Nekoliko decenija stočari podno Suve planine gaje 600 divljih krava na nesvakidašnji način

- Što preživi, to je naše. Ove godine izgubili smo dva teleta, bile su kiše i mi nismo mogli doći do planine. Dešavaju se takve stvari, a inače se ove krave same tele i brinu o potomstvu - priča Nikola Manojlović (27) iz Malog Krčimira, čija porodica ima na planini 40 krava. Inače, ovo selo ima najviše krava na planini, čak 300, a vlasnici ostalih su iz okolnih sela, pa čak i iz okoline Bele Palanke i Leskovca.

- Sistem čuvanja je "krava-tele", ne muzemo ih već prodajemo meso. Ljudi i ne znaju koja je privilegija jesti ovo meso, jer one ne znaju šta je koncentrat. Za zimu im spremimo kod kuće silažu, tako da sejemo kukuruz na pet hektara. Ne želimo da otkrivamo tačne lokacije gde se krave okupljaju, jer ima i nedobronamernih - kaže ovaj mladić koji konjem obilazi Suvu planinu i nadzire stado i dodaje:

- Bilo je krađa i tu smo nemoćni. Sada nas je više, pa možemo da se bolje i organizujemo i "pratimo situaciju".

Gorštaci se prisećaju kako su se krave preselile u planinu.

- Verovali ili ne, to je bilo jedino rešenje da ih zadrže. Kada su naši dedovi nabavili mehanizaciju krave im više nisu bile potrebne da obrađuju njive, a proizvoditi mleko nije bilo isplativo. Da ih ne bi prodali, pustili su ih u planinu i eto, mi njihovi unuci čekamo hoće li doći bolja vremena za naše krave. Treba nam siguran i pošten otkup mleka i sve bi bilo drugačije - pojašnjava Stefan (24), koji je ostao na selu, jer ne želi da nekom bude "sluga" u gradu.