Nakon 86 godina stavljena tačka na postojanje jedine fabrike soli u CG - Ulcinjska Solana otišla u istoriju kao staro gvožđe
Izvor: Mina
Ponedeljak, 21.09.2020.
16:36
Komentari
(Foto: Mina FC/Unsplash)
Stečajni upravnik solane, Žarko Ostojić, potvrdio je Vijestima da je sve što je prodato, bilo u skladu sa ranije objavljenim oglasom.
- Najveći deo prihodovanog novca isplaćen je bivšim radnicima na ime dela zarada koje su ostvarili u periodu trajanja Plana reorganizacije - kazao je Ostojić.
Prema saznanjima Vijesti, sa solane je odneseno oko 600 tona starog gvožđa. Od pumpi, u funkciji su one u Đeranama i na broju 16. Najvažnija, broj 31, bez koje fabrika ne može da funkcioniše, nije u upotrebi.
Tako, od polovine avgusta, samo nepregedni bazeni sećaju na nekadašnju fabriku i blistava vremena.
Urušena stara upravna zgrada, hangar bez pola krova i propale montažne barake na samom ulazu u posed od 15 miliona kvadrata, svedoče o nekim drugim vremenima, propalim privatizacijama, strateškim partnerima, ljudskoj pohlepi.
Predstavnik bivših radnika, Saša Mitrović, potvrdio je da su radnici, njih oko 70, od stečajne uprave u zadnjih mesec i po dobili po 1,1 hiljada EUR.
- Jednom su nam dali po 500 EUR i dva puta po 300 EUR. Ipak, dug firme prema nama je i dalje preko milion EUR - kazao je Mitrović Vijestima.
Zamoljen da prokomentariše prodaju simbola solane u staro gvožđe, Mitrović je ocenio da je stečajna uprava verovatno bila primorana na taj potez.
- Sve je to bilo više od 90% trulo i odavno za rashod - kazao Mitrović.
Uprkos tome što bi neki novi investitor morao da krene od nule, Mitrović je optimista. Kaže da se uzda u novu Vladu i preduzeće koje još nije formirano, a koje bi trebalo da upravlja solanom.
- Nama ne trebaju velika ulaganja da bismo imali proizvodnju soli za dve ili dve i po godine. Za Vladu to nisu velika izdvajanja, posebno imajući u vidu da je već bila doneta odluka o milion EUR za potrebe saniranja - naveo je Mitrović.
On je dodao da su potrebna dva bagera, 30 radnika i malo lijepog vremena da bi obavili zemljane radove i bazene doveli na nivo od pre deset godina.
Nacionalni parkovi (NPCG) produžili su 24. avgusta ugovor o zakupu ulcinjske solane na još godinu. Aneks ugovora, zaključen je pod istim uslovima kao i prethodne godine.
NPCG, shodno odluci Vlade, najstarijim ulcinjskim preduzećem upravlja od avgusta 2015. godine, s ciljem zaštite biodiverziteta. Opština Ulcinj koja je trebalo da preuzme upravljanje solanom 24. avgusta ove godine, ranije je odustala jer nije stvorila pravne pretpostavke da uđe u taj posao.
Ulcinjska Solana je nakon usvajanja odluke na sednici SO Ulcinj 24. juna prošle godine proglašena zaštićenim područjem - Parkom prirode.
Ministarstvo održivog razvoja i turizma kandidovalo je Solanu za Ramsar, treće močvarno područje u Crnoj Gori, u julu prošle godine. Solana je u septembru te godine proglašena močvarom od međunarodnog značaja i uvrštena na Ramsar svetsku listu močvarnih područja.
Solana je u većinskom vlasništvu Eurofonda koji poseduje 71,48% akcija. I Solanu i Eurofond više od deceniju i po kontrolišu ljudi povezani sa biznismenom Veselinom Barovićem.
Stečaj u ulcinjskom preduzeću uveden je u prvoj polovini 2005. godine, a neuspeli petogodišnji plan reorganizacije trajao je od početka 2006. godine. Pošto plan reorganizacije nije uspio, ulcinjska kompanija je ponovo u stečaju od 2011. godine.
Istorijat
Postupak privatizacije AD Solana Bajo Sekulić Ulcinj je počeo 2001. godine, na početku masovne vaučerske privatizacije, a država nema nijedan odsto vlasništva u tom društvu.
Preduzeće je formirano 1927.godine, bez ikakavog odeka u javnosti tadašnje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, u kojoj se tih dana na parlamentarnim izborima birala nova vlast.
Sedam godina kasnije, neposredno prije Marseljskog atentata 1934. godine na kralja Aleksandra I Karađorđevića, primorski gradić na krajnjem jugu ubrao je prve kristale soli.
Ni najveći optimisti nisu verovali da je otvaranje fabrike revolucionarni iskorak u razvoju grada.
Tako je počela solana, koja je u nadolazećoj eri turističkog razvoja, kao preteča, lansirala Ulcinj u spisak najpoznatijih ljetovališta na Jadranu.
I dok su nicali hoteli i odmarališta i otvarana nova preduzeća, solana je pulsirala životom grada. Postala je njegov imidž, a onda je nekom, krajem prošlog veka, palo na pamet da bi se umesto proizvodnje soli, na atraktivnom zemljištu, moglo i graditi.
Tako je solana na čekanju već devet godina jer Savet za privatizaciju nikako da prelomi - da li je za nju plaćena tržišna cena ili ne.
U međuvremenu, fabrika je prestala da postoji. Grad je poslednje tri decenije nevoljno pratio sudbinu hotela i preduzeća.
Kada je solana ubrala prve kristale, Ulcinj je bio siromašan grad.
Danas, nakon 86 godina, kada fabrika više ni formalno ne postoji, Ulcinj je ponovo siromašan grad - prema zvaničnoj statistici, među poslednjima u državi kada je reč o prosječnoj zaradi, a ubedljivo zadnji na primorju.
Tagovi:
Solana Bajo Sekulić Ulcinj
Vlada Crne Gore
Nacionalni parkovi Crne Gore
Eurofond
Ministarstvo održivog razvoja i turizma
Opština Ulcinj
Savjet za privatizaciju
Veselin Barović
Saša Mitrović
Žarko Ostojić
močvarno područje
fabrika soli
privatizacija solane
staro željezo
Đerane
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.