Nemački instituti pogrošali prognozu pada za 2020. na 5,4%

Sada se očekuje da će, umesto 4,2%, pad bruto domaćeg proizvoda iznositi 5,45% u 2020. godini, pri čemu su i prognoze privrednog oporavka za naredne godine takođe pesimističnije, navodi se u zajedničkom saopštenju koje su Tanjugu dostavili instituti DIW iz Berlina, IFO iz Minhena, IfW iz Kila, IWF iz Halea i RWI iz Esena.

Pet instituta je smanjilo projekciju rasta Nemačke za 2021. sa prvobitno predviđenih 5,8% na 4,7%, a za 2022. prognoziraju rast od 2,7%.

- Mada je znatan deo pada proizvodnje koji je zabeležen proletos već nadoknađen, preostaje teži deo sustizanja ranijeg proizvodnog nivoa i povratka u normalu - rekao je Stefan Kots, šef sektora za prognoze u Institutu Kil.

Oporavak koče sektori koji su posebno zavisni od socijalnih kontakata, kao što su ugostiteljstvo i turizam, industrija organizacije događaja i vazdušni saobraćaj.

- Aktivnost u ovom delu nemačke privrede ostaće depresivna još neko vreme i sustići će ostatak privrede tek kada se znatnije povuku mere za kontrolu pandemije, što ne očekujemo pre sledećeg leta - navodi Kots.

Pored toga, investicije se sporo oporavljaju, jer su mnoge kompanije zabeležile pogoršanje stanja kapitala kao rezultat krize.

Oporavak je prvenstveno zavisan od izvoza, koji je naglo smanjen tokom krize, navodi se u saopštenju.

Pretkrizni nivo proizvodnje, prema procenama ovih instituta, neće biti dostignut do kraja 2021. godine, a BDP će tada i dalje biti za 2,5% ispod nivoa na kojem bi bio bez pandemije. Očekuje se da će normalna iskorišćenost kapaciteta biti dostignuta tek krajem 2022. godine.

- Posledice krize nikako neće nestati kada se nadoknadi pad. Očekuje se da će u srednjem roku iskorišćenost proizvodnih kapaciteta biti za oko jedan procenat niža nego pre krize, dok je dugoročnije štete od krize posebno teško proceniti, kao i uticaj političkih odgovora na nju - kaže Kots.

Korona kriza je takođe imala izrazit uticaj na tržište rada. Uprkos tome što su kompanije u velikoj meri smanjile broj ljudi sa skraćenim radnim vremenom, do sredine godine je, kako se procenjuje, izgubljeno 820.000 radnih mesta.

Od tada je broj zaposlenih ponovo blago porastao, ali nivo zaposlenosti pre krize neće biti dostignut čak do sredine 2022. godine.

Instituti predviđaju da će stopa nezaposlenosti porasti na 5,9% ove i naredne godine, nakon čega bi trebalo lagano da padne na 5,5% 2022. godine.

Paketi ekonomskih podsticaja, zajedno sa automatskim stabilizatorima, pomogli su da privatni raspoloživi prihodi budu relativno stabilni, čak i u akutnoj fazi krize. Cena toga će biti rekordno visok budžetski deficit države od 183 milijarde evra ove godine.

Naredne i 2022. godine, deficit će ostati znatan na nivou od 118 mlrd EUR, odnosno 92 mlrd EUR, respektivno, procenjuju ekonomski eksperti nemačkih instituta.

Najveći rizik po ove prognoze potiče iz još uvek neizvesnog razvoja pandemije.

Instituti pretpostavljaju da bi od proleća sledeće godine mere za kontrolu bolesti mogle da budu povučene do te mere da do jeseni više ne utiču znatno na ekonomsku aktivnost.

Nepoznanica u pogledu razmera insolventnosti preduzeća u Nemačkoj i u inostranstvu kao rezultat krize, takođe doprinosi neizvesnostima kada je reč o ovim prognozirama.

Pored toga, različiti trgovinski sukobi i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost. Pozitivan rizik za buduće izglede nemačke privrede instituti vide u oštrom rastu privatne štednje koja bi, ukoliko počne da se koristi za potrošnju brže nego što se pretpostavlja u prognozi, mogla da podstakne brži privredni oporavak od očekivanog, navodi se u saopštenju pet nemačkih instituta dostavljenom Tanjugu.