"Teleflora" u susret Međunarodnom danu žena - tradicija poklanjanja za 8. mart

Međunarodni dan žena, 8. mart, je dan posvećen ženama i njihovim ekonomskim, političkim i društvenim ostvarenjima. Početak obeležavanja osmog marta kao dana žena, povezan je sa čitavim nizom akcija i protesta koje su organizovale radnice tekstilnih i drugih industrija, boreći se za poboljšanje radnih uslova, povećanje plata i uopšte bolji društveni položaj. Za ovaj praznik damama se poklanja cveće.

"Teleflora", kuća za cvetni dizajn i dostavu cveća na adresu, kao dama rođena u Francuskoj i u rukama kreativnih i sposobnih žena, ovog dana želi da ukaže počast ženi i njenom liku podsećanjem na velikanke srpske istorije. Neke od ovih umetnica, ratnica, bolničarki, diplomata, poznate su široj javnosti, a o nekima se malo zna.

Carica Milica: istorijski je najvidljivija posle Kosovske bitke, kada je odlučno i mudro vodila državne poslove umesto maloletnih sinova Stefana i Vuka. U srpskoj istoriji, knjeginja Milica je bila prva žena diplomatski posrednik.

Katarina Ivanović: prva žena akademik, trag u srpskoj kulturi je ostavila kao prva žena slikar. Za člana Srpskog učenog društva izabrana je 1876.

Milica Stojadinović Srpkinja: u vremenu kada su pismene žene bile retkost, Milica je svojim romantičarskim pesmama i sastavima zaslužila nadimak Vrdnička vila i nagosvestila buduću zastupljenosti žena u našoj književnosti.

Draga Ljočić: prva žena lekar. Učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila 1876. do 1915. godine. Odlikovana je visokim vojnim odlikovanjima.

Nadežda Petrović: stvaralac izuzetnog slikarskog temperamenta i snage; jedna od osnivača "Kola srpskih sestara" i Srpskog umetničkog društva. U Balkanskim ratovima učestvovala je kao dobrovoljna bolničarka. Jedna je od najznačajnijih ličnosti u razvoju srpske i jugoslovenske umetnosti XX veka.

Isidora Sekulić: posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je stekla uvaženje kao najobrazovanijia i najumnija Srpkinja svoga vremena. Radila je kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Za akademika izabrana 1950. godine.

Milunika Savić: Milunika Savić se u Balkanskim ratovima borila kao dobrovoljac, prerušena u muškarca. Njen rodni identitet otkriven je slučajno, kada je kao ranjenik smeštena u bolnicu. Odlikovana je najvišim vojnim i državnim priznanjima za hrabrost, među kojima su i dva francuska Ordena Legije časti i medalja "Miloš Obilić".

Desanka Maksimović: njene pesme su čitale, volele i pamtile generacije čitalaca. Od prve zbirke ("Pesme", 1924) do zbirke njenog zrelog doba ("Tražim pomilovanje", 1963) živela je svoju poeziju i pesmovala svoju svakodnevicu na jedinstveno prijemčiv i upečatljiv umetnički način.

Ljubinka Bobić: dramski umetnik beogradkskog pozorišta Jedna od njenih prvih uloga je u Nušićevoj komediji Gospođa ministarka, u kojoj tumači lik ministarkinog sina Rake, da bi kasnije briljirala u naslovnom liku – gospođe ministarke, i tako postala jedan od uzora mnogih mladih glumaca.

Milena Pavlović Barili: Slikarstvo je studirala u Beogradu i Minhenu. Svoju prvu izložbu je priredila u Beogradu, a zatim u Požarevcu, Londonu, Parizu, Rimu, Njujorku… Prve stihove objavljuje u jednom italijanskom listu. Od 1939. živela je u Americi, i kao ilustrator sarađivala je u mnogim časopisima: Vog, Šarm, Glamur.

Ovo su samo neka od imena kojih se treba prisetiti i na čiji rad se treba ugledati, a 8.mart je pravi dan za to, jer osim što joj možete poslati "Teleflorin" buket cveća i poklon na adresu, ženi treba odati priznanje za hrabrost, borbu, doprinos čovečanstvu i sagledati je u svim njenim lepotama i veličini: u njenoj nežnosti i u njenoj snazi.