Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Kakvog je kvaliteta pivo u Srbiji?
Komentari
(Foto: Brent Hofacker/shutterstock.com)
Prema rečima predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Gorana Papovića, najviše žalbi građana i dalje se odnosi na cenu ove robe. Ipak, upitan je i sastav, čemu doprinosi postojeća regulativa.
- Pravilnik o čistoći piva nije dobro uređen, morate da budete naučnik da biste ga rastumačili, a sam Zakon o pivu je prilično kratak i škrt. Da bi se stanje popravilo, potrebno je poraditi na pomenutom pravilniku tako da on bude svima jasan, ali i na redovnoj kontroli robe - kaže Papović za B92.net.
On ističe da finansijskih sredstava za ozbiljne analize kvaliteta piva i nema, te da bi eventualno u budućnosti Institut za kvalitet vina i piva mogao da sprovede tako nešto.
- Do tada će postojati sumnja u vrste i količine surogata i aroma koje se dodaju pivu – od kukuruza, preko raznih trava do aroma čokolade, banane, svačeg tu ima… Tražili smo da maksimalni procenat surogata bude 20%, a pojedina istraživanja prethodnih godina pokazala su da je njihovo prisustvo u nekim slučajevima bilo 50, pa i više od 50%. Ranije "drug nikad nije smeo da omane", danas se dešava da potrošači ne znaju ni ko je vlasnik pivare, da li različito etiketirane flaše zaista nose u sebi i različita piva ili se radi o istom proizvodu, samo drukčije upakovanom. Tu je i pitanje hmelja koji je jedan od glavnih aroma piva, a čije plantaže mi praktično nemamo - poručuje on.
Naš sagovornik zaključuje da je tržište nedovoljno edukovano, te da za njega posebnu nepoznanicu predstavlja zanatska proizvodnja piva – takozvane kraft pivare.
- Ova piva postala su popularna u poslednje vreme, ali postavlja se pitanje da li je dobar kvalitet zaista ono što doprinosi njihovoj popularizaciji ili je sve samo dobar marketing - pita se Papović.
Kvalitet bolji nego pre
Sa druge strane, predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije, Dejan Smiljanić, napominje da je trenutno, prema njegovom sudu, kvalitet piva dosta bolji nego ranije.
- Proizvodnja piva je sa higijenske, zdravstvene strane uvek bila ispravna i bezbedna, ali sada je došlo do povećanja kvaliteta njegovog ukusa. To se odnosi na sve tri grane proizvodnje: na onu industrijsku koja stvara velike količine piva standardizovanog ukusa, potom na srednje pivare u okviru kojih spadaju naše privatizovane pivare koje su donekle sačuvale staru tehnologiju i praksu korišćenja neprerađenih sirovina, ali se suočavaju sa brojnim ekonomskim problemima i na posletku na zanatska piva koja donose naročitu punoću ukusa - ističe Smiljanić za naš portal.
Šta kažu inspekcije?
U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija napominju da kontrola kvaliteta piva nije obuhvaćena nadležnostima Sektora tržišne inspekcije, već je to u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
- Sektor tržišne inspekcije vrši redovni inspekcijski nadzor u skladu sa godišnjim planom inspekcijskog nadzora koji je sačinjen na osnovu stanja u oblasti nadzora i procene rizika. Godišnjim planom, koji je javno objavljen na internet stranici Ministarstva, obuhvaćene su inspekcijske kontrole nad prometom robe sa različitih aspekata, da pomenemo samo neke, posedovanja propisanih isprava o nabavci, evidentiranja prometa, zaštite prava intelektualne svojine, zaštite potrošača i sl. Takođe, inspekcija pokreće postupke vanrednih inspekcijskih nadzora na osnovu prijava, predstavki i inicijativa građana i privrede. S tim u vezi ističemo da Tržišna inspekcija vrši inspekcijski nadzor nad prometom robe u trgovini, ali ne kontroliše ugostiteljstvo - rekli su za B92.net iz ove institucije.
Niko ne krijumčari pivo?
- Kako je osnovni motiv za krijumčarenje neke robe zarada i to na razlici u ceni određene robe na različitim tržištima, a imajući u vidu da se carinski službenici nisu u praksi susretali sa zaplenama piva, nameće se zaključak da ono nije interesantno krijumčarima, kao na primer skupa žestoka pića, poput viskija, konjaka ili brendiranih nacionalnih rakija, koje naši carinici relativno često otkrivaju na graničnim prelazima - tvrde za naš portal iz Uprave carina.
