Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Oporavak srpske privrede tek 2022. godine - Potrebno pomoći najugroženije oblasti

Izvor: Tanjug

Nedelja, 03.01.2021.

15:50

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: Pressmaster/shutterstock.com)

Oporavak globalne privrede, pa i srpske, zavisiće najpre od okončanja zdravstvene krize, što se sada sa pojavom vakcine može očekivati tek u drugoj polovini 2021. godine, ocenila je glavna urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar" Radojka Nikolić.

Ipak, u razgovoru za Tanjug, ukazuje da bi država trebalo da razmisli o novom paketu pomoći privredi, a posebno za najugroženije oblasti, zbog očekivanog talasa otpuštanja, jer prestaju olakšice.

Dodaje da se povratak globalne privrede, pa i naše, na stanje pre korone, ne očekuje pre 2022. godine.

Nikolićeva je upozorila da i 2021. donosi i zdravstvenu i privrednu neizvesnost, jer i dalje postoji rizik da virus mutira i "uvuče nas" u još veću krizu.

- I 2021. godina je rizična za nas koliko i za čitav svet, zato što je pandemija globalni problem, pa je tako i ekonomska kriza postala globalna. Rizik je, pre svega, u zdravstvenom delu, jer tek kada budemo rešili taj problem, može da se govori o nekom potpunom oporavku privrede - navodi Nikolićeva.

Ukazuje da srpska privreda umnogome zavisi od oporavka evropske privrede sa kojima imamo najveću spoljno-trgovinsku razmenu, imajući u vidu i činjenicu da najveći deo proizvođača koji posluje u našoj zemlji dolazi iz Nemačke, Italije, Francuske.

- Onoliko koliko se oni brzo budu oporavljali, tako će se oporavljati i Srbija, jer smo zavisni od njih - ističe Nikolićeva.

Planirani privredni rast Srbije dostižan

Planirani privredni rast Srbije od 6% za sledeću godinu, što je projektovano budžetom za 2021. godinu, Nikolić vidi kao optimističan, ali dostižan.

Dodaje da je procena privrednog rasta i za druge zemlje prilično optimistična, a da za zemlje u razvoju, kojima i Srbija pripada, iznosi između 4% i 6%.

Kako je rekla, procene za Srbiju su različite, pa tako Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj procenjuju 3% privrednog rasta, dok MMF procenjuje rast od 5%.

Objašnjava da je moguće realizovati rast od 6% u 2021. godini imajući u vidu velika ulaganja u infrastrukturu, a koja su, ističe, u odnosu na 2018. dvostruko uvećana.

- Mi smo 2018. uložili 2,7% BDP-a u infrastrukturu, a sada je budžetom za 2021. godinu planirano 5,4% BDP-a. Kada duplirate ta sredstva, ti radovi povlače za sobom još 15 ili 20 drugih delatnosti, onda se mora videti efekat tog razvoja - ukazala je Nikolićeva.

Važno podržati najugroženije oblasti

Druga komponenta na kojoj bi naša zemlja trebalo da radi u 2021. godini, ističe ona, jeste da se više angažuje oko pomoći privredi i dodaje da je u ovom trenutku jako važno podržati najugroženije oblasti - ugostiteljstvo, turizam, autobuski prevoz.

- Talas otpuštanja ove godine je očekivan i već dugo ga najavljuju svi koji su upućeni u privredna kretanja, zato što će nestati olakšice, a oni kojima je potrebna pomoć nemaju od čega da se finansiraju - navodi Nikolićeva.

Smatra da takva situacija zahteva jedan novi kovid paket mera, koje su, dodaje, druge države, naročito u našem okruženju, već usvojile.

Ističe da se bankrotstva firmi mogu očekivati ako im naša država ne pritekne u pomoć.

- Jedan paket mera za privredu je neophodan i trebalo bi da je on već donet, ako nije, onda je hitnost tog paketa mera glavni prioritet - naglašava Nikolićeva.

Zaduživanje opravdano - Preživeti, pa biti inovativan

Potpuno je opravdano i da se, kaže, država zadužuje kako bi pomogla svojoj privredi i dodala da to čine i sve druge ekonomije sveta.

- Zbog toga su jako niske kamate, to je velika prednost i svi to koriste. To su sada trilioni dolara i evra u opticaju koje su druge ekonomije ulile u svoju privredu i na sličan način bi trebalo da se ponaša i Srbija - kaže Nikolićeva.

Generalno gledano, ocenjuje da je korona u prviredi promenila mnogo, s obzirom da se radi o drugačijoj krizi koja se zasnivala na potpunom zatvaranju i kretanju ljudi.

Dok su, kaže, bile pogođene delatnosti koje su povezane sa cirkulisanjem, uslužnim delatnosima i kretanjem, tokom korone dobijali svi drugi oblici rada na daljinu, uključujući informacione tehnologije i dostavu.

- Ono što smo mogli da naučimo iz ovoga, a važilo je i za društvo i za privredu, jeste da prvo preživimo, a onda da budemo inovativni - zaključila je Nikolićeva.

Firme:

Svetska Banka-WB Beograd

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj Beograd

Međunarodni monetarni fond-MMF Beograd

Tagovi:

Radojka Nikolić

oporavak privrede

paket pomoći privredi

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.