Transport i logistika u vreme pandemije - Kriza jače pogodila domaće kompanije, dobre ideje dobile šansu

Iako se na prvi pogled čini da se tokovi roba polako vraćaju u normalu, transportne i kompanije iz sektora logistike i dalje rade u grču i u nadi da će doći do poboljšanja u bliskoj budućnosti, kaže za eKapiju predsednik Nacionalne asocijacije Transport i logistika Slavoljub Jevtić. Dodaje i da su pandemijom više pogođene domaće, nego velike, multinacionalne kompanije, kao i da su novonastali uslovi dali šansu dobrim idejama.

- Naime, ako se prate poslovni parametari domaćih i stranih kompanija, prvo što se može uočiti je da su domaće kompanije više pogođene pandemijom nego velike multinacionalne logističke kompanije, čiji ogranci posluju i kod nas. Ovo verovatno ima veze sa veličinom tržišta koje te kompanije pokrivaju, kao i sa radom velikih klijenata, koji su uspeli da svoje tržišne udele na ovaj ili onaj način zadrže - kaže Jevtić.

Kako su proizvođači poslovanje prilagodili tražnji u vremenu pandemije, pošiljke su sve manje, a broj isporuka se povećava. Sve ovo išlo je na ruku kompanijama koje su se specijalizovale za trgovinu i dostavu do krajnjih korisnika. Taj trend je uslovio potrebu za povećanjem skladišnih kapaciteta, kanala distribucije i zahtevalo dodatno angažovanje radne snage.

- Kod nas, ovaj svetski trend nije se preslikao na sličan način, jer posle prvog udarnog talasa tokom koga su se stvarale zalihe, nije došlo do veće ekspanzije - priča Jevtić.

Dodaje i da je posle naglog pada koji se dešavao u drugom kvartalu ove godine, došlo do izvesnog povećanja obima posla početkom letnjeg perioda.

- Generalno, za prva tri tromesečja ove godine, može se jasno videti da je pad poslovnih aktivnosti, u zavisnosti čime se sve bave naše kompanije od 5%, pa do preko 30% u odnosu na prethodni period u 2019. godini.

Kompanije koje su specijalizovane za pojedine delatnosti imale su veći pad od kompanija koje u svom portfoliju imaju širi spektar logističkih usluga.

- U pojedinim vrstama transporta, kao što su železnički i rečni transport došlo je do izvesnog pada količina roba koje su ponuđene za transport u prvom tromesečju ove godine. Radi se pre svega o masovnim robama kao što su poljoprivredni proizvodi, mineralna đubriva, naftni derivati itd.

I u drumskom transportu, prema Jevtićevim rečima, situacija se polako normalizuje, ali se sa strepnjom očekuje šta će biti u narednim mesecima. Nadanja su, dodaje, da će se potrebe za transportnim i logističkim uslugama privrede nastaviti u nesmanjenom obimu.

Najveća promena koju je pandemija uslovila u sektoru transporta i logistike je pre svega bila potreba da se organizuje nesmetani rad, da se zaštite zaposleni, kao i da se ispoštuju sve preuzete obaveze prema klijentima.

- Dosta kompanija iz naše branše radi u više smena i trebalo je sve to uskladiti, obezbediti dozvole kretanja pre svega za zaposlene u skladištima i distribuciji. Zaposleni koji su mogli da rade iz svojih domova, poslati su, ali je trebalo rešiti pitanja opreme, kao i konekciju na servere kompanija, tako da je bilo dosta posla i za informatičare.

Najviše problema ipak bilo je u avio i pomorskom transportu gde se, kako ističe naš sagovornik, u nekom trenutku stvorio vremenski čep, gde pre svega roba iz Azije nije u kontinuitetu preuzimana, pa je došlo do naglog skoka broja kontejnera i avionskih pošiljaka.

- U avio transportu situacija još nije normalizovana, dok je u pomorskom situacija stabilizovana i trenutna dešavanja su u skladu sa ranijim godinama u ovom periodu.

Novonastali uslovi dali su šansu dobrim idejama, a očekivanja su da će uvođenje novih tehnologija pospešiti performanse lanaca snabdevanja, omogućiti manje troškove, povećati produktivnost i ubrzati distribuciju.

- Ovde vidim veliku šansu u uvođenju novh IT tehnologija koje bi na adekvatan način unapredile standardne procese i procedure. Razvojem pametnih tehnologija ne samo što se može ostvariti napredak u poslovanju transportno-logističke industije, već se mogu generisati i dobri izvozni proizvodi za IT industriju.