Oni podsećaju da se u putničkom prometu u Republiku Srbiju može slobodno uneti 1 litar žestokog alkoholnog pića, ili 1 litar penušavih i likerskih vina, ili odgovarajuća kombinacija navedenih pića i 1 litar ostalih vina, odnosno alkohola (pa i piva), u količinama za ličnu upotrebu tokom datog putovanja. Kako se propisi razlikuju od zemlje do zemlje, u Upravi carina uvek savetuju da se naši građani pre putovanja informišu o nanjvažnijim pravilima koja se poštuju prilikom ulaska ili izlaska iz tih zemalja.
Promet piva, kako su naveli, sa aspekta sprečavanja sive ekonomije (neregistrovani rad, trgovina robom bez isprava o nabavci, neizdavanje računa za prodatu robu), po analizi Tržišne inspekcije ne nosi visok rizik, to jest ova inspekcija ne poseduje saznanja o neregularnostima u prometu piva, niti je primala prijave od privrednih subjekata i fizičkih lica da se na tržištu Republike Srbije obavlja nelegalan promet piva.
- Kod zaštite prava intelektualne svojine ("prodaja falsifikovanog piva"), odstupanja na snagu Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, nosioci prava nisu podnosili zahteve za zaštitu prava intelektualne svojine za bilo koji brend piva. Napominjemo da u toku ove godine, u postupku redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora nad neregistrovanim subjektima koje vrši Sektor tržišne inspekcije, pivo nije zatečeno, pa samim tim ni oduzimano - istakli su.
Uz to, iz ovog ministarstva stigla je i preporuka potrošačima da kupuju robu, pa i pivo, od registrovanog trgovca koji će za svaku kupovinu da im izda račun.
- Trgovac koji je upisan u registar (preduzetnik, pravno lice) obavezan je da postupa u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim običajima, kao i pravilima te određene struke - podsetili su.
Sa druge strane, iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navode da se aktivnost poljoprivredne inspekcije odvija prema višegodišnjem planu službenih kontrola, koji se pravi na osnovu procene prioriteta i značaja određenih aktivnosti, monitoringa, rezultata prethodnih kontrola i generalno sprovedene analize rizika. Kada su u pitanju kontrole kod proizvođača i prometnika piva, poljoprivredna inspekcija prosečno izvrši oko 50-60 kontrola kod proizvođača i oko 500-600 kontrola kod prometnika piva.
- Svi proizvođači piva uglavnom ispunjavaju uslove proizvodnje, sa manjim korekcijama kod mini-pivara. Kod prometnika piva, inspekcija isključivo konstatuje protekli rok upotrebe označen na proizvođačkim deklaracijama. Takve proizvode inspekcija stavlja van prometa i prometnike sankcioniše kaznenim merama - kažu iz ove institucije.
Oni dodaju da je bilo sporadičnih slučajeva kada su se građani žalili na prometnike piva, uglavnom zbog pomenutog proteklog roka označenog na proizvođačkoj deklaraciji.
- Opšta ocena, gledana iz ugla poljoprivredne inspekcije, a na osnovu rezultata obavnjenih kontrola na godišnjem nivou, jeste da se na tržištu Republike Srbije konzumira ispravno pivo, kada je u pitanju njegov kvalitet - zaključuju u ovom ministarstvu.
Zanatska industrija piva u velikom problemu zbog pandemije
Predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije, Dejan Smiljanić, upozorava da se male pivare nalaze u dramatičnoj situaciji.
- Kraft pivo se razvijalo poslednjih nekoliko godina i otprilike 2017, 2018. godine ‘eksplodiralo’. Međutim, aktuelna pandemija koronavirusa je u velikoj meri pogoršala situaciju. Naše tržište je limitirano na ugostiteljske objekte i festivale koji su sada, kako već znamo, u krizi, a zbog ekonomskih i tehničkih aspekata skladištenja, za nas je nemoguće da robu prodajemo po velikim prodavnicama. Mnogi pivari su obustavili proizvodnju, a veliki procenat njih drastično manje proizvodi. Pokušavamo da sve proizvođače – male, srednje i velike okupimo unutar jedne krovne organizacije i voleo bih da u tome uspemo, jer bismo tako mogli da zauzmemo jedinstven stav po tom pitanju. Nadam se da će i nadležni imati razumevanja za zanatsku industriju piva kao onu koja nudi atraktivne, luksuznije proizvode i samim tim upotpunjuje turističku ponudu zemlje - poručuje Smiljanić.
Na pitanje kako prepoznati kvalitetno pivo, naš sagovornik kaže da je dobro piće ono koje nam "ne pravi probleme posle" u smislu glavobolja i drugih neželjenih zdravstvenih stranja.
- Normative teraju sve proizvođače da prave dobre stvari, ali ja sam uvek za zanatsko pivo koje, zapravo, nije ništa novo, tako se ranije proces proizvodnje i odvijao. Mladi jesu uvek otvoreniji za kraft piva, ali česti su upravo komentari starije populacije koja na njih reaguje komentarom ‘Pa to je ono pivo koje smo nekada pili’ - objašnjava on.
