Šta je sindrom boreout - Dok jedni izgaraju, drugi se na poslu "ubijaju od dosade"

Dok sindrom izgaranja na poslu podrazumeva preveliki teret izazovnih zadataka, "boreout" sindrom je suprotan i podrazumeva dosađivanje na poslu, piše Bigthink.

Na poslu imate vremena za surfovanje po internetu, gledanje fotografija pasa i mačaka i beskonačno rešavanje kvizova? Već po dolasku na posao tokom prvog sata ste rešili sve zadatke predviđene za taj dan i sad morate smisliti kako ubiti još sedam sati koji su pred vama. Mogli biste od šefa zatražiti još posla, no šta ako pomisle da na vašoj poziciji ne da bude stalno zaposleni radnik jer je obim posla premali? Zato je bolje pričekati dok se ne pojavi neko ko će vam dati da nešto radite, prenosi Manager.ba.

No kad nemate posla, osećate se loše. Ispod osećaja dosade vreba i osećaj teskobe kako će neko primetiti da ništa ne radite.

Dok sindrom izgaranja nastaje zbog nemogućnosti upravljanja stresom koji proizlazi iz teških i brojnih zadataka na poslu, Boreout sindrom nastaje zbog neadekvatnog broja zadataka ili zadataka koji ne predstavljaju nikakav izazov.

Iako bi kod mnogih rečenica da imate premalo posla mogla izazvati zavist, stanje je jednako zamorno i izaziva posledice, a šteti i poslodavcu i radniku.

Radnici koji se dosađuju manje su zadovoljni poslom. Studija je ustanovila da ljudi s monotonim poslovima imaju povišen rizik od srčanog udara, a druga studija u Britaniji na 7.500 službenika otkrila je da je kod radnika koji se dosađuju dva do tri puta veća verovatnost da će umreti od kardiovaskularnih bolesti.

Veliku ulogu pritom igra stres povezan s dosadom, no naučnici smatraju da doprinose i nezdrave navike kojima su ljudi, koji se hronično dosađuju, skloni kako bi im život bio zanimljiviji, pa puše i piju alkohol.

Očekuje se i da će neko ko se dosađuje s veseljem prihvatiti novi zadatak i napraviti ga vrhunski, no zaposleni koji umiru od dosade zapravo imaju slabije radne rezultate i češće prave greške. Dodatno, oni češće od ostalih izostaju s posla.

U knjizi Diagnose Boreout, švajcarski poslovni konsultanti Piter Verdner i Filip Rotin su prvi opisali sindrom i objasnili kojim metodama izbeći takvo stanje. Poslodavci mogu pravednije među zaposlenima razdeliti izazovne zadatke koji zahtevaju i takmičarski duh, ali i osigurati se da zaposleni mogu s njima razgovarati o novim zadacima bez straha da će biti otpušteni kao višak.

U konačnom, odgovornost za Boreout sindrom leži na poslodavcu jer on mora pronaći način da zaposlenom omogući smislen posao. Ako to ne uspe, treba da im zada drugi zadatak zbog kojeg će biti zadovoljni na radnom mestu.

Rizik potencijalnog gubitka prihoda najčešći je razlog zašto nezadovoljni radnici ne promene radno mesto, pa čak i ako na njemu doslovno umiru od dosade. No nisu pritom svesni da se eventualni finansijski gubitak brzo pretvara u gubitak koji utiče na psihičko i fizičko zdravlje.