Dragana del Monako, prvakinja Opere beogradskog Narodnog pozorišta - Karmen opet putuje u Egipat

(Dragana del Monako)

Malo je umetnika koje za godinu dana više puta pozovu da gostuje u nekoj prestižnoj operskoj kući, kao što je kairska Opera. Tu privilegiju imala je prvakinja beogradskog Narodnog pozorišta, mecosopran Dragana del Monako. Već je spakovala kofere i, koliko danas, odleteće u Egipat da nastupi po četvrti put.

– Kairskoj publici predstavila sam se u tri navrata sa tri predstave, ulogom Amneris u operi "Aida", kultnom remek-delu Verdija, koje je i napisano za otvaranje Sueckog kanala. Raduje me to što me je njihova publika primila otvorenog srca, mada sam tamo bila potpuno nepoznata. Obostrano oduševljenje posle dva nastupa krunisano je solističkim koncertom, kojem se na sceni pridružio moj sin Pavle, a ovih dana, takođe sa inostranim kolegama, počinjem probe za premijeru "Karmen", zakazanu za 16. mart – najavljuje Dragana ne skrivajući koliko joj prija tretman prave dive i velike zvezde za koje tamo slovi.

Mogla je da bira

Nastupajući u mnogim značajnim svetskim teatrima – u Veneciji, Veroni, Palermu, Varšavi, Bonu, Madridu, Ženevi, Pragu, Seulu – ostvarila je sve vodeće uloge mecosopranskog faha: "Trubadur", "Don Karlos", "Aida", "Moć sudbine", "Seviljski berberin", "Verter", "Karmen", "Orfej", "Pikova dama", "Rigoleto"... Za neke od njih dobila je i nagrade za najbolja umetnička ostvarenja, a čini se da je, ipak, poistovećuju sa fatalnom Karmen.

Tačno je da me u svetu najviše angažuju za tu ulogu, jer kažu da se retko u jednoj osobi spoje temperament, boja glasa, opseg i fizički izgled. Možda će zvučati otužno ako kažem da lično, svaki lik koji tumačim podjednako volim, ali to je istina zato što sam odavno u situaciji da mogu da biram šta pevam i pevam samo ono što volim. Ispostavilo se da sam u svojoj karijeri već otpevala sve što sam želela i sada mi preostaje da se nadograđujem i da trajem – konstatuje umetnica.

Sebe nije zamišljala kao opersku pevačicu. Kao mala, stalno je govorila da će biti lekar da bi mogla da pomaže drugim ljudima. Sudbina je htela da se bavi muzikom i bez nje, kaže, ne bi mogla da živi, a ipak ne živi samo za muziku.

– Uživam u operi, za mene je operska pozornica mesto gde se i sama dobro provodim. Ali, ostala sam potpuno na zemlji i shvatila da nijedna profesija, ma koliko bila blagoslovena, veličanstvena i bogomdana, ne može i ne sme biti jedini cilj života. Sve bi bilo besmisleno da mi dani nisu ispunjeni i onim običnim prijatnim trenucima koji mi takođe pričinjavaju zadovoljstvo. Da dođem kući, uređujem dom, spremim večeru, telefoniram prijateljima, učim sa Pavlom...

Želi da bude najbolji tenor

Za ulogu majke se vrlo ozbiljno i odgovorno spremala.

– Odgajiti dete da bude zdravo, pravo, u mom slučaju je bilo vrlo komplikovano, budući da nas dvoje živimo sami od 1996. godine. Mnogo putujem i odvajanje je oboma uvek teško padalo, jer smo veoma vezani jedno za drugo. Kad je ostajao, uvek je „uskakala” moja mama, na čemu sam joj beskrajno zahvalna. Ali, kad god je bilo prilike, vodila sam ga sa sobom. Mnogo smo se mučili on i ja da bismo bili zajedno. Avioni, garderoba, probe...

Kad ga je uspavljivala, nije mu pevala operske arije već "leptiriću šareniću" i "jedan mali zeka", što sad peva i svojim malim sestrićima. Ali, geni su – geni.

– Pavle je odmalena govorio da će biti operski pevač. Pošto je tada bilo vrlo rano da uči pevanje, prvo je završio nižu školu klavira, da bi sada, sa šesnaest, konačno upisao i solo pevanje u Muzičkoj školi „Vojislav Vučković”. Ne računajući neke školske priredbe, nedavno je imao i svoj prvi profesionalni debi pred brojnom publikom, kada se, kao specijalni gost, pojavio na mom celovečernjem resitalu u kairskoj Operi. On strasno želi da bude na sceni i želja mu je da postane najbolji tenor na svetu! – dodaje sagovornica "Politika Magazina".

