gradnji metroa, gradske železnice i tramvaja zauzele su počasno, prvo mesto u našoj retrospektivi. Među njima i sveobuhvatna priča o planu za razvoj šinskih sistema u prestonici, po kojem će i tramvaji voziti pod zemljom.

Metro nam je, kažu, bliži nego ikad, a prva faza prve linije koštaće 1,8 milijardi evra, što nam, kad se tako napiše, zapravo pomalo deluje i daleko.

I naravno, tu je Prokop – poluvekovni ukop beogradskog urbanizma i srpskih putničkih železnica, koji, 43 godine od početka gradnje, treba da bude završen kroz tri godine.

Zanimljivo, međugradske pruge su ove godine izostale sa Top 10 liste, iako se jedna od njih gradi za dosad najveću brzinu u Srbiji, za 200 km na sat: odvikao se narod od železnice.

Mesto broj dva zauzima naizgled najapsurdniji projekat: proširenje beogradskog aerodroma u godini kovida. Broj putnika sa oko 6 miliona u 2019. pao je na oko 2 miliona, ali – zato je dobro kad rizikuje privatni investitor a ne država – koncesionari iz Francuske nadaju se novom proleću Evrope i sveta, i da će im zatrebati kapacitet od 15-ak miliona.

Radovi u Surčinu, zaista, traju: gradi se paralelna, umetnuta pista – neće moći da se koriste obe istovremeno – proširuje se glavni, Terminal 2 za nove gejtove, a biće i komercijalnog prostora...

Vesti o uistinu najzahtevnijoj deonici autoputa u Srbiji dosad, onoj od Čačka do Požege, osvojile su bronzanu, treću poziciju kod naših čitalaca. I, mnogi nisu primetili, ali izgleda da se u javnoj upravi stvari pomeraju nabolje, jer je iskazana odlučnost da se što pre pusti u promet (saobraćaj!) deonica koja zaobilazi Čačak, kako bi se vozači prvo spasli onih dosadnih čačanskih semafora. Legendarni Mirko Alvirović posmatra iz raja i ne veruje: Za svaku pohvalu!

Odmah iza je planirani nastavak, od Požege do Duge Poljane, i dalje do Boljara i crnogorske granice. Tu smo dali i animaciju, kako će sve to izgledati.

Slike sa zavejane Pešterske visoravni ove zime ponovo su nas, međutim, naterale da pomislimo – ne treba li autoput ipak provući nešto pitomijom trasom od srpskog Sibira? Jer, Sibir nešto i nema autoputeve. Kako bilo, Kinezi već skupljaju dokumentaciju, a oni prave autostrade i preko Tibeta.

Beogradska "suva luka" osvojila je peto mesto: intermodalni terminal i logistički centar u Batajnici prostiraće se na više od 82 hektara, a kažu da su ovakvi objekti ulaznica srpske privrede za velike logističke lance.

Koliko god da se gradilo i radilo u Srbiji, Valjevci su opet svima podvalili: imaće autoput od kuće do Beograda, a plaćaće samo od Obrenovca do Lajkovca. Kako? Pa, od Lajkovca do Valjeva biće brzi put, koji se neće baš previše razlikovati od pravog autoputa. A brzi putevi se u Srbiji, koliko znamo, ne naplaćuju. Bogme se ovaj drum za naše standarde brzo i gradi. To je šesto mesto naše liste.

A sedmo pripada budućem autoputu Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, čiju detaljnu trasu smo predstavili javnosti. "Vojvođansko P" biće dugačko oko 110 kilometara.

Na osmom mestu je brza saobraćajnica kroz Bačku i Banat, koja će spojiti Mađarsku i Rumuniju, Sombor i Kikindu. U četiri trake od po 3,5 metra širine, moći će (zvanično) da se vozi 100 km/h. Ovde bi Somborci koji putuju za Novi Sad mogli da prođu kao Valjevci.

Fruškogorski koridor, sa sve tunelom koji će Rumu, pa i Sremsku Mitrovicu učiniti satelitskim naseljima već nabreklog Novog Sada, zauzima 9. mesto na listi. Koridor će graditi kineski gigant CRBC, projekat je vredan 606 mil EUR.

Plan o uspostavljanju tri robna terminala i međunarodnog putničkog pristaništa Sremska Mitrovica, zatvara našu saobraćajnu Top 10 listu. Mitrovica će, govore, postati jedan od najvažnijih lučkih centara Srbije – jakako, na mokrom.