U poređenju sa svetskim trendovima, Smiljanić kaže da se manje-više svi modeli proizvodnje primenjuju i kod nas.
- Reakcije koje smo dobijali od stranih gostiju pokazale su nam da je to - to, da naš kvalitet ne zaostaje za onim u razvijenijim zemljama. Važno je napomenuti sledeće: da bi pivo bilo kvalitetnije moramo ga više piti, to jest, što se više piva troši to je ono koje stiže pred potrošače svežije, samim tim kvalitetnije - zaključuje naš sagovornik.
Uzroci potencijalnih propusta u proizvodnji, distribuciji i skladištenju piva, dodaje Smiljanić, leže u činjenici da je ovo lako kvarljiva roba, te da velike industrije u tom smislu imaju prednost, jer svom proizvodu produžuju vek trajanja.
- Međutim, mali proizvođači moraju da vode računa gde skladište robu, na kojoj temperaturi. Zato se i fokusiraju na prodaju u ugostiteljskim objektima i na festivalima. Ni u regionu nije znatno bolja situacija kad je maloprodaja u pitanju, neznatno se zanatsko pivo više prodaje u tim trgovinskim lancima, a i tada se obično radi o onom pivu koje je očišćeno od sastojaka koji mu skraćuju vek. U okolnim zemljama kraft pivo se češće prodaje u specijalizovanim radnjama, koje su kod nas, nažalost, slabo zastupljenje - pojašnjava on.
Predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije, Dejan Smiljanić, upozorava da se male pivare nalaze u dramatičnoj situaciji.
- Kraft pivo se razvijalo poslednjih nekoliko godina i otprilike 2017, 2018. godine ‘eksplodiralo’. Međutim, aktuelna pandemija koronavirusa je u velikoj meri pogoršala situaciju. Naše tržište je limitirano na ugostiteljske objekte i festivale koji su sada, kako već znamo, u krizi, a zbog ekonomskih i tehničkih aspekata skladištenja, za nas je nemoguće da robu prodajemo po velikim prodavnicama. Mnogi pivari su obustavili proizvodnju, a veliki procenat njih drastično manje proizvodi. Pokušavamo da sve proizvođače – male, srednje i velike okupimo unutar jedne krovne organizacije i voleo bih da u tome uspemo, jer bismo tako mogli da zauzmemo jedinstven stav po tom pitanju. Nadam se da će i nadležni imati razumevanja za zanatsku industriju piva kao onu koja nudi atraktivne, luksuznije proizvode i samim tim upotpunjuje turističku ponudu zemlje - poručuje Smiljanić.
Na pitanje kako prepoznati kvalitetno pivo, naš sagovornik kaže da je dobro piće ono koje nam "ne pravi probleme posle" u smislu glavobolja i drugih neželjenih zdravstvenih stranja.
- Normative teraju sve proizvođače da prave dobre stvari, ali ja sam uvek za zanatsko pivo koje, zapravo, nije ništa novo, tako se ranije proces proizvodnje i odvijao. Mladi jesu uvek otvoreniji za kraft piva, ali česti su upravo komentari starije populacije koja na njih reaguje komentarom ‘Pa to je ono pivo koje smo nekada pili’ - objašnjava on.
U poređenju sa svetskim trendovima, Smiljanić kaže da se manje-više svi modeli proizvodnje primenjuju i kod nas.
- Reakcije koje smo dobijali od stranih gostiju pokazale su nam da je to - to, da naš kvalitet ne zaostaje za onim u razvijenijim zemljama. Važno je napomenuti sledeće: da bi pivo bilo kvalitetnije moramo ga više piti, to jest, što se više piva troši to je ono koje stiže pred potrošače svežije, samim tim kvalitetnije - zaključuje naš sagovornik.
Uzroci potencijalnih propusta u proizvodnji, distribuciji i skladištenju piva, dodaje Smiljanić, leže u činjenici da je ovo lako kvarljiva roba, te da velike industrije u tom smislu imaju prednost, jer svom proizvodu produžuju vek trajanja.
- Međutim, mali proizvođači moraju da vode računa gde skladište robu, na kojoj temperaturi. Zato se i fokusiraju na prodaju u ugostiteljskim objektima i na festivalima. Ni u regionu nije znatno bolja situacija kad je maloprodaja u pitanju, neznatno se zanatsko pivo više prodaje u tim trgovinskim lancima, a i tada se obično radi o onom pivu koje je očišćeno od sastojaka koji mu skraćuju vek. U okolnim zemljama kraft pivo se češće prodaje u specijalizovanim radnjama, koje su kod nas, nažalost, slabo zastupljenje - pojašnjava on.
Firme:
Nacionalna organizacija potrošača Srbije NOPS
Uprava Carina Beograd
Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije
Udruženje malih nezavisnih pivara Srbije
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.