Miloš Bugarin, predsednik PKS - Nismo iskoristili sve šanse na ruskom tržištu

(Miloš Bugarin)

- Nismo maksimalno iskoristili pogodnosti koje po sporazumu o slobodnoj trgovini već deceniju imamo sa Rusijom. Naši izvoznici nisu, količinom i kontinuitetom isporuke, odgovorili zahtevima ovog ogromnog tržišta. Do toga je dovela segmentiranost naše privrede, kao posledica nekonzistentne privatizacije koja traje, evo, već 20 godina - ocenio je u intervjuu za "Blic" Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.

Upitan koliko su politička zbivanja u Srbiji uticala na to da ruska Duma ni za deset godina ne ratifikuje SST, Bugarin kaže da je za našu izvoznu privredu važno da taj ugovor ima punu funkcionalnu primenu. A na pitanje da li je Ivica Dačić, kao kopredsednik Mešovitog komiteta, pitanje ratifikacije postavio Sergeju Šojguu, Bugarin diplomatski kaže da je "to pitanje za potpredsednika Dačića".

Ipak, bez ratifikacije SST nema pune liberalizacije koja je cilj tog ugovora.

- To je tačno. U fokusu mora da nam bude carinska unija koju upravo osnivaju Rusija, Belorusija i Kazahstan, stvarajući tržište od 200 miliona potrošača. Tu bi nam u izvozu hrane samo nebo bilo granica ako bismo ukrupnili potencijale i unutar Srbije i u regionu. Mnogo nam je veći nivo liberalizacije sa Belorusijom u odnosu na Rusiju, a vreme je da sa Kazahstanom počnemo pregovore o slobodnoj trgovini.

Da li zbog SST sa Rusijom imamo probleme u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, koja zahteva jednak tretman država na tržištu?

- Imamo CEFTA sporazum o pojednostavljenim procedurama, gde se praktično vežbamo pred ulazak u STO i poštovanje njenih standarda koji idu ka ukrupnjavanju tržišta.

Jesmo li nadrasli predrasudu o lakom ulasku na rusko tržište jer se tamo, navodno, jedan model čizama štancuje u dva miliona primeraka?

- To tržište je visoko sofisticirano, ne sastoji se samo od najzahtevnije Moskve, u kojoj je najveća globalna konkurencija. Primakov i ja smo saglasni da iskoračimo ka drugim regionima. Posle naše izložbe u Krasnodaru, pre dve godine, najveći trgovinski lanac u Rusiji, "Magnit", prošle godine je kod nas kupio voće za pet miliona evra. U Kurskoj oblasti upravo osnivamo mešovito preduzeće kao distributivni centar za srpske proizvode. Ako uspe, otvorićemo te centre u Kaluškoj, Sverdlovskoj, Samarskoj, Tverskoj oblasti, Tatarstanu, Smoljensku, Novgorodu. Nijedna od njih nema manje od dva i po miliona stanovnika, a konkurencija je bitno manja nego u Moskvi.

Šta Srbija uspeva da proda u Moskvi?

- Najviše se prodaju "Tarkett" podne obloge, u izvozu nose 11,7%. Takođe, lekovi, farmaceutski proizvodi, voće, povrće i prehrambeni proizvodi. Ne izvozimo veliku količinu jer Srbija danas proizvodi, gledano upravo na količinu, 78 odsto proizvodnje koju je imala 1989. godine.

Koliko se na strane investicije reflektuje povlašćeni tretman srpske robe u Rusiji?

- Imamo privilegiju na koju strani investitori nisu imuni jer rusko tržište ima 140 miliona potrošača. Uz to, odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU je omogućilo dijagonalnu kumulaciju porekla robe sa zemljama CEFTA, EU i izvoz te robe pod preferencijalnim statusom. Nisu uzalud Slovenci najavili da će u Srbiju preseliti proizvodnju bele tehnike: poslovna klima u Srbiji omogućuje profit.

Ko najviše investira u proizvodnju kod nas?

- Austrija, kad je reč o količini investiranog novca. Slovenci su najveći po broju investicija, a i ulaganja Nemačke su značajna. Strane investicije stalno rastu od demokratskih promena. Zastoj se javio početkom globalne ekonomske krize jer su svi krenuli da saniraju svoju ekonomiju.

Dinkić je proglasio kraj krize, kakve privredne tokove očekujete?

- Posledice krize ćemo osećati nekoliko godina. Oporavak očekujem krajem iduće i početkom 2012. godine, mada je optimizam dobrodošao posle prošlogodišnje depresivne situacije.

Šta treba da učine privrednici i država da bismo iskoristili sve pogodnosti u trgovini sa Rusijom?

- Privreda bi morala da krene ka većem nivou finalizacije izvoznih proizvoda, ali i da povede računa o kvalitetu konkurentskog pozicioniranja na ruskom tržištu. Država bi trebalo da razvija slobodne zone jer je poslovanje u njima jeftinije i do 40%. Češka je za šest godina, preko kvalitetnih slobodnih zona, uposlila 160.000 građana.

Šta nam još promiče?

- Nismo razvijali ni industrijske parkove, tehnoparkove, naučnotehnološke parkove koji bi, po okončanju maratonske privatizacije, bili alternativa za strane investicije. Uz infrastrukturu, puteve, prostor opremljen strujom, telefonima, internetom i svim što traži moderno poslovanje, investitora bi uvek bilo dovoljno.

Kako sarađuju mala i srednja preduzeća?

- Srbija je za nekoliko godina bitno unapredila administrativne procedure u toj oblasti, a jaka i kvalitetna saradnja je od vitalnog interesa. Potrebna je edukacija privrednika obeju zemalja i profilisanje menadžera za lakše rešavanje tipičnih problema u poslovanju i u jednoj i u drugoj državi. U tome, kao i uvek, mogu da računaju na obe privredne komore.

Poražavajuća energetska neefikasnost

- Energetika je temelj strateške saradnje sa Rusijom, a to ne obuhvata samo privatizaciju NIS, već i "Južni tok" naftovoda, skladište u Banatskom Dvoru, formiranje mešovite firme za osiguranje i podelu poslovnog rizika na srpskom i ruskom tržištu. Razgovara se o izgradnji hidrocentrala, rekonstrukciji termocentrala... Imperativ je povećanje nivoa energetske efikasnosti u Srbiji, jer smo u tome na evropskom dnu - kaže Bugarin.

Korupcija nije saveznik dobrog biznisa

U kojoj meri su korupcija u Srbiji i Rusiji kočnice za bolje rezultate u bilateralnoj trgovini?

- Nigde u svetu korupcija nije saveznik dobrom biznisu. Siguran sam da naša zakonodavna i izvršna vlast sasvim ozbiljno rade na suzbijanju koruptivnih ponašanja, a kad je o Rusiji reč, koruptivnih aktivnosti ima mnogo manje nego pre desetak godina.

Bilans

- izvoz u Rusiju 2008. vredeo 551 mil USD

- uvoz iz Rusije 2008. vredeo 3,487 mlrd USD

- prošle godine, u odnosu na 2008, izvoz je pao za 36%, a uvoz za 46%, prosečan pad spoljnotrgovinske razmene u odnosu na 2008. godinu u 2009. godini je 42%, što je direktna posledica svetske ekonomske krize

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 23.02.2010.)