Kvalitet vode za navodnjavanje može da utiče na biljnu proizvodnju

Portal Hort Americas piše da je ova analiza u SAD između 35 i 55 USD. Iz kompanije ATP Irrigation, koja se bavi projektovanjem i podizanjem, pre svega savremenih zasada borovnica i jagoda, preporučuju da analizu uradi Laboratorija za agroekologiju i zemljište Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Za nju je potrebno izdvojiti 6.000 dinara.

Vrstan pedolog dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije, kaže da je analiza kvaliteta vode neophodna i jedna od prvih mera prilikom podizanja sistema za navodnjavanje. Na žalost, ona se često ne primenjuje usled čega su štete u poljoprivrednoj proizvodnji višestruke. Naime, voda lošeg kvaliteta može imati indirektan i direktan uticaj na biljke. Indirektan je zaslanjivanjem i/ili alkalizacijom zemljišta, a direktan je narušavanjem balansa usvajanja hraniva, pojavom ožegotina i sl.

Laboratorija u Novom Sadu radi čitav niz analiza na osnovu kojih se određuje klasa pogodnosti vode za navodnjavanje (prema stranim i domaćim klasifikacijama). U set osnovnih analiza spadaju određivanje: reakcije vode (pH vrednosti), suvog ostatka (mg/l), elektroprovodljivosti (dS/m), SAR vrednost, katjonski i anjonski sastav.

Ukoliko se sumnja na zagađenje ili je proizvodnja pod nekim od vidova organske proizvodnje, često se radi i analiza vode na sadržaj opasnih i štetnih materija (najčešće teških metala). Dobijene vrednosti se porede sa maksimalno dozvoljenim količinama prema našoj zakonskoj regulativi i prema literaturnim navodima.

Stručnjaci portala Hort Americas naglašavaju da električni konduktivitet, EC, (brojčano izražena sposobnost ispitivanog uzorka vode da provodi struju) ne bi trebalo da bude iznad 1,0 (manje od 0,3 je idealno). Ako je veći od 1,0, vodu bi bilo dobro tretirati i/ili filtrati. Neki od prisutnih elemenata su hranljive materije koje su potrebne biljkama. Pravu dozu đubrenja svakako je potrebno usaglsiti u zavisnosti od rezultata laboratorijske analize vode.

Naročito u zahtevnijim proizvodnjama, vodu je potrebno češće analizirati, i po potrebi tretirati hemijskim jedinjenjima. Moguće je i prekomerno nagomilavanje nekih hranljivih materija koje nije moguće uravnotežiti dodatnom vodom i hranljivim materijama, pa je potrebno ispiranje.

Naročitu pažnju trebalo bi posvetiti natrijumu, hloridima, mikroelementima poput bora a mora se voditi računa i o ukupnoj alkalnosti.

Postoje različite preporuke o tome koje količine natrijuma i hlorida biljke mogu da tolerišu. To zaista zavisi od useva. Prema američkim istraživačima natrijum i hloridi bi trebalo zajedno da imaju <50 ppm-a.

Oni naročito upozoravaju na mikroelemenat bor. On je biljkama potreban u malim količinama, ali sa povećanjem koncentracije brzo može postati toksičan. Obično je bor problem u bunarskoj vodi. Njegov sadržaj u vodi za navodnjavanje trebalo bi da bude manji od 1 ppm.

Alkalnost takože ne bi trebalo zanemariti. Ona ima veze sa kapacitetom puferiranja vode, što znači da je sposobna da održava stabilan pH. Ako je alkalnost visoka, trebalo bi koristiti više kiselina kako bi se snizila pH vrednost, a takođe će biti poteškoća u stabilizaciji pH, jer će se sam podići. Ovo može biti čest problem, jer neke hranjive materije postaju nedostupne biljkama na višim nivoima pH. Takođe mora se uzeti u obzir na koji način kiselina koju koristite doprinosi ukupnom nivou hranljivih sastojaka. Azotna kiselina će dodati azot, a fosforna - fosfor.