Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Šteti li prskanje komaraca pčelama? - Prinosi meda umanjeni 80%
Komentari
(Ilustracija) Blaga zima koja je iza nas i hladno proleće jedan su od uzroka za lošu godinu za pčelare, a cene meda se, po navodima pčelarskih udruženja, mogu samo povećati, budući da su veoma niske.
Pčelari zbog smrzavanja bagrema u cvatu i loše sezone na suncokretovoj ispaši posluju bez pokrivenih troškova proizvodnje, a kako se čini, situacija za pčelare iz Novog Sada i njihove pčele neće se popraviti do kraja godine.
- Još uvek nemamo pregled sezone, jer ona još uvek traje, ali nisam optimističan. Po našim procenama, prinosi su umanjeni 80% u odnosu na višegodišnji prosek. Imali smo suviše toplu zimu, a u martu i aprilu mraz, pa je i paša bagrema, lipe, a i suncokreta, veoma loša - rekao je Đorđe Mrkić, zamenik predsednika Društva pčelara Jovan Živanović.
Po njegovim rečima, ove godine je u Vojvodini utrošena velika količina herbicida i insekticida, a prskanje voća rezultiralo je umiranjem pčela.
- Biocidi koji se koriste pri suzbijanju komaraca uticali su na smanjenje broja pčela. Promena biljnog sastava na prostorima pčelarenja je velika, pa se smanjila raznovrsnost ishrane, što je uticalo na kvalitet života pčela. Dosta autohtonih korova koji su bili značajni za zdravlje pčela je uništeno - rekao je Mrkić.
Košnice se voze na ispašu na različite lokacije u našoj zemlji, dodaje:
- Neki pčelari ostaju na bagremovim pašama u Kelebiji, Baču i Deliblatskoj peščari, ali ima i onih koji svoje košnice pomeraju na Cer, Homolje, ili čak južnije, prema Kraljevu i Leskovcu.
Falsifikovanje meda
Jedan od većih problema s kojima se pčelari svakodnevno suočavaju je i falsifikovanje meda, što podrazumeva lažno predstavljanje proizvoda koji izgledom podseća na med, ali se sastav u potpunosti razlikuje.
- Falsifikovanje meda je prisutno svuda, a zahvaljujući akcijama pčelarskih organizacija, taj trend je smanjen tokom prethodnih godina. Nekada je teško raspoznati pravi med od lažnog jer su se prodavci tih proizvoda veoma izveštili - - rekao je sagovornik Dnevnika.
Za 30 godina bavljenja tim poslom pčelar iz Futoga Petar Šumar ne pamti godinu u kojoj je više stvari krenulo po zlu.
- Mislim da prskanje komaraca definitivno ima veliku ulogu u smanjenju broja pčela. Vreme je sada idealno, ima kiše, vlage i toplo je, ali smo, uprkos tome, na suncokret otišli gotovo bez pčela - rekao je Šumar.
S prodajom lažnog meda na pijacama Novog Sada ne slaže se ni Petar Šumar, a rešenje problema nalazi u obaveznim deklaracijama koje bi trebalo da se istaknu na svakoj teglici meda.
– Med se prodaje bez porekla i oznaka, kao domaći med, što treba da je jasan znak kupcima da je u pitanju falsifikat. Lažni med je izuzetno proziran i tečan, a ukus je presladak. Pravi med je gušći, rastegljiv i ima oštar ukus, koji zavisi od vrste. Stoga savetujemo kupce da med kupuju uvek od istog, proverenog prodavca ili u većim trgovinskim lancima, da bi izbegli kupovinu falsifikata - objasnio je Šumar.
Pčele ne ugrožava prskanje komaraca?
S njima se ne slaže predsednik Upravnog odbora Inovativnog klastera Panonska pčela Hadži Zoran Jovanović, koji tvrdi da pčele ne ugrožava prskanje komaraca, već da su za njihovo umiranje najviše odgovorne klimatske promene.
-Stanje s pčelama nije dobro, ali nije ni iznenađujuće, s obzirom na to da klimatske promene polako uzimaju svoj danak. Naše mišljenje je da malo činimo na povećanju zasada bilja i drveća, te se oslanjamo samo na poljoprivrednike i njihov izbor semena - rekao je.
Nestanak pčela i njihovo sporo umiranje, kako je kazao Jovanović, problem je koji je prisutan duži niz godina. Društva slabe pa se broj pčela po košnici smanjio s 50.000 na 30.000, a s tom informacijom još niko ništa nije uradio.
Na pritužbe pčelara koji smatraju da hemijski preparati za prskanje komaraca ubijaju pčele, iz Ciklonizacije su saopštili da su tretmani komaraca neophodni, jer su oni prenosioci raznih bolesti, a da se za prskanje koriste visokoselektivni preparati s minimalnim učinkom na prirodnu sredinu.
- Imamo odličnu saradnju sa Savezom pčelarskih organizacija Vojvodine, Savezom pčelarskih organizacija Srbije, ali i udruženjima u više od 20 gradova i opština u Vojvodini. Okrenuti smo cilju da se najveći broj komaraca suzbije bezopasnim biološkim preparatima dok su još u fazi larve - rekao je Dario Aćimović iz Ciklonizacje.
Iz Ciklonizacije su dodali i da je saradnja s pčelarima rezultirala time da su svi tretmani pomereni u kasne večernje časove, kada je većina pčela u košnicama, kao i da već gotovo deceniju nije zabeležen incident s pčelama.
Firme:
Društvo pčelara Jovan Živanović Novi Sad
Inovativni klaster Panonska pčela
Savez pčelarskih organizacija Vojvodine
Savez pčelarskih organizacija Srbije
Ciklonizacija a.d. Novi Sad
Tagovi:
Đorđe Mrkić
Petar Šumar
Hadži Zoran Jovanović
Zoran Jovanović
Dario Aćimović
Futog
Cer
Homolje
Deliblatska peščaracena meda
smrzavanja bagrema
bagremova paša
suncokretova paša
lipova paša
prskanje voća
biocidi
falsifikovanje meda
lažni med
deklaracija
prskanje komaraca
klimatske promene
nestanak pčela
umiranje pčela
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.