ĐOGOVIĆ: Ima šanse za nove državne minimalce, ali uz strože uslove

Ekonomista Saša Đogović očekuje da će država nastaviti sa isplatom minimalaca, kako bi pomogla onim delatnostima koja su iskusila najveći negativan uticaj pandemije koronavirusa. Za to će, kako kaže, svakako biti potrebna i nova zaduživanja, ali i strogi uslovi targetiranja pomoći, kao i smanjenje fiskalnog opterećenja privrede i promena strukture investicija.

- Prvi preduslov za novu finansijsku podršku privredi je formiranje nove Vlade, koja onda treba da uradi rebalans budžeta, jer je čigledno da će pad privrednih aktivnosti biti veći nego što su planirali prethodnim rebalansom – kaže za eKapiju autor publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji.

Za eventualni nastavak isplate minimalaca, Đogović predlaže strože uslove.

- Tu je potrebna neka vrsta trijaže – dakle, da privredni subjekti koji će dobiti nove finansijske posdticaje spadaju u privredne grane najpogođenije krizom, poput ugostiteljstva, turizma, saobraćaja, prerade drveta i tekstilne industrije, ali i da ona preduzeća koja su negativno poslovala i u periodu pre pandemije, ne mogu biti primaoci takve podrške, jer to je bacanje u bunar bez dna – smatra Đogović.

Na pitanje ima li fiskalnog prostora za takve mere, on ocenjuje da će zaduživanje biti neophodno, ali da ima mesta i za uštede koje se mogu ostvariti izbacivanjem neproduktivnih investicija sa liste finansiranja.

- To su pre svega investicije bezbednosni i vojni sektor. Neshvatljivo je tolika ulaganje u vojnu opremu, pancire i dronove, i to u uslovima kada želimo mir i stabilnost na Balkanu, umesto da se izdvajalo više za medicinu i zdravstvo, odnosno za opštu dobrobit. Struktura investiranja je potpuno pogrešna, ne samo kod nas nego i u svetu, što se i pokazalo u ovoj situaciji u kojoj cela planeta ne može da se izbori sa jednim virusom – kaže Đogović.

On kao primer loše investicione politike navodi i izdvajanje iz budžeta za završetak Hrama Svetog Save, što je, kako kaže, "nepotrebno u ovom trenutku i svakako ne bi trebalo da bude prioritet, a očigledno jeste, što dodatno govori o tome da se ovde slepo vodi partikularnim, političkim interesima, a ne o interesima društva u celini".

Prema njegovim rečima, da bi para za podršku privredi bilo, potrebno je napraviti i otklon od "postojeće ekonomske politike netransparentnih i neselektivnih subvencija i investicija, a umesto toga treba staviti fokus na subvencionisanje visokotehnološke proizvodnje", čime bi se, kaže, takođe napravile određene uštede.

- Moglo bi se ići i na povećanje neoporezivog dela zarade. Time se bi se dodatno izvršio pozitivan finansijski uticaj na celu privredu, a naročito na najpogođenije sektore – ocenjuje naš sagovornik.

Đogović dodaje i da bi budžet za sledeću godinu trebalo da ide na dodatno smanjivanje nameta na rad, a i lokalne samouprave bi trebalo da se odreknu od bar dela parafiskalnih nameta kako bi se olakšalo poslovanje.

Upitan kada bi privreda mogla da očekuje nove mere, koje, prema nekim najavama, neće stići pre 10. avgusta, Đogović kaže da ova vlada zakonski više i ne postoji, te da od nje ne čekuje povlačenje nekih brzih poteza.

- Ali trebalo bi vrlo brzo formirati novu vladu kako bi ona mogla što pre da reaguje, kako bi bar do kraja avgusta bio urađen novi rebalans budžeta jer s jeseni slede negativni udari na privredu. Ne znam šta se čeka kad je kalkulacija jednostavna. U Hrvatskoj su izbori održani dve nedelje posle naših izbori i već se zna ko čini novu vladu i sledeće nedelje će biti formirana – kaže Đogović i dodaje da je i to pokazatelj koliko je nekome stalo do privrede, a koliko do ličnih interesa.

B. Petrović

Saša Đogović

publikacija Makroekonomska kretanja u Srbiji

državni minimalci

neve mere pomoći privredi

promena strukture investicija

pomoć najugroženijim sektorima privrede

investicije u vojsku

formiranje nove vlade

rebalans budžeta

budžet za 2021