Virus korona napravio veliku štetu i lovnom turizmu

Iako je sezona lova na divlju svinju počela 1. septembra, za lovce ni tokom leta nije bilo predaha. Lovačka udruženja brinula su o zasadima pšenice, a potom kukuruza, kontrolisala paljenje strnjika, edukovala članstvo i prepremala hranilišta i lovišta za jesen.

Predsednik Lovačkog saveza jugoistočne Srbije, Zoran Aleksić, ističe da je korona i u ovoj oblasti napravila veliku štetu, pre svega zbog obustavljanja lovnog turizma.

Naime, za 12 do 13.000 lovaca iz 36 udruženja, okupljenih u Savez jugoistočne Srbije, protekli šestomesečni period nije bio lak, jer je korona i u ovoj oblasti napravila ogromne štete. Srbija od lovne privrede i lovnog turizma, ostvaruje značajne prihode i, koliko god tretirana neozbiljno, ova grana je itekako profitabilna, što je najslikovitije pokazala Kovid kriza.

- Zbog korone, ove godine nema Italijana, Španaca, Grka i ostalih turista, koji ovde ne dođu samo da love, već i na obuke pasa, odmor i rekreaciju. Ostali smo bez značajnih prihoda, jer se lovačka udruženja finansiraju isključivo iz članarina, sopstvenih sredstava i od komercijalnog lova. Nismo tražili pomoć ni od koga, ali želimo da se zna da su lovci zaštitnici prirode, čuvari divljih životinja, ekološki volonteri i da će, i u najtežim uslovima, nastaviti sa pomenutim aktivnostima - kaže Aleksić.

Za razvoj lovnog turizma, ovaj deo zemlje ima odlične potencijale. Lovačka udruženja jedan deo programskih aktivnosti poslednjih godina usmeravaju u tom pravcu, ali i država mora da uradi svoje, ističe Aleksić.

- Naravno, Vojvodina i ovde prednjači, pa i centralna Srbija. Mi na jugu pomalo kaskamo, ali se trudimo i mnogo radimo na razvoju lovnog turizma. Uprava za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodorivrede, mora da inicira, a država da donese bolje i preciznije zakone i zaključi medjunarodne sporazume u oblasti lovne privrede.

Oni su nam neophodni da bismo mogli da izvozimo meso i trofeje i od turizma ubiremo znatno više novca nego sada. Dobro nam je krenulo, ali nas je Kovid kriza zaustavila. Verujem, ipak, da postoji rešenost da se u razvoj lovnog turizma ulažu značajnija sredstva - kaže Aleksić.

U pozno leto, lovci, koji su aktivni čitave godine, a poslednjih meseci na zaštiti zasada pšenice i kukuruza, kreću u lov na divlje svinje.

- To je grupni lov na divlju svinju, koji je i najznačajniji u našem kalendaru. Takođe, u devetom mesecu se, što komercijalno, što u okviru plana i programa lovačkih udruženja, love srndać i srna. Polovinom avgusta je počeo, ali je u septembru najintenzivniji lov na jelena, u sezoni njegovog parenja - dodaje.

Inače, Srbija se, kao i sve druge države bori sa predatorima, a u našem slučaju to su vukovi, lisice i šakali i na njih je lov otvoren tokom čitave godine. Aleksić kaže da je na ove prostore, odnedavno, sa Karpata, počela najezda šakala, koji ume da napravi mnogo više štete nego vuk i lisica.

Pored režima slobodnog odstrela predatora, lovačka udruženja tokom godine organizuju takozvane "hajke", na kojima učestvuje od 500 do 600 lovaca, sa ciljem da se njihov broj drži u dozvoljenim granicama.

Tokom leta, lovačka udruženja organizuju polaganje stručnih ispita i edukacije članstva, ove godine sa posebnim osvrtom na afričku kugu. Na teritoriji Jablaničkog okruga registrovano je 12 udruženja lovaca, a osim u Leskovcu, Vlasotincu, Lebanu, Bojniku, Medveđi i Crnoj Travi, aktivna su i vlo dobro organizovana udruženja u Bošnjacu, Pečenjevcu, Manojlovcu, Vučju, Babičkom i Grdelici.