– Žao mi je kad pomislim koji put treba da pređe i čega će sve morati da se odrekne, a opet, ako već ima talenta, a ima ga, nemam prava da ga u tome sputavam. Mogu samo da ga podržim. Često ga podsećam da moja slava i dedina slava nije i njegova, i da on, ako nešto hoće da postigne, mora apsolutno to sam da ostvari. Ostaje da vreme pokaže da li će tako biti, mada je prilično jasno kuda sve vodi – kaže ponosna majka.

Ne samo muzika

Dragana je potekla iz profesorske porodice i obrazovanje je uvek bilo veoma značajna stvar, a ne samo muzika, i muzika. Njena mama, inače profesor književnosti, smatrala je da deca treba svestrano da se obrazuju, pa to važi i za Pavla.

– Pavle je stipendista privatne gimnazije "Milutin Milanković" i ide u drugi razred, odličan je đak, voli strane jezike i interesuje ga književnost. Sve stiže. Mislim da sam uspela ispravno da ga vaspitam i to smatram svojim najvećim uspehom – veruje Dragana del Monako.

Jedino za čim žali i što u neko dogledno vreme planira sebi da nadoknadi jesu putovanja.

– Operski pevač je zarobljenik svoje profesije. Iako sam, takoreći, obišla ceo svet, mislim da sam videla manje od prosečnog turiste, jer pevajući velike, noseće uloge sa ogromnom odgovornošću, klonila sam se svega što bi moglo da šteti glasu. Dane, pa i mesece na gostovanjima najčešće provodim između pozorišta i hotelske sobe, čuvam se kiše, sunca, vetra, promaje, dima, klime, prašine... Ali, to je moj izbor. U suštini, nema gorčine. Uz pomoć Boga i verujući samo u dobro, konce držim u svojim rukama i mogu reći da živim vrlo lep, čak i uzbudljiv život. Apsolutno sam zadovoljna, srećna i voljena žena – zagonetna je Dragana del Monako.

Sinu – dedino ime

– Mene i sestru majka je sama odgajala. Tata je poginuo kada sam imala samo pet meseci, tako da ga nisam upamtila, pa je centralna muška figura u mom životu bio moj deda Pavle. Njemu sam obećala da ću imati sina, da će se zvati Pavle i da će biti kršten u Sabornoj crkvi. Moj bivši suprug je pristao na to, tako da je pravo ime našem sinu Pavle Mario del Monako – kaže.

Rano na spavanje

Dragana vrlo rano leže i rano ustaje. Doduše, sedam sati nije cik zore, ali za mnoge umetnike je misaona imenica. Na taj način može sve da postigne. Osam sati sna joj je neophodno da odmori glas. Prirodu obožava, i to u letnjem periodu, hladnoću, sneg i led ne podnosi.

Kada je kod kuće, ne šminka se i nije opterećena time kako izgleda. Ne mora da pazi na kilograme, jer nije sklona gojenju. Na predstavi izgubi i po dva-tri kilograma za veče, pa izgubljenu energiju mora da nadoknadi kvalitetnim obrokom, recimo jednim dobrim biftekom. U svemu, ističe naša sagovornica, sluša signale svog tela i po njima živi.

Anegdota: Iz bazena na scenu

Prilikom jedne od poseta Kairu, Dragana je otpevala seriju predstava i posle toga, priznaje, čitav dan provela u bazenu i šopingu. Pošto je sutradan trebalo rano da otputuje u Beograd, to veče, dok je predstava tekla, svratila je da se pozdravi sa ekipom i sa dirigentom.

– Pokucala sam na vrata i rekla: "Maestro, puno uspeha, nadam se da se vidimo brzo". Okrenula se i – otišla. Kad, maestro u graškama znoja trči za mnom i kaže: "Vidimo se brže nego što ste mislili". Njihova Amneris je pala u nesvest u garderobi, pre nego što je izašla da otpeva onaj najstrašniji četvrti čin. Ubeđivao me je da izađem na scenu i završim predstavu koju je, inače, prenosila televizija. Nije mi bilo svejedno, čitav dan sam bila na suncu, ništa nisam jela i plašila sam se da ne pokvarim fenomenalan utisak koji sam ostavila svojim ranijim nastupom. Ipak, popila sam čaj sa dosta šećera da povratim energiju, pošto nije bilo vremena da se presvučem u kostim, prebacili su mi crnu gurabiju preko farmerki i izašla sam na scenu. Naravno, doživela sam ovacije i tako spasla predstavu. Sutradan je osvanuo naslov u kairskoj štampi – "Iz bazena na scenu". Tada sam apsolutno pobrala sve njihove simpatije.

(Napomena:tekst je u potpunsoti preuzet iz "Politika Magazina")