Izmene seta poreskih zakona - Šta sve treba da znate

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je niz izmena i dopuna poreskih zakona i zakona koji uređuje akcize, a koji su objavljeni u Službenom glasniku RS br. 153/2020 od dana 21. decembra 2020. godine.

Prva značajnija promena koje je uvedena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana odnosi se na povećanje neoporezivog iznosa. Naime, osnovicu poreza na zarade čini zarada na osnovu ovog zakona, umanjena za iznos od 18.300 dinara, umesto do skorašnjeg neoporezivog iznosa od 16.300 dinara.

Prvo usklađivanje neoporezivog iznosa zarade od 18.300 dinara godišnjim indeksom potrošačkih cena izvršiće se počev od 2022. godine.

Produžen je rok u kojem poslodavac (pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik koji zaposli novo lice) ima pravo na povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, i to za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, umesto 2020. godine, kako je zakon ranije predviđao.

Isto važi i za poslodavce – pravna lica koji se, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, razvrstavaju u mikro i mala pravna lica, kao i preduzetnike, preduzetnike paušalac ili preduzetnike poljoprivrednike, koji zasnuju radni odnos sa najmanje dva nova lica. Naime, ova lica imaju pravo na povraćaj 75% plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2021. godine.

Naredne značajnije izmene odnose se na preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika koji vrši isplatu lične zarade. Oni su dužni da preko portala Poreske uprave dostave obaveštenje o svom opredeljenju da vrše isplatu lične zarade ili prestanu da vrše isplate lične zarade.

Za lica koja se ne registruju u APR-u, obaveštenje o opredeljenju da vrše isplatu lične zarade podnosi se preko portala Poreske uprave u roku od pet dana od dana registracije.

U cilju usaglašavanja sa zakonima kojima se uređuju otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi, u delu zakona koji reguliše prihode od kapitala, navodi se da se ovakvim prihodom smatra i prihod po osnovu vlasništva nad investicionom jedinicom alternativnog investicionog fonda, osim naknade za prenos te investicione jedinice.

U cilju usaglašavanja sa Zakonom o digitalnoj imovini predviđeno je šta se smatra nabavnom cenom kod prenosa digitalne imovine, te postojanje mogućnosti oslobođenja 50% poreza na kapitalni dobitak obveznika koji novčana sredstva ostvari prodajom digitalne imovine.

Podsećamo, digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno zakonom.

U cilju usaglašavanja sa zakonima kojima se uređuju otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi predviđa se da se otvoreni, odnosno alternativni investicioni fondovi, bez svojstva pravnog lica, smatraju poreskim obveznicima za svrhu oporezivanja prometa porezom na dodatu vrednost.

Najznačajnije novine odnose se na izdavanje računa u elektronskom obliku i rešenja koja se odnose na poseban postupak oporezivanja polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta u smislu omogućavanja obveznicima PDV-a koji se bave prometom tih dobara da se za svaku konkretnu transakciju (promet polovnog dobra, umetničkog dela, kolekcionarskog dobra i antikviteta) opredele da li će primeniti opšti ili poseban postupak oporezivanja.

U cilju pojednostavljenja pravila koja se odnose na određivanje poreskog dužnika za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, koji obveznik PDV-a vrši drugom obvezniku PDV-a, odnosno Republici, republičkim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravnim licima osnovanim zakonom, odnosno aktom organa Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave, predviđa se da se prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika smatra promet u vrednosti većoj od 500.000 dinara, bez PDV-a.

Detaljnije je regulisana mogućnost ispravljanja pogrešno obračunatog PDV-a u većem iznosu, te je predviđeno da ako je obveznik u računu iskazao veći iznos PDV, da ima pravo da ispravi taj iznos u sledećim situacijama:

- ako je izdao novi račun sa ispravljenim iznosom PDV-a,

- ako je izdao račun u kojem nije iskazan PDV,

- ako je stornirao račun u slučaju kada račun nije trebalo da bude izdat.

U svim navedenim situacijama, neophodan je dokument primaoca računa – obveznika PDV-a ili lica koje ima pravo na refakciju PDV-a u kojem je navedeno da pogrešno iskazani PDV nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da za taj iznos PDV-a nije podnet zahtev za refakciju PDV-a (u slučaju kada je račun izdat obvezniku PDV-a ili licu koje ima pravo na refakciju PDV-a).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica regulisano je da kapitalni dobitak obveznik ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu investicione jedinice investicionog fonda, ali i digitalne imovine, osim ukoliko obveznik, u smislu zakona kojim se uređuje digitalna imovina, ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i koji je digitalnu imovinu nabavio isključivo radi dalje prodaje u okviru obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom u skladu sa tim zakonom.

Precizira se da se za nepokretnost stečenu pre 1. januara 2004. godine, nabavnom cenom smatra neotpisana vrednost nepokretnosti utvrđena na dan 31. decembra 2003. godine, u skladu sa propisima o računovodstvu koji su se primenjivali na finansijske izveštaje za 2003. godinu.

Novina je da je propisan način utvrđivanja nabavne cene digitalne imovine i nabavne cene digitalne imovine stečene tzv. rudarenjem digitalne imovine.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze za poreski period koji počinje u 2021. godine.

Kao osnovni razlog za donošenje Zakonа o izmenama o dopunama Zakona o akcizama navedena je potreba dalje harmonizacije akcizne politike sa standardima Evropske unije, kako bi se u predloženom vremenskom roku dostigao minimalni nivo oporezivanja akcizom u EU (90 EUR na 1000 cigareta). Koliko će nova rešenja biti uspešna u tome, ostaje da se vidi.

Zakonom je predviđen plan postepenog povećavanja akciznog opterećenja na cigarete u periodu 2021-2025. godine, kroz povećanje specifične komponente akcize svakih šest meseci za 1,50 din/pak, pri čemu bi stopa ad valorem – proporcionalne komponente akcize ostala nepromenjena (33%) nezavisno od perioda primene.

Takođe, osnovica za obračun akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta ostala je nepromenjena, s tim da se iznos akcize uvećava za 1,00 din/ml svake godine u narednom srednjeročnom periodu (2021-2025. godine).

Utvrđen je ikalendar akcize na nesagorevajući duvan za period 2021-2025. godine, koja sa aktuelnih 40% treba da u 2025. godini dostigne 100% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta. Još uvek aktuelno akcizno opterećenje je jedno od najnižiih u Evropi i svetu, te povećanje ove akcize ima za cilj dostizanje proseka u EU, što znači da ova akciza treba da iznosi 30% akcize na cigarete.

Novine u Zakonu o akcizama su i slučajevi u kojima se može ostvariti refakcija plaćene akcize (kada lice izveze akcizni proizvod koji je nabavljen u zemlji).

Bitno je napomenuti i da će prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akciza na cigarete i na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta biti izvršeno počev od januara 2022. godine.

Odredbe svih gore navedenih zakona primenjivaće se od 1. januara 2021. godine, osim odredaba u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu, koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje digitalna imovina, odnosno od 29. decembra 2020. godine (pri čemu se Zakon o digitalnoj imovini primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu).