Istraživanje transformacije gradskog pejzaža kroz crtež - Priznanje 42. Salona arhitekture Snežani Zlatković (FOTO)

Priznanje 42. Salona arhitekture u kategoriji "Eksperiment i istraživanje" dodeljeno je mast.inž.arh. Snežani Zlatković, asistentkinji na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, za realizovano delo Transformacije gradskog pejzaža - dekompozicija/2013–2019.

Autorka je svoje istraživanje kroz crtež usmerila ka razumevanju urbane strukture. Tim povodom pitali smo je da sa nama podeli svoje razumevanje i doživljaj.

- Postojeće stanje ukazuje da brzina promene urbane strukture postaje sve složenija, a ona samim tim i sve teža za percepciju, od same veličine, do izdvajanja prostornih vrednosti, odnosno posebnih aspekata iste. Usložnjavanjem postojeće situacije dolazi do novih sudara elemenata u prostoru, gde se svakodnevno proširuje polje za nedovoljno promišljene reakcije na prostor. Posledice ovakvih dešavanja direktno se odražavaju na građenu sredinu, odnosno na stanje grada. Prostorne konflikte vremenom sam počela da analiziram ne samo kao materijalnu strukturu, već kao skup prostornih i vremenskih promena koje u svakom trenutku formiraju atmosferu gradskog pejzaža. Nestabilnost elemenata, pa i sam nered koji se oslikava u estetskim slikama gradskog pejzaža kroz istraživanje krećem da postavljam kao moguće pokretače ka boljem i preciznijem razmatranju haotičnog konteksta gradova u kojima živimo – kaže Snežana Zlatković za eKapiju.

Kako navodi, u svom radu istražuje da li i kako crtež kao metodološki alat može da isprati i analizira brzinu promena koje se pred nama dešavaju, prevasodno u ekstemnoj gustini izgrađene strukture, ali i paralelno kroz efemernost elemenata koji se smenjuju u pojavnosti grada.

- Sam problem u sebi sadrži i pitanje odgovarajuće tehnike alata koja treba da odgovori, pronađe svoje mesto između najvećeg perioda istorije arhitektonskog crteža, koja je analogna po svojoj prirodi, i budućnosti koja ne može da bude odvojiva od niza kompjuterizovanih tehnika digitalnog sveta. Upravo me zanima to mesto u kome se crtež drastično transformiše i da li na toj istorijskoj granici tehnološkog obrta arhitektonskih alata koja traje prethodne tri decenije postoji neispitano polazište, ili neotkriveni potencijal crteža kao alata da deluje između svega onoga što su kvaliteti analognog načina promišljanja u odnosu sa svim unapređenim mogućnostima koje pružaju digitalni alati. Ta specifična pozicija u kojoj nešto nestaje od prethodnih tehnika, dok drugo nastaje, po mom mišljenu je potrebno da se ispita baš u okvirima one prostornosti koja sa sobom nosi najviši stepen perceptivne složenosti, a to je prema mojoj pretpostavci - gradski pejzaž. Crtež u svom istraživanju posmatram kao onaj kroz koji može da se generiše arhitektonska struktura, kroz niz eksperimenata kroz koje se beleže različita pretvaranja, preobražavanja, preinačavanja, preobličavanja izgrađenog prostora – objašnjava Zlatkovićeva.

Izložba "Transformacije gradskog pejzaža: dekompozicija" prikazana je prošle godine u Beogradu. Predstavlja pregled autorkinog istraživačkog procesa kroz crtež na doktorskim akademskim studijama Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u periodu od 2013. do 2019. godine.

- Zbog toga mi je posebno značila kao presek stanja i pružanje uvida u kom pravcu bi bilo najbolje da dalje razvijam crtež kao metodološki alat - ističe Snežana.

Pomenutoj izložbi prethodila je samostalna izložba u galeriji Reflektor u Užicu, gde je zapravo započela tu malu retrospektivu, a potom je kroz stečena iskustva sažeto prikazala i u Beogradu.

- Iskustvo mi je pokazalo da pažljivo arhiviranje sopstvenog istraživačkog procesa izuzetno doprinosi promatranju i donošenju odluka u prikazivanju sopstvenog rada - smatra sagovornica i dodaje da bi volela da izlaže samostalno i u inostranstvu, jer su joj internacionalne izložbe i dijalog koji se dešavao tokom njih izuzetno pomogli u proširivanju znanja.

Snežana nastavlja istraživanje, a primarni plan joj je da završi doktorat kroz koji pokušava da uobliči celo istraživanje.

- Mogla bih da kažem da postoji još dosta neispitanih tačaka za neka dalja istraživanja za koja imam nameru da mapiram uočene nejasnoće, pa da ih apstrahujem dok crtam, jer je za mene to jedini način da ih sebi objasnim, i nadam se, razumem. U pogledu same metodologije, čini mi se da se ona usmerava ka oprostoravanju crteža, delovanju u realnim razmerama, van papira. Takođe, nadam se da ćemo kao generacija sa doktorskih studija, za koju verujem da sa sobom donosi značajne istraživače u arhitektonskoj dicsiplini, u budućnosti imati prilike i da objavimo naša istraživanja kroz knjige - kaže Snežana Zlatović.