U Beogradu pola miliona divljih kvadrata - Gde je zapela legalizacija?

Pre pet godina usvojen je Zakon o ozakonjenju objekata, koji je trebalo da omogući jeftinu i brzu legalizaciju, uz minimalnu dokumentaciju, ali do danas je ozakonjena tek petina objekata, prenosi B92.

Na hiljade zgrada, kuća i poslovnih prostora izgrađenih bez građevinske dozvole širom Srbije i dalje je nelegalno. Problem objekata nije samo u infrastrukturi, već i lokaciji, jer se neretko gradi na mestima od društveno korisnog značaja.

- Ministarstvo sa lokalnom samoupravom mora pod hitno da preduzme korake da se legalizacija ubrza, to je promet nekretnina, tu su ogromna sredstva zamrznuta - kaže za Prvu TV Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.

Zakon o ozakonjenju iz 2015. daje garanciju da je objekat građen po zakonu, ali to ne podrazumeva automatsku legalizaciju. Glavni problem predstavlja nepostojanje detaljnog urbanističkog plana.

- Na mestu gde za objekat nije urađen na primer glavni urbanistički plan, ne zna se šta će tu biti na toj lokaciji. Niti se zna stepen zauzeća, ni kakva vrsta objekata, ni da li je lokacija od društveno korisnog interesa, da li može da se gradi ili ne. Dok se to ne uradi - imovninsko pravni odnosi, ne možete ni legalizaciju - objašnjava Rodić.


Kako je u Novom Sadu?

I u najvećem gradu Vojvodine, prenosi B92, sve vrvi od nelegalizovanih objekata, a najveći problem i dalje su rubni delovi Novog Sada gde su kuće nicale početkom i sredinom devedesetih godina. Od donošenja poslednjeg zakona, popisano je preko 40.000 nelegalnih objekata na teritoriji Grada Novog Sada.

- Na dan 31.10. 2020. godine rešeno je 19.752, znači skoro 20.000 postupaka ozakonjenja je okončano. Smatram da je mnogo više ljudi moglo i moralo da iskoristi uslove koji su propisani Zakonom o ozakonjenju, koji su zaista povoljni - kaže Slobodan Bekrić, iz Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove Novog Sada.

Među nelegalizovanim objektima najviše je kuća. Promene namene zemljišta na kom se gradilo, do prikupljanja raznih saglasnosti, kraj mukama se nije nazirao godinama.

Jedan od prvih Novosađana koji je javno priznao da je nelegalni graditelj bio je Slobodan Vlaisavljević sa Adica. Pomagao je i drugima u procesu legalizacije, i navodi da ova agonija može biti završena samo zajedničkim nastupom građana, lokalnih samouprava i državnog vrha.

- Osnovni problem je neregulisanje imovinsko-pravnih odnosa, gde su ljudi bili prepušteni sebi i advokatima. Tu je država mogla više da pomogne, ona to nije učinila - kaže Vlaisavljević.

Nadležni tvrde da od momenta podnošenja potpune dokumentacije, nekada je potrebno svega nekoliko dana da čitav proces bude završen. A kako navode, nikada nije bilo prostije legalizovati, pa stiže i apel i molba svima onima koji to još nisu uradili, da je sada pravi trenutak.

Građevinska industrijska komora Srbije

Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove Grada Novog Sada

Goran Rodić

Slobodan Bekrić

nelegalna gradnja

divlja gradnja

legalizacija

Zakon o legalizaciji objekata