U Krnjači se gradi postrojenje za skladištenje i preradu građevinskog otpada

Tone zemlje iz svih delova grada u poslednje vreme završavaju na lokaciji bara Reva u Krnjači gde bi, ako dobije sve dozvole, JKP Gradska čistoća trebalo da izgradi takozvano odlagalište i postrojenje za skladištenje, tretman i ponovno korišćenje neopasnog otpada. Ova odluka Čistoće iznenadila je mnoge jer se već duže vreme najavljuje i gradi pogon na deponiji Vinča u kome bi trebalo da se prerađuje građevinski otpad. Nasipanje zemlje nije novina za ekologe sa leve obale Dunava jer su s tim radovima upoznati, ali ih je uznemirila najava da će ovde osim nasipanja zemlje biti postavljena drobilica za šut i to vrlo blizu nasipa koji prestonicu štiti od poplava. Bara Reva je i prirodno stanište za oko 120 vrsta ptica, a ovde se gnezdi i ugroženi orao belorepan.

– Svakodnevno se sa teritorije deset beogradskih opština koje su u nadležnosti našeg preduzeća uklanjaju velike količine neopasnog, inertnog građevinskog otpada, preciznije šuta i zemlje, i odvoze na deponiju Vinča – rekli su u Gradskoj čistoći.

Na ovoj deponiji već se gradi pogon za preradu šuta. To radi Beo čista energija d.o.o. Beograd i Konzorcijum SUEZ grup S.A.S. i I-Environment Investmens ltd. Oni su privatni partneri grada kada je reč o uređenju deponije Vinča. Kapaciteti ovog pogona, na kome se planira skladištenje i tretman neopasnog, inertnog građevinskog otpada, jesu 200.000 tona godišnje.

Ali građevinskog otpada i zemlje izgleda ima znatno više zbog čega je odlučeno da se izrade možda čak i dva pogona pored ovog u Vinči.

- Grad, saglasno Ugovoru o javno-privatnom partnerstvu, ima obavezu da sa lokacije deponije Vinča ukloni, odnosno da obezbedi uklanjanje obnovljenog inertnog i netretiranog obnovljenog otpada koji prelazi dogovorenu tonažu za skladištenje. To znači da će preostale količine, koje prevazilaze ugovorene obaveze, da se prihvataju i tretiraju na lokacijama koje grad, u skladu sa svojim planovima odredi, a prva određena lokacija za ove namene je Reva u Krnjači. Ulažemo napore da pribavimo potrebnu dokumentaciju da bi se na navedenoj lokaciji obezbedili uslovi za optimalnu obradu i skladištenje građevinskog materijala – kažu u Čistoći.

Oni ističu da su pribavili privremene građevinske dozvole od nadležnog sekretarijata Gradske uprave radi izgradnje platoa na kome će biti postavljena drobilica za tretman neopasnog inertnog građevinskog otpada, a koju ovo preduzeće već poseduje.

Ali ekološka udruženja sa leve obale Dunava nisu zadovoljna idejom da se na ovu lokaciju osim zemlje dovozi i šut, a posebno da se postavlja drobilica.

– Drobilica bi trebalo da bude postavljena, kako smo saznali, na pedesetak metara od nasipa. Te vibracije mogu da utiču na nasip koji nas štiti od poplava, dok buka može da utiče na veliki broj ptica koji se gnezdi u bari Reva, kao i na orla belorepana, koji je inače ugrožena vrsta, a ovde je svio gnezdo. Zbog toga smo uputili i prigovor Gradskoj upravi. Kada se počelo sa radovima na ovoj lokaciji, nije bilo ni reči o drobilici, već je rečeno da će se ovde samo istovarati zemlja. Ovo umnogome menja situaciju – rekao je Zoran Janković iz Udruženja Eko-Pančevački rit. Osim ovog udruženja, prigovor su podnela i udruženja Bela čaplja i Kotež. Sva ova tri udruženja organizovala su se pod jedni imenom – Unija treći Beograd.

Gradska čistoća ima i pogon Otpad za prikupljanje i preradu sekundarnih sirovina.

– Nastojimo da u interesu grada nivo reciklaže u gradu podignemo na viši nivo i povećamo količinu otpada koji odlazi na reciklažu na nivo koji je planiran Lokalnim planom upravljanja otpadom što prati evropski nivo za šta su neophodne takozvane transfer stanice gde će se klasični komunalni otpad selektovati i iz njega izdvajati reciklabili. Kako Beograd neprestano raste i širi se tako i kapacitet pogona Otpad postaje tesan za količine otpada koje se najpre selektuju, a zatim puštaju u dalji proces reciklaže, zbog čega se još dve lokacije planiraju za ove potrebe – ističu u Čistoći.