Raspao se Savet za promociju Srbije

Prošle nedelje Ivan Tasovac podneo je ostavku na mesto predsednika Saveta za promociju Srbije a za njim su to učinili i članovi ovog tela: Ana Trbović, Milica Čubrilo, Voja Žanetić i Predrag Marković.

Tasovac je ministru trgovine i turizma Slobodanu Milosavljeviću povodom ostavke poslao dopis koji časopis "Taboo" prenosi u celini:

"Poštovani gospodine ministre,

Podnosim neopozivu ostavku na mesto predsednika Saveta za promociju Srbije i na članstvo u Savetu.

Ostavku ne podnosim zbog neslaganja sa Vladom Srbije i Ministarstvom trgovine i turizma, u čijem sastavu je radio Savet. Naprotiv, podnosim je zbog pune saglasnosti sa izvršnom vlasti, koja je istrajala na tome da je Savet za promociju suvišan, budući da su se tim poslom sve vreme, umesto Saveta, bavila pojedina ministarstva i pojedinci bliski vlasti, ne naročito stručno, a ni uspešno.

U izveštaju o radu Saveta pod mojim predsedavanjem izdvajam dve stvari vredne pomena:

1. Savet za brendiranje od oktobra 2007. godine, kada je formiran, do danas nije poreske obveznike koštao ni jedan jedini dinar, budući da su svi članovi Saveta bili saglasni u tome da ne preporučujemo bilo kakve troškove kojima nismo nalazili svrhu.

2. Savet je zahtevao od Vlade da popiše na koje se sve načine, u kolikoj meri i u kojim ministarstvima i agencijama troši novac za promociju zemlje. Savet nikada nije dobio izveštaj.

Otuda nalazim da je Savet za promociju izgubio svaki smisao, tim pre što se sa mnogo većim učinkom slikom Srbije u svetu bave:

• pojedina ministarstva, koja u vremenu krize, bez međusobne koordinacije, troše ogroman novac na akcije za promociju zemlje, koje se na kraju pretvaraju u neuspešne promocije samih ministarstava i njihovih šefova;

• estradni menadžeri, koji troše ogromne budžete na svoje priredbe kojima stvaraju sliku Srbije kao celogodišnjeg tranzicionog karnevala, na kome se malo radi, ali se mnogo pije i jede;

• prevareni radnici, koji svojim očajničkim protestima svedoče da se u Srbiji pristojno jede na splavovima i restoranima, ali ne i u kućama;

• političari, odeljeni od stvarnosti, koji u svet šalju sliku kako će Srbijom vladati blagostanje onog trenutka kada se svaki njen radno sposobni stanovnik počne profesionalno baviti politikom;

• očajno školstvo i zdravstvo, koji koordinirano nastoje da proizvedu generacije idiota koje, na svu sreću, zahvaljujući zdravstvenom sistemu, neće živeti dugo;

* društvena odgovornost i solidarnost, koje su postale isključivi marketinški proizvod državnog i privatnog sektora;

• odsustvo bilo kakve društvene strategije i vrednosnog sistema, koje permanentno produciraju društvene sukobe, što Srbiju ne čini stabilnim i perspektivnim društvom;

Zbog toga verujem da je najmanje zlo da Savet za promociju Srbije ne postoji. Naprotiv, sopstvenim moralnim prekršajem smatrao bih da je u ovim okolnostima Savet radio uspešno. Jer građani Srbije ne zaslužuju da u Srbiju pre njih poveruju stranci.

S poštovanjem, Ivan Tasovac