Kako do više investicija na lokalu posle pandemije

Tek svaka osma opština ili grad u Srbiji privuče više od dva investitora godišnje, iako su potencijalni ulagači u poslednjih nekoliko godina slali i za 50% više pisama o zainteresovanosti nego ranije.

To je pokazalo istraživanje NALED-a, sprovedeno uz podršku Razvojne agencije Srbije (RAS), u periodu pre pandemije kovid-19. Kako je prošla godina više nego jasno ukazala da svi delovi društva moraju da rade na saniranju posledica pandemije, a posebno na stvaranju uslova da se slične krizne situacije preduprede, u privlačenje investicija još snažnije mora da se uključi lokalni nivo vlasti i lokalnim samoupravama potrebno je pružiti podršku na tom putu.

Da bi se ponovo podstaklo interesovanje ulagača i jačao lokalni razvoj, što će biti ključno u post-kovid periodu oporavka, NALED podseća na preporuke projekta "Razvijanje modela za održivost kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj", realizovanog uz podršku RAS-a, i smatra da je sada važnije nego ikad da budu primenjene.

Fokus preporuka je na osnaživanju Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER), čiji bi osnovni i najvažniji posao trebalo da bude motivisanje investitora da ulože baš u njihovom gradu ili opštini. U cilju osnaživanja njihovih kapaciteta, kako bi mogle samostalno da osmisle i realizuju politike i mere za izgradnju povoljnog poslovnog okruženja, NALED i RAS najpre su skenirali postojeće stanje kroz istraživanje na uzorku od 115 lokalnih samouprava.

Istraživanje sprovedeno početkom 2019. pokazalo je da čak 88% gradova i opština imaju osnovane Кancelarije za lokalni ekonomski razvoj, ali one uglavnom nisu visoko pozicionirane u opštinskoj upravi, a često nemaju ni neophodnu autonomiju u radu. Utvrđeno je i da su Кancelarije daleko više usmerene na izradu projekata, dok manje vremena posvećuju potrebama investitora i privrede, odnosno jačanju svojih kapaciteta i izradi mera koje bi doprinele većem ekonomskom razvoju njihove lokalne sredine.

Iako je dokazano da su КLER efikasnije kada su ustrojene kao samostalne službe ili kada su povezane sa kancelarijom gradonačelnika ili predsednika opštine, svaka druga, pokazalo je istraživanje, ipak funkcioniše u okviru opštinskog odeljenja za privredu. U 12% lokalnih samouprava Кancelarija je definisana kao posebna služba, dok je samo u dva odsto opština slučaj da KLER radi pri kancelariji gradonačelnika ili predsednika opštine.

Uz to, u većini lokalnih samouprava, zaposleni u ovim Кancelarijama smatraju da je njihov osnovni zadatak da se bave pripremama donatorskih projekata. Tek manje od jedne trećine zaposlenih shvata suštinu posla, a to je privlačenje investicija i podrška privredi i kroz te aktivnosti i podsticanje lokalnog razvoja.

Upitani "koja je osnovna funkcija zaposlenih u КLER u vašoj lokalnoj samoupravi", 41% anketiranih odgovara je da je to priprema projekata, 26,7% da je u pitanju rad sa postojećom privredom, 13,9% kaže - privlačenje investicija, a svega oko pet odsto njih smatra da je to strateško planiranje.

Takvi rezultati istraživanja motivisali su NALED da donese jednu od ključnih preporuka za lokalne samouprave - da u okviru svoje opštinske ili gradske uprave jasno definišu nadležnosti КLER-a. Ideja je da KLER pruža pomoć privredi i istovremeno, u skladu sa Zakonom o ulaganjima, radi na promociji lokalne samouprave i privlačenju novih investicija.

Istraživanjem je utvrđeno da Кancelarije često nemaju dovoljnu autonomiju u radu, da u svakoj drugoj opštini na upite potencijalnih investitora umesto KLER-a odgovara direktno gradonačelnik ili predsednik opštine, NALED preporučuje i da se Кancelarije uspostave kao najviša organizaciona jedinica u okviru opštinske uprave, sa jasno i precizno definisanim ulogom, pozicijama i nadležnostima. Preporuka je i da se odlukom opštinske uprave, šefu КLER-a omogući da učestvuje u donošenju odluka o lokalnom ekonomskom razvoju i investicijama, kao i da ima što češću komunikaciju sa rukovodstvom opštine.

Iako broj zaposlenih u КLER-u poslednjih godina raste, odnosno većina opština zapošljava troje ili više službenika u Кancelarijama, svaki treći zaposleni nema ugovor o stalnom radnom odnosu. Najveći broj njih ima tek jednog zaposlenog koji govori engleski jezik, a nedovoljan je i broj onih koji imaju priliku da se dodatno obučavaju i posećuju različite studijske programe. Zato se među preporukama NALED-a našla i ona da se zaposlenima u КLER-u omogući kontinuirana obuka i usavršavanje u zemlji i inostranstvu, kako bi savladali i unapredili znanja i veštine neophodne za rad sa privredom i investitorima.

NALED i dalje preporučuje da se pred КLER-ove postavi zadatak da njihova lokalna samouprava dostigne standard povoljnog poslovnog okruženja. Potrebno je i da im se poveri izrada strategije ekonomskog razvoja njihove zajedinice, ali i obaveza da sprovode i nadziru usvojena strateška dokumenta.

