Da li privrednike dogodine čekaju novi nameti?

Troškovi poslovanja mogli bi da poskupe dogodine zbog krize, ali sve zavisi od opštine. Privrednici to očekuju. Da li će i koji će nameti poskupeti, videće se kada lokalne vlasti skroje budžete, to jest kada kreiraju prihodnu stranu svojih kasa za narednu godinu.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da su ove godine mnoge lokalne samouprave izašle u susret privrednicima i umanjile zakupe ili omogućile plaćanje na rate. Prema njegovim rečima, bilo je popuštanja kod nekih nameta i naknada.

- Lokalne samouprave su krajem marta dobile nalog da sve svoje troškove moraju da smanje za 20%. Uvećali su porez na imovinu i različite parafiskalne namete poput taksi za navodnjavanje, ali i cene komunalnih usluga i parkinga. To povećanje nije bilo veliko i kretalo se između 10 i 20%. Neke opštinske takse su takođe povećane. Na taj način su oni pokušali da povećaju svoje prilive u budžet jer transfer koji se očekuje od republike ove godine značajno je manji - kaže Rajić i naglašava da se pominje uvođenje novih nameta.

Prema njegovim rečima, lokalne samouprave su počele da uvode takse za ekologiju, to jest životnu sredinu, uglavnom tamo gde ih do sada nije bilo. Opštinama na jugu, jugozapadu i jugoistoku Srbije to je mogućnost da se obezbedi dodatno finansiranje. Naš sagovornik kaže da postoje najave da će i cene firmarine u narednoj godini biti podignute u nekim opštinama. On podseća da je namet za isticanje naziva firme još uvek u onom sistemu gde privredni subjekti koji imaju veći promet i nalaze se na prometnijem mestu plaćaju veće firmarine, dok iznos zavisi od odluka lokalnih samouprava.

- Uočljiv je trend lokalnih samouprava da opterete jače i veće privredne subjekte, i to tako što im više naplaćuju firmarine i takse za zauzeće javnih površina. Oni na taj način pokušavaju da nadomeste prihode koji im sada nedostaju. Sve je u formi najava ili su skupštinama dati predlozi. Videćemo gde će šta biti usvojeno - kaže Rajić.

On kaže da preduzeća plaćaju oko 500 različitih dažbina, a poljoprivredna gazdinstva još oko 80 nameta, pri čemu se za mnoge ne zna kako se određuju i zašto su uvedeni. Zato je, prema njegovim rečima, potrebno napraviti registar kako bi privrednici znali šta i koliko koja opština naplaćuje.

I Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, takođe sledeće godine očekuje povećanje nameta zbog situacije u privrede i očekivanih poremećaja koji mogu da uslede.

- Po svemu sudeći, doći će do povećanja parafiskalnih nameta, to jest onoga što plaćamo, a da ne dobijemo uslugu zauzvrat. Ovde postoji dosta takvih zahvatanja za koja nema opravdanja. Recimo, zapošljavanje ljudi sa posebnim potrebama, kojih je nedovoljno za upošljavanje u privredi. Ali zato ako privrednik ne može naći odgovarajuću osobu, mora da plaća naknadu - navodi Atanacković i dodaje da, dok se jedni nameti ukidaju, novi nastaju.

Prema njegovim rečima, ima mnogo nelogičnosti kod smišljanja tih nameta, poput one da svi plaćaju taksu zbog zagađenja okoline, koja je uvedena u julu iako se privreda protivila. Ozbiljni zagađivači moraju da plaćaju tu taksu, ali zaista treba objasniti kako škola ili obdanište zagađuju životnu sredinu. Slično je i za taksu za zaštitu od poplava.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) nedavno je najavila da priprema treći po redu registar parafiskalnih i neporeskih nameta u Srbiji kako bi Ministarstvu finansija predložila reformu u toj oblasti i rasterećenje privrede. Namera je da se utvrdi šta su takse, naknade i parafiskalni nameti.

Ova organizacija se zalaže da se napravi registar parafiskalnih, neporeskih nameta, da se naprave kriterijumi za visinu taksa, kao realnog troška državne administracije i da se utvrdi da li trošak odgovara kvalitetu usluge. Često građani za neku taksu ili dažbinu ne dobijaju nikakvu uslugu. Registar parafiskalnih nameta trebalo bi da spreči da republika ili lokalna zajednica po svom nahođenju uvode nove obaveze za privredu.

NALED procenjuje da na republičkom i lokalnom nivou postoji više hiljada raznih dažbina, a da su 2014. godine, kada su sačinili prethodnu evidenciju, bila 384 neporeska nameta, od čega 247 parafiskalnih.