Izmenama zakona o porezu predviđeno i namirivanje dugovanja ustupanjem imovine

Izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je upravo u skupštinskoj proceduri, daće se mogućnost dužnicima, čija je obaveza veća od 50 miliona dinara, da je namire - davanjem. Samo u slučajevima u kojima država proceni da za to ima interes, građanin će porez moći da plati ustupanjem imovine. Kako tačno i pod kojim uslovima, Vlada će tek utvrditi.

Stručnjaci veruju da bi ovakvo rešenje moglo da ubrza naplatu od velikih dužnika.

- Izmenama Zakona predloženo je da se pored dosadašnjih načina izmirenja poreske obaveze, redovnim plaćanjem, kompenzacijom i konverzijom duga u kapital poreskog obveznika, poreska obaveza može namiriti i "davanjem" - objašnjava Aleksandar Vasić, član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije. - Namera je, verovatno, da se olakša naplata poreskih obaveza od velikih dužnika, tako da se izmirenje obaveza može vršiti preuzimanjem njegove imovine. Ovako bi se skratio postupak namirenja poreskih obaveza, izbegli dugotrajni procesi prinudne naplate i prodaje imovine.

Mogli bi se tako izbeći i dodatni troškovi postupka prinudne naplate. Država bi, ali samo ukoliko poštuje načelo da joj je ustupljena imovina potrebna, mogla brzo da dođe do nje, umesto da čeka naplatu.

- Iskustvo pokazuje da je kod velikih poreskih dužnika ta naplata veoma spora - dodaje Vasić. - Drugo pitanje, koje se postavlja, kako je uopšte moguće da neko duguje tolike iznose poreza i zašto se postupci prinudne naplate u prethodnom periodu nisu efikasnije sprovodili. Vlada će utvrditi uslove u kojima je moguće preuzimati imovinu poreskih dužnika. Prema već ustaljenoj, lošoj praksi zakonodavaca, mnoge veoma važne odredbe ostaju nejasne u zakonima, a ovlašćenja se prenose na Vladu, iako u postupku javne rasprave o predlozima za izmenu zakona nije dat bar okvir u kom će ta pitanja biti uređena u podzakonskim aktima.

Tako je i sada potpuno nepoznato kako će ta pitanja urediti Vlada, ali logično je očekivati da će se "davanja" omogućiti za imovinu za kojom država zaista ima potrebu, poput nepokretnosti ili zemljišta na važnim i atraktivnim lokacijama, koja bi se u kratkom vremenskom roku mogla staviti u funkciju javnog interesa.

Samo sticanje imovine, ukoliko se ona ne stavlja brzo u funkciju i ne zadovoljava javni interes, smatra Vasić, ne bi imalo smisla.

- Država već ima značajnu imovinu koja se ne koristi ili se ne koristi u punom kapacitetu - objašnjava Vasić.