Da li je organska proizvodnja isplativa? - Ova vrsta uzgoja u Srbiji traži udruživanje

Poljoprivredne površine pod organskom proizvodnjom u Subotici danas su pet puta manje u odnosu na pre pet godina. Sitni posedi, više cene u odnosu na standardnu proizvodnju, komplikovana birokratija – neki su od razloga da se u gradu koji se smatra pionirom ovakve proizvodnje pod organskom proizvodnjom umesto stotinu pedeset, sada obrađuje svega trideset hektara.

Promocija ekologije, zdrave ishrane uz uključenost osoba sa invaliditetom u proces proizvodnje bile su ideje vodilje Stevana Čovića iz Ljutova kod Subotice kada je pre nekoliko godina odlučio da pokrene organsku farmu koka nosilja i proizvodnju humusa.

- Tržište postoji, uglavnom u Beogradu, nešto malo u Novom Sadu i u tu u lokalu prodamo isto nešto malo, ali jako je sve to problematično. Zakon je dosta nejasan. Nejasan je čak i kontrolorima nekada, ne samo nama, tako da mislim da je za prosečnog seljaka sama papirologija jako komplikovana. Toliko vremena ode na tu papirologiju da maltene jedna osoba vam treba samo da vodi evidenciju o svemu tome - kaže Čović.

Kada se i izbore sa svim tim, organski proizvođači treba da nađu svoje mesto na tržištu koje je okupirano proizvodima iz klasične proizvodnje.

- Organska proizvodnja ne ide uopšte. Ljudi ne mogu da prepoznaju organsku proizvodnju. Znači, organsku proizvodnju ko radi, to mu je, može se reći, čist gubitak – čista propast - smatra poljoprivrednik iz Tavankuta Antun Vidaković.

Profesor Rade Popović sa departmana za agroekonomiju Ekonomskog fakulteta u Subotici smatra da je niska kupovna moć ta koja određuje potražnju za organskim proizvodima čija cena je zbog načina proizvodnje viša u odnosu na standardnu.

Po njegovom mišljenju, rešenje je u izvozu, kroz povezivanje više manjih proizvođača.

- Dobar primer je Ekolend, udruženje iz Telečke, gde su poljoprivrednici uspeli da pronađu sigurnog kupca, sigurno tržište i uspeli su da se organizuju i proizvedu organske proizvode, uglavnom žitarice i uljarice i začinsko bilje i da ga plasiraju sigurnom kupcu - kaže Popović.

Kao pionir organske proizvodnje u Srbiji, Grad Subotica je 2015. doneo Akcioni plan razvoja organske poljoprivrede za period do 2020. godine, sa ciljem da se već u prvoj godini za jednu četvrtinu povećaju površine pod organskom proizvodnjom koja je tada pokrivala 150 hektara.

U godini kada se period plana završava, ta brojka je pet puta manja.

Grad Subotica

Ekonomski fakultet Subotica Univerziteta u Novom Sadu

Ekolend Telečka

Ljutovo

Tavankut

Stevan Čović

Rade Popović

Antun Vidaković

organska poljoprivredna proizvodnja

organska farma koka nosilja

jaja iz organske proizvodnje