Zanimljivo je da su istraživanja pokazala da se od 168 lokalnih samouprava u Srbiji (bez КiM), više od polovine njih nalazi na najznačajnijim putnim pravcima ili u njihovoj neposrednoj blizini, ali istovremeno postoje značajne razlike u stepenu njihovog ekonomskog razvoja. Time se nameće zaključak da uspeh u privlačenju investicija i nivo razvoja ne zavise presudno od geografskog položaja, već veliki značaj ima i kapacitet opštine ili grada da stvori povoljnu investicionu klimu, osnaži razvojne kapacitete, poput КLER-a ili Privrednih saveta, ali i izradi i sprovodi sopstvenu strategiju razvoja.

Prema NALED-ovom istraživanju, 84% gradova i opština u Srbiji poseduje strategiju razvoja, kod 14% je ona zastarela, dok samo dva odsto lokalnih samouprava uopšte nema strateški dokument. Pokazalo je i svojevrsni paradoks, 68% lokalnih samouprava navodi da im je glavni adut za privlačenje investitora internet prezentacija, a polovina uopšte nema ažurnu veb stranicu.

Investitori redovno ističu da su precizni podaci i informacije, kao i brze administrativne procedure i dobra komunikacija sa lokalnim organima, među najvažnijim uslovima za ulaganje. Međutim, na pitanje "da li vaša lokalna samouprava ima ažuriran promotivni materijal o investicionim potencijalima, na engleskom jeziku", pozitivan odgovor dalo je tek 57% gradova i opština, dok se kod svake pete takav materijal ažurira ređe od godinu dana.

Interesovanje investitora za lokalne samouprave u Srbiji poslednjih godina raste, a raste i broj pisama o namerama koji stižu na njihove adrese. U poslednjih pet godina, u 13% lokalnih samouprava bilo je više od 10 investicija, svaka peta je imala između četiri i 10 ulaganja, gotovo četvrtina manje od tri investicije, svaka deseta nije imala nijednu, dok je interesantan podatak da 33% ispitanih ne zna koliko je investicija realizovano u njihovoj sredini u tom periodu.

U NALED-u kažu da, iako se uspeh lokalnih samouprava najčešće meri brojem novih investicija i otvorenih radnih mesta, jako je važno razumeti šta je prethodilo tome da se određeni investitor odluči za neki grad ili opštinu. Šta su to lokalne samouprave učinile da unaprede poslovnu klimu i omoguće ulagačima bolje uslove nego što ih nude druge lokalne zajednice. Ti uslovi se na prvom mestu odnose na efikasnu administraciju i komunikaciju sa lokalnim organima, a ne samo na povoljnosti poput besplatnog zemljišta, komunalne infrastrukture ili subvencije za radna mesta.

Pozitivno je da se lokalne vlasti oslanjaju na pomoć državnih institucija, pa je čak 83% njih, na pitanje "da li vaša lokalna samouprava sarađuje sa Razvojnom agencijom Srbije", odgovorilo pozitivno. Svaki treći ispitani tu saradnju smatra odličnom, a čak 65% njih ocenjuje je kao uglavnom dobru. Tri četvrtine opština u Srbiji kaže da su njihove Кancelarije za lokalni ekonomski razvoj upoznate sa aktivnostima koje sprovode i RAS i regionalne razvojne agencije. Velika većina kaže da i sarađuju sa njima na konkretnim projektima, najčešće kada je u pitanju obuka zaposlenih ili zajedničko apliciranje za neki projekat. Dodatno, sa regionalnim razvojnim agencijama, lokalne Кancelarije savetuju se i u vezi sa merama podrške privredi, donošenju strateških dokumenata, sprovođenju različitih analiza i istraživanja.

NALED je, zato, osim preporuka namenjenih lokalnim samoupravama, a sa ciljem da se ojačaju kadrovski i stručni kapaciteti KLER-a i da se jasnije definiše njihova uloga kao pokretača lokalnog ekonomskog razvoja, usvojio i preporuke za nacionalni nivo, odnosno za državne organe. Savetuje, između ostalog, da se КLER-u zakonom povere nadležnosti u sprovođenju postupaka za dodelu subvencija u ime državnih organa; da se uspostavi nadležnost za koordinaciju lokalnog ekonomskog razvoja u Ministarstvu privrede i odredi državni sekretar za obavljanje tih poslova; da se uspostavi nacionalni indeks konkurentnosti lokalne samouprave; da se propišu jasne nadležnosti KLER-a u prostornom i urbanističkom planiranju; da se КLER uključi i u planiranje razvoja obrazovanja na lokalnom nivou, ali i da se fomira Forum zaposlenih u ovim kancelarijama kao mreža profesionalaca za lokalni razvoj. Na kraju, preporuka je i da se utvrdi program obuke za lokalni ekonomski razvoj u okviru Nacionalne akademije javne uprave.

I lokalnim samoupravama i državnim organima preporuka je zajednička - da Кancelarije za lokalni ekonomski razvoj budu ključni koordinator saradnje lokalnih zajednica i institucija na nacionalnom niovu, kada je reč o politici privlačenja investicija, saradnji sa lokalnom privredom, kao i politici koja je usmerena na brži ekonomski rast i razvoj lokalnih zajednica u Srbiji.