Kompanije bi najpre morale da optimizuju svoje kapacitete u skladu sa zahtevima tržišta, smanje nepotrebne izdatke, redefinišu portfolio usluga, povećaju tržišno prisustvo i prošire lanac svojih dobavljača prema trenutnim transportnim potrebama.

- Planove razvoja ne treba revidirati, ali možda treba sačekati povoljnije vreme za kapitalna ulaganja. To se svakako ne odnosi na primenu novih informacionih rešenja koja mogu da doprinesu prethodno navedenim poboljšanjima - objašnjava Jevtić.

Što se države tiče, prema njegovim rečima, ona je uradila dosta tokom onih nekoliko meseci kada su sve kompanije dobijale novčanu pomoć, koja je pokrila minimalne plate i omogućila odlaganje poreskih obaveza.

- Ono što mi kao privredna grana očekujemo do države je pre svega pomoć da se unaprede uspostavljeni odnosi, da se formiraju zajednički stručni timovi koje će činiti državni organi i transportna privreda, koji bi zajedno radili na unapređenju privrednog ambijenta. Da se unapredi predvidljivost propisa i zakona, odnosno da transportna privreda blagovremeno bude obaveštena o nameravanim promenama i da ima vremena da im se prilagodi. Veoma je važno da se proširi portfolio sredstava koje država planira da investira u transportnu privredu. Dobar primer su podsticajna sredstva države za razvoj intermodalnog transporta koja su zainteresovane kompanije iskoristile za nabavku neophodnih radova ili sredstava.

Dodaje i da veoma je važno da se nastavi sa programom izgradnje i obnove saobraćajne infrastrukture, kao i da se nastave započete aktivnosti na smanjenju vremena zadržavanja na graničnim prelazima, i sa naše i sa strane susednih zemalja, bilo da pripadaju EU ili ne.

- Na taj način bi se povećao obrt vozila i smanjili troškovi, što bi na kraju rezultiralo smanjenjem troškova logistike i njihovo dovođenje na margine koje su u razvijenim zemljama EU. Naše kompanije su spremne da svoja iskustva rado podele sa dražavnim organima i u tom smislu bi trebalo i naše stručnjake inkorporirati u rad dražavnih organa.

Država bi, dodaje, trebalo da reši i pitanje rada inspekcijskih službi, kako na graničnim prelazima, tako i u unutrašnjosti.

- Tu bi hitno trebalo uposliti što više inspektora i postaviti ih na najfrekventnijim prelazima, kao i na alternativnim. Uz povećanje broja inspektora neophodno je rešiti i tehničke probleme koji bi omogućili radno vreme od 24 časa.

Nacionalna asocijacija špediterskih društava i agenta P.U. Transport i logistika do sada je izdala više vrsta udžbenika i priručnika, a jedna od njih je i Transportni pripručnik.

- Uvidevši potrebu da se od 2000. godine ni kod nas, niti u bliskom okruženju nije pojavila bilo kakva publikacija koja je na jednom mestu objedinila problematitiku svih vrsta transporta, osiguranja, carinskog zastupanja, skladištenja i distribucije robe Upravni odbor naše Asocijacije doneo je odluku da se u saradnji sa stručnjacima iz kompanija članica pripremi i štampa Transportni priručnik. Tekstove I ilustracije je uradilo 17 stručnjaka za pojedine vrste transporta i druge usluge koje špediterske kompanije pružaju - kaže Jevtić.

Knjiga je namenjena pre svega mlađim kolegama koji na jednom mestu imaju detaljne informacije koje su vezane za organizaciju, procedure, kao i dokumenta i funkcionisanje pojedinh vrsta transporta. Takođe, knjiga je namenjena i zaposlenima u transportnim, proizvodnim i trgovinskim kompanijama.

- Knjigu smo takođe, namenili i studentima završnih godina na fakultetima i visokim poslovnim školama u Srbiji kao praktičnu nadogradnju teoretskom znanju koje tamo dobijaju. To nam je jako važno da sticanjem diplome i zapošljavanjem u našim kompanijama dođu i sa praktičnim predzanjem, čime se period obuke i adaptacije na nove radne uslove znatno skraćuje. Iz tog razloga veliki broj primeraka donirali smo svim fakultetima i visokim poslovnim školama koje obrazuju stručnjake iz oblasti saobraćaja i transporta.

Transportni priručnik je štampan u 2.000 primeraka i distribuiran članicama, kao i drugim zainteresovanim kompanijama u zemlji i inostranstvu.

- Određeni broj primeraka još imamo na stanju, pa zainteresovani mogu da se jave za preuzimanje - zaključuje Jevtić.