Prvi finansijski prihodi u rasadničkoj proizvodnji četinara i lišćara nakon pet godina kontinuiranog ulaganja

Strpljenje, kvalitet i podrška porodice bili su presudni da rasadnička proizvodnja četinara i lišćara Radoslava Karanovića iz Čelareva danas bude prepoznata u bačkopalanačkoj opštini, ali i šire.

Kako govori sagovornik Dnevnika, početak proizvodnje je bio 2013. godine, kada je zajedno sa porodicom krenuo da uzgaja četinare, i to vrste tuja - smaragd, kolumna i globoza.

Kako bi se što bolje pripremili za dalju proizvodnju i stekli što više potrebnog znanja, porodica Karanović se u početku obratila za pomoć i stručnjaku iz Beograda, koji im je pomogao kroz obuku koja je podrazumevala praktične primere i uputstva.

- Četinare od samog početka proizvodimo ožiljavanjem reznica naših biljaka iz rasadnika – objašnjava Radoslav Karanović, kome danas u proizvodnji pomaže i supruga Jelena, čiji je ime delom bila inspiracija da rasadnik dobije naziv Jela.

Proces ožiljavanja u plasteničkim uslovima traje dva meseca, a zatim se četinari presađuju u prihvatne saksije sa kvalitetnim supstratom.

- Kada se korenov sistem dobro razvije, nakon otprilike godinu dana, tada ih ponovo presađujemo u veće saksije ili kako to rasadničari vole da kažu, vršimo školovanje ovih biljaka. Nakon još jednog vegetativnog ciklusa, naša sadnica je konačno spremna za presađivanje na otvorenom - kaže Karanović.

Biljka se na otvorenom zadržava tri do četiri godine, odnosno dok ne dostigne visinu od jednog do jednog i po metra, kada su sadnice zapravo najoptimalnije za presađivanje. Ovakva biljka nije previše ni velika ni mala, a ima dobro razvijen korenov sistem. Uz adekvatnu negu, takve biljke se gotovo sigurno primaju, nastavljaju da se razvijaju i ukrašavaju dvorišta.

Prvi zasad porodice Karanović bio je na površini od 2.000 m2 u bašti u susednom Gložanu. Tu su podigli i plastenik u kome se odvijao proces ožiljavanja biljaka, a ceo prostor im je pomogao da ovladaju potrebnim veštinama proizvodnje. Kroz ovaj manji uzorak Karanovići su bili u mogućnosti da osluškuju potrebe kupaca i da koriguju odabir biljaka i obim proizvodnje.

Danas rasadnik Jela u Čelarevu obuhvata površinu od dva hektara i fokus je i dalje na četinarskim vrstama, mada je ima i nekoliko lišćarskih vrsta, i to javor, jasen, katalpa, evodija, crveni hrast, lipa, divlji kesten, bela breza i druge. Od četinarskih vrsta zastupljena je naravno jela, kao i crni bor, evropska i srebrna smrča, Pančićeva omorika, šimšir, duglazija, nekoliko vrsta tuje i druge biljke ovog tipa.

Kako kaže sagovornik Dnevnika, primat u ovom rasadniku ima tuja smaragd, koja čini oko 60% ukupne proizvodnje rasadnika. Kraljica tuja, kako je još zovu, najkvalitetnija je vrsta tuje koja se može naći na našem podneblju i odlična je i za pojedinačnu sadnju, ali i sadnju u grupacijama, kao što su žive ograde.

Radoslav Karanović kaže da je ovo vrsta koju kupci i najviše traže, jer je svojom modrozelenom bojom izuzetno dekorativna, a nije previše zahtevna za negu i održavanje. Dobro podnosi sve tipove zemljišta, a najvažnije je da se biljka redovno zaliva tokom leta.

Tuje i druge vrste biljaka iz ovog rasadnika nalaze se u vrtovima kupaca iz Bačke Palanke, Novog Sada, Veternika, Maglića, Temerina, Zrenjanina, Subotice i mnogih drugih mesta širom Srbije. Put do potencijalnih kupaca je znatno olakšan ukoliko imate prepoznatljivost na tržištu i kvalitetan proizvod, govori ovaj mladi Čelarevčanin, koji je inače diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka i radi u sektoru ljudskih resursa u jednoj kompaniji.

- Negovanje ove vrste rasadnika zahteva veliki rad, posvećenost, strpljenje i energiju - kazuje Radoslav Karanović, i smatra da je jedan od razloga zašto se mladi proizvođači ne upuštaju često u ovu vrstu proizvodnje, verovatno i činjenica da se prvi finansijski prihodi vide tek nakon pet godina kontinuiranog ulaganja.

- Da biste radili ovaj posao, odnosno da biste u njemu bili uspešni, neophodno je, pre svega, da volite to što radite i da imate ogromno strpljenje. Najteži i najzahtevniji deo rada u rasadniku je borba protiv korova, gde mi primenjujemo isključivo mehaničke mere poput okopavanja, freziranja i plevljenja. Ukoliko taj posao obavite na vremene, onda možete da uživate u plodovima svog rada, a za mene je najlepši period upravo kada krene vegetacija. Tada jasno vidite rezultate prethodnog rada i znate da li ste odradili kvalitetnu pripremu ili ste negde napravili određeni propust - dodaje.

Najviše obaveza u rasadniku ima tokom proleća, kada se intenzivno radi na održavanju i tokom jeseni kada su aktuelni poslovi sadnje i presađivanja, pa u sezoni, pored porodice, nekada budu angažovani i dodatni radnici.

S druge strane, zima i praznici jesu vreme kada je aktuelna potražnja za novogodišnjim jelkama. Mnogi se upravo tada odlučuju da kupe prirodnu jelku, koja deluje i miriše mnogo lepše od onih veštačkih.

Evropska smrča je vrsta koja se najviše traži za potrebe prazničnog dekorisanja, a u ovom rasadniku kupcima nude jelke sa busenom koje u kućnim uslovima mogu da opstanu i duže od mesec dana, nakon čega mogu biti zasađene u vrtu.

Кada su u pitanju planovi za budućnost, Radoslav Кaranović govori da je fokus na proširivanju ponude, kao i kvalitetnijim rešenjima za navodnjavanje i prihranu biljaka, a u planu je i proširenje površine rasadnika novim zasadom.

Pomoć na početku proizvodnje, porodica Karanović je dobila i kroz subvencije Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, i to za bušenje bunara u rasadniku.

Takođe, od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku je došla subvencija za primenu solarne energije u navodnjavanju.