VOICE: Domaće fabrike hartije ne mogu da popune svoje reciklažne kapacitete, a sirovine se izvoze
Izvor: Beta
Četvrtak, 24.12.2020.
11:37
Komentari
Ilustracija (Foto: Billion Photos/shutterstock.com)
One objašnjavaju da problem leži u slaboj i neuređenoj primarnoj i sekundarnoj selekciji otpada, pa i ono što možemo da recikliramo, delom završi na deponijama.
Kristina Cvejanov, koja je stručna za upravljanje otpadom i reciklažu, reklaje da je jasno da sakupljačka preduzeća koja su osnovale strane inostranih firmi rade u interesu svojih grupacija i da nemaju obavezu da rade u interesu Srbije. Napominje i da je Ministarstvo životne sredine pokušalo da reši ovaj problem, ali nije uspelo zbog principa slobodnog tržišta.
Nevena Nenadović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine rekla je da je nerazvijen sistem primarne i sekundarne selekcije otpada jedan od uzroka činjenice da smeća završi na deponijama.
Sagovornice VOICE-a saglasne su da je neophodno uspostaviti primenu finansijskih mehanizama koje će podstaći reciklažu i uticati na promenu svesti građana.
Fabrika kartona Umka i Fabrika hartije Beograd zbirno imaju oko 200.000 tona kapaciteta za preradu ove sirovine. Zvanični podaci pokazuju da se u Srbiji ni ne skupi toliko hartije i papira, a i pored toga, deo se izveze u zemlje okruženja.
Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom za 2019. godinu, koji je sačinila Agencija za zaštitu životne sredine, pokazuje da je prošle godine u Srbiji sakupljeno 118.253 tone papira i kartona. Istovremeno, u izveštaju Agencije pod nazivom Upravljanje otpadom u Republici Srbiji u periodu 2011-2019 navodi se da je 77.709 tona papira i kartona izvezeno.
Iz Fabrike kartona Umka za VOICE kažu da 50% potreba za sirovinom uvoze iz susednih zemalja, te da su se zbog toga obraćali Ministarstvu zaštite životne sredine, ali "bez konkretnih rezultata".
Fabrika hartije Beograd, koja posluje u okviru grupacije Smurfit Kappa Star, 60% sirovina mora da uveze, što dovodi do dodatnih administrativnih poslova i troškova. Mesečno uvezu 7.200 tona starog papira, što je oko 360 kamiona koji treba da prodju uvoznu i izvoznu carinu.
Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine nisu odgovorili na pitanje VOICE-a kako je došlo do apsurdne situacije u prekograničnom kretanju otpada i šta su preduzeli po tom pitanju.
U izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o upravljanju otpadom se navodi da "postoji izvoz velikih količina otpada za koje u Srbiji postoje prerađivački kapaciteti" i da se "nastavlja trend uvoza i izvoza istih vrsta otpada kao što su metali i otpadni papir, čak i uvoz iz istih zemalja u koje je otpad i izvezen".
Firme:
VOICE Vojvođansko istraživačko analitički centar
Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije
Inženjeri zaštite životne sredine Novi Sad
Fabrika kartona Umka a.d. Umka
Smurfit kappa doo Beograd
Agencija za zaštitu životne sredine Beograd
Tagovi:
Kristina Cvejanov
Nevena Nenadović
karton
hartija
prerada kartona
prerada hartije
primarna selekcija otpada
sekundarna selekcija otpada
sakupljačka preduzeća
slobodno tržište
upravljanje ambalažom
upravljanje ambalažnim otpadom
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.