Zemljišta alarmatnom brzinom gube fosfor - Kako ga sačuvati?

Zemljišta alarmantnom brzinom gube fosfor, vitalni hranljivi sastojak svake biljke. U svetu se trenutno zemljišne površine iscrpljuju u ovom elementu uprkos velikom unosu hemijskih đubriva. Afrika koja ne može da priušti korišćenje mineralnih đubriva, kao i Južna Amerika zbog neefikasnog upravljanja fosforom i Istočna Evropa u kojoj se dešava kombinacija spomenuta dva razloga, imaju najveće stope iscrpljenja tog elementa.

Nedavno objavljena studija u časopisu Nature Communications otkrila je kako će između 40% i 85% ukupnih gubitaka fosfora u svetu biti uzrokovano erozijom.

Autori rada procenjuju da će ta pojava prouzrokovati prosečne gubitke od 5,9 kg/ha svake godine. Takođe predviđaju kako će pomeranje gornjeg sloja da poraste za dve trećine do 2070. godine.

- Čak ako bogatije regije uspeju da upravljaju plodnošću tla dodavanjem fosfora iz đubriva, snabdevanje njime nije nimalo jednostavno - kažu stručnjaci.

Jedan od većih problema je i taj što fosfor na tržištu postaje sve skuplji.

Njegova cena porasla je gotovo deseterostruko između 1961. i 2015. godine. Problem je što iz godine u godinu varira te time planiranje njegovog korišćenja predstavlja veći izazov. Nakon Svetske ekonomske krize 2008. godine, fosfati i đubriva dobijena izvlačenjem hranljivih sastojaka iz njega postali su četiri puta skuplji.

Tragom toga, manje bogate regije neće moći da priušte obnavljanje degradiranog zemljišta mineralnim đubrivima. Afričku nevolju pogoršava loša saobraćajna infrastruktura i skladišta, a njihovi poljoprivrednici prema procenama moraće da plate dva do šest puta više od evropskih.

Iako je situacija u Evropskoj uniji u celini dobra, jer većina država može da nadoknadi gubitke dodavanjem ovog elementa iz mineralnih izvora, članice koje su se pridružile 2004. pa nadalje bore se da dođu do tih resursa.

Kina se s druge strane bolje snašla. Trenutno sprovode program za recikliranje fosfora, uključujući kanalizacijski mulj iz komunalnih otpadnih voda.

Evropska komisija prepoznala je eroziju kao glavnu pretnju još 2006. godine, kada je predstavila svoju tematsku Strategiju o zemljištu. Procenjuje se da je 12% kopnenog područja oštećeno ispiranjem vodom.

Predlog za Zajedničku poljoprivrednu politiku nakon 2020. uključuje dodatne standarde za zaštitu zemljišta, poput zaštite od erozije i upotrebe postojećih podataka i znanja za sprovođenje uravnoteženog đubrenja. Dodatni elementi "nove zelene arhitekture", poput eko-sheme omogući će državama članicama da osmisle prilagođenije intervencije i pruže podršku poljoprivrednicima koji primenjuju korisne prakse.

Komisija trenutno priprema i svoju Strategiju za hemikalije, deo Akcionog plana nultog zagađenja vazduha, vode i zemljišta. Njen cilj je da smanje rizike povezane sa proizvodnjom i upotrebom tih materija, a očekuje se u narednim nedeljama.

Kako se 95% svetske proizvodnje hrane oslanja na sposobnost biljaka da apsorbiraju hranljive materije iz zemlje, njegova degradacija glavni je razlog za zabrinutost.

Povećanje vegetacionog pokrivača, kombinovana setva, malčiranje i uzgoj prilagođen topografiji neke su od tehnika za ublažavanje erozije.

- Korišćenje ovih praksa ne bi samo poljoprivredu učinilo održivom, već bi pomoglo u očuvanju vodenih sistema -ističu istraživači.