Investicije u nove tehnologije ključne za razvoj kompanija - Blokčejn i veštačka inteligencija "ruku pod ruku" sa digitalizacijom

Investicije u nove tehnologije ključne su za razvoj kompanija, rečeno je na panelu "Digitalna transformacija srpske ekonomije i preduzeća" koji je, u okviru 20. Beogradskog ekonomskog foruma, vodio urednik eKapije Mirko Radonjić.

Panelisti su se složili da je korona virus poslovanje u Srbiji pogurao u pravcu digitalizacije.

Miloš Cvetanović, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija rekao je da je naša zemlja u uslovima pandemijskog udara na globalnom nivou imala adekvatnu reakciju, zahvaljujući kojoj je uspela da ostane ekonomski stabilna.

- Ključni mehanizmi su bili iz tehnološkog sektora, koji je pre krize bio jedan od najperspektivnijih privrednih grana u Srbiji. Tako su, zahvaljujući digitalizaciji, najvažniji segmenti za funkcionisanje društva nastavili da se odvijaju gotovo nesmetano - naveo je.

Dodao je da je MTTT doprinelo uspostavljanju novog zakonskog i starteškog okvira, koji je usklađen sa evropskim standardima i koji uključuje informacionu bezbednost i elektronsko poslovanje, razvoj digitalnih veština, a poseban značaj je dat novim strategijama na polju veštačke inteligencije, industrijskih politika, pametnih specijalizacija.

Na globalnoj tehnološkoj mapi svetskog ekonomskog foruma Srbija se mežu 100 najbolje rangiranih ekonomija u pogledu proizvodnje budućnosti nalazi na sredini te liste.

- Tržište informacionih tehnologija u Srbiji je zabeležilo rast od 7% sa vrednošću od 578 mil USD, a očekujemo da do 2025. godine dostigne i 1 mlrd EUR. Učešće države u ulaganju u ovom sektoru je veći od 30%. U prošloj godini ukupno je registrovano oko 2.400 kompanija u sektoru informacionih tehnologija, a od toga je softverskih 1.483. Zaposleno je oko 20.000 ljudi. Izvoz usluga informacionih tehnologija beleži rast u 2019. godini i dostigao je 1 mlrd 290 mil EUR sa godišnjom stopom rasta od oko 30% u poslednjih nekoliko godina – naveo je Cvetanović.

Što se privrede tiče, rekao je da gotovo sva preduzeća koriste internet, i to širokopojasnu internet konekciju oko 98%, veb sajtove poseduje oko 85% preduzeća. Svega 27% preduzeća pruža svoje usluge putem interneta, a cloud servis koristi samo 18% preduzeća.

- Važna nam je digitalna integracija poslovnih subjekat, koji inače nisu u sektoru informacionih tehnologija, na čemu ćemo intenzivno raditi, a naročito kada je reč o malim i srednjim preduzećima - rekao je Cvetanović.

Dodao je i da je elektronska trgovina zabeležila rast, što je uslovljeno pandemijom. Podsetio je da je u okviru turizma pokrenut sistem eTurista, koji će biti proširen i nadograđen, a u planu si uzrade digitalnih tura, sa ciljem jačanja domaćeg turizma.

Aleksandar Stepančev iz kompanije Cisco Srbija, smatra da nas je korona pogurala u procesu digitalizacije. To su lakše podnele kompanije, koje su već bile digitalizovane, jer su imale veću fleksibilnost:

- Trenutna situacija kada je reč u upotrebi tehnologija za rad od kuće imaće uticaj na post korona epohu, jer ćemo nastaviti da ih primenjujemo. Sami procesi će biti izmenjeni u boljem pravcu digitalizacije i pronalaziće se novi način da se unapredi poslovanje u svrhu podizanja digitalizacije na viši nivo. Tražićemo rešenja kako da budemo fleksibilniji, da sačuvamo vreme, da budemo konkurentiniji na tržištu.

Nikola Polić, generalni direktor IBM Srbija, dodao je da je smanjen raskorak sa globalnim tržištem, kada smo shvatili da mnogo usluga možemo da pribavimo onlajn.

Kada je reč o blokčejnu i veštačkoj inteligenciji naveo je da oni idu "ruku pod ruku" sa opštom digitalizacijom:

- Blokčejn igra veliku ulogu kada je reč o poverenju i transparentnosti celogl anca koji koristimo za nabavku usluga i proizvoda. Primena veštačke inteligencije će nam pomoći da se digitalizacija radi još kvalitetnije, da bude još veći stepen automatizacije procesa.

Primena clouda još uvek kod nas nije zaživela, pre svega zbog zaštite podataka, naveo je Stepančev. Dodao je da softver postaje sve bitniji element.

Polić smatra da je cloud trend koji se neće zaustaviti, već će se sve više usavršavati:

- Hibridni cloud je jedno od rešenja, gde neke od kjlučnih servisa držite u svom data centru, a druge servise u cloudu.

Zaključio je da bi država mogla da ima značajnu ulogu investicijama u infrastrukturu.