U kojim sektorima najčešće rade gig radnici iz Srbije
Komentari
Ilustracija (Foto: Ahmet Misirligul/shutterstock.com)
Naime, kada se pogledaju radnici koji su prvi put našli zaposlenje u prvih devet meseci 2020. godine, njih je za 22,5% manje nego u istom periodu u 2019. godini. Broj novih radnika koji su našli posao u prvih devet meseci 2020. je praktično identičan broju njih koji su isto to uradili u toku 2018.
Inače, eksplozivni rast gig rada u Srbiji se praktično događa u prethodne tri godine, o čemu govori podatak da je od svih radnika koji su radili na platformi, preko 60% (61,51%) počelo da radi u prethodne tri godine.
Gde su gig radnici?
- Kurioziteta radi, najstariji gig radnik u našem uzorku počeo je da radi u martu 2008 godine, muškarac je, iz Beograda, bavi se razvojem softvera, ali poseduje veštine i iz oblasti profesionalnih usluga - navodi se na sajtu Centra za istraživanje javnih politika.
Iz Vojvodine potiče skoro svaki treći radnik (28,34%), dok u Beogradu živi i radi skoro polovina gig populacije (44,23%). Tek nešto preko 12% gig radnika je skoncentrisano u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, dok je procenat nešto veći za Južnu i istočnu Srbiju, gde živi oko 15% srpskih gig radnika.
Uz to, 70% celokupne gig populacije je skoncentrisano u četiri administrativna centra (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), dok postoji još samo 7 gradova gde se nalazi više od 1% populacije gig radnika. Beograd je, očekivano, najveći "rezervoar" nove radne snage za rad preko platformi.
Dominantne profesije
Oktobarsko merenje je potvrdilo činjenicu da su kreativne usluge i multimedija i razvoj softvera i dalje dve najdominantnije profesije u Srbiji. Skoro svaki četvrti radnik se bavi razvojem softvera, dok je više od četiri na svakih 10 radnika angažovano na poslovima proizvodnje multimedijalnog sadržaja i u kreativnoj industriji.
Interesantna je činjenica da su u multimediji i kreativnim uslugama skoro četvrtina radnici bez iskustva u onlajn radu, što delimično ukazuje na teškoću dobijanja poslova, a delimično na atraktivnost rada preko platformi koja privlači nove radnike. Odnos radnika sa iskustvom na online platformama i onog bez u oblasti razvoja softvera je još veći – na jednog radnika koji je etabliran na tržištu dolazi skoro jedan (0,8) koji je nov na online tržištu. Kada se pogledaju oni koji su imali posao u oktobru, glavni zaključak je da je postojala veća verovatnoća da se nađe posao u slabije plaćenim oblastima: unosu podataka i prodaji i marketingu. Od ukupne populacije gig radnika u tom meseci je bilo angažovano 44,76% na konkretnim projektima.
Najmanja angažovanost je bila u oblasti IT, gde je svaki treći radio (33%), dok su prodaja i marketing i unos podataka i administrativne usluge bili najviše zaposleni (njih 50%). Nešto manja zaposlenost je bila u oblasti multimedije i kreativnih usluga, 48,7%, dok su gig radnici sa veštinama u oblasti pisanja i prevođenja sa 45% i profesionalnim uslugama 42% zabeležili nešto manje radno angažovanje. Kada se pogledaju udeli pojedinih profesija, oni su ostali relativno stabilni, bez značajnijih pomeranja. Tako je 4,3% u oblasti profesionalnih usluga, 13,97% u oblasti unosa podataka, 39,25% kod multimedije, a 6,43% kod prodaje i marketinga, 22,97% IT i 13,05% kod pisanja i prevođenja.
Borba polova
U proceni celokupne populacije najznačajnije obeležje i specifičnost gig radne snage u Srbiji je relativno visoko učešće gig radnica. Naime, ako se posmatra celokupna populacija čak 37,6% je gig radnica, dok ako se posmatraju samo gig radnici sa prihodima, od 10 gig radnika četiri su žene. Od gig radnika koji su u oktobru imali poslove, 40% su bile žene, a 60% muškarci. Očigledno je da ne postoji kovid 19 povezan uticaj na radno angažovanje žena i muškaraca, pošto uposlenost po polu odgovara njihovim proporcijama u ukupnoj gig populaciji.
Kada se pogledaju podaci po polu i profesiji, mogu se interpretirati dvojako u zavisnosti od toga da li imaju radno iskustvo (ostvareni dohodak) na platformi ili ne. S jedne strane, ako se posmatra ukupan broj gig radnika, žene su brojnije u profesijama koje se tiču unosa podataka i administrativnih usluga i usluga pisanja i prevođenja. Međutim, ako se samo posmatraju radnici sa iskustvom u radu na platformama, onda žene dominiraju i u oblasti profesionalnih usluga. U tom slučaju broj profesija u kojima dominiraju žene je jednak broju profesija u kojima dominiraju muškarci. Ipak, ova prednost žena, bez obzira da li se posmatra ukupna populacija ili samo oni koji imaju radno iskustvo, je neznatna u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga i profesionalnih usluga. Izuzetak su usluge pisanja i prevođenja gde je broj žena značajno – više nego 2 puta veći. S druge strane, muškarci naglašeno dominiraju u domenu multimedije i kreativnih usluga, gde ih ima gotovo 2 puta više, a naročito disproporcionalan deo populacije čine radnici u domenu razvoja softvera gde na svaku gig radnicu dolazi više od 7 gig radnika.
Prihodi gig radnika po polu odslikavaju polnu strukturu gig populacije u kojoj dominiraju muškarci i, manjim delom, razlike u zaradama koje su, u proseku, veće kod muškaraca. Iako žene čine preko 40% radne snage, one učestvuju u prihodima sa 35,10%.
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.