Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
SAVIĆ: Država ne bi trebalo da dodatno pomaže ni najugroženiji deo privrede
Izvor: Beta
Sreda, 08.07.2020.
11:03
Sreda, 08.07.2020.
11:03
Komentari
Ljubodrag Savić (Foto: YouTube/screenshot)
- Nema smisla uzeti novac od jednih, da bi se dao drugima - rekao je Savić za Betu.
Dodao je da pomoć države u tržišnoj privredi nije uobičajena, osim u velikim krizama, a da je finansijska podrška privatnom sektoru isplatom tri minimalne zarade za zaposlene bila razumna i opravdana.
Radnicima je tada, kako je rekao, bilo uskraćeno pravo na rad, jer je zbog pandemije uvedeno vanredno stanje i ograničeno kretanje, pa je pomoć u platama bila razumljiva, ali je taj novac trebalo uplatiti na račune radnika, a ne poslodavaca.
Savić je ocenio da nije bilo opravdano deliti po 100 EUR svim punoletnim građanima, već je najsiromašnijima trebalo dati veći iznos od te sume.
- Srbija ne spada u red bogatih zemalja kao što je, na primer Nemačka, već se može i mora upoređivati sa zemljama iz neposrednog okruženja, a dala je pomoć privredi mogo veću nego te države - rekao je Savić.
Država bi za novu pomoć privatnom sektoru, prema njegovim rečima morala dodatno da se zaduži, pa bi učešće javnog duga vrlo brzo prešlo 60% BDP-a, a to je "ozbiljno" zaduženje.
Takav dug, kako je rekao, za epilog može imati ponovno urušavanje javnih finasija, za čije ozdravljenje su u periodu 2014-2018. godine najveći teret podneli penzioneri i zaposleni u javnom sektoru.
Privreda ni do sada, kako je rekao, nije iskoristila mogućnost da uzme povoljne kredite koje je obezbedila država, dajući garanciju od 480 mil EUR.
- Od 2 mlrd EUR za koliko je obezbeđena garancija države privreda je uzela ili aplicirala za kredite u iznosu od 1 mlrd EUR, što je ozbiljan signal da i vlasnici preduzeća procenjuju da slamanje epidemije neće biti brzo i da će oporavak biznisa potrajati možda više godina, zbog čega oni neće moći uredno da servisiraju svoje dugove - rekao je Savić.
To, kako je ocenio, potvrđuje i nedavno publikovan podatak da je proizvodnja u nekim firmama koje rade komponente za automobilsku industriju u aprilu bila niža za 80% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
On je rekao da su najglasniji u zahtevu za pomoć oni koji rade u "sivoj" zoni privrede i uglavnom ne plaćaju poreze i doprinose radnicima, neretko kasne sa platama, koje najčešće nisu veće od minimalne zarade.
- Stanje u srpskoj privredi nije dobro. Njena konsolidacija u dobroj meri zavisi od oporavka naših najvećih spoljno-trgovinskih partnera Nemačke i Italije, kao i stranih investitora, među kojima su najbrojniji iz Nemačke, a prognoze Međunarodnog monetarnog fonda, (MMF) o oporavku tih zemalja u narednoj godini su veoma, veoma loše - rekao je Savić.
Vlast u Srbiji je, kako je kazao, nerealno optimistična, kada računa sa padom BDP-a od oko 1%.
Na pitanje da li država dodatno treba da pomogne sektoru turizma, kao što to radi Hrvatska, Savić je rekao da je njegov udeo u BDP-u Srbije nekoliko procenata i da se ne može porediti sa Hrvatskom gde turizam čini skoro 25% BDP-a i "gde bez efikasnog funkcionisanja te grane nema ozbiljnog razvoja".
Odgovarajući na pitanje kako je država godinama obezbeđivala novac za subvencije, uglavnom stranim investitorima za otvaranje fabrika i novih radnih mesta, Savić je rekao da to nisu veliki iznosi u odnosu na razne vrste pomoći koje država daje privredi.
- Država je u periodu od 2014. do 2017. godine na razne vrste dotacija (garancije, subvencije, pomoći) privredi i građanima davala u proseku godišnje oko 800 mil EUR, odnosno 2,4 mlrd EUR za te tri godine - rekao je Savić.
Za subvencije stranim investitorima za plate zaposlenih radnika od 2006. godine do 2016. godine, kako je rekao, prema raspoloživim podacima dato je nešto više od 500 mil EUR, što znači oko 50 mil EUR u proseku godišnje, a tome treba dodati i sredstva za uređenje zemljišta, izgradnju infrastrukture, kao i učešće u investiciji.
- Ta pomoć, iako nije prevelika, bode oči, a ne vide se druge mnogo veće dotacije - rekao je Savić.
Procenio je da se početkom oktobra, kada ističe obaveza firmi koje su uzele državnu pomoć da zadrže zatečeni broj zaposlenih na početku pandemije, uz dozvoljeno otpuštanje do 10%, mogu očekivati masovnija otpuštanja, pre svega zaposlenih na povremenim i privremenim poslovima, kao i putem agencija.
- Država ne treba da se obazire mnogo na pojačani "pritisak" i ucene poslodavaca, da će ukoliko ne dobiju pomoć, masovno otpustiti zaposlene - rekao je Savić.
Dodao je da će "neki od njih to uraditi čak i ako dobiju sredstva, jer nema te pomoći države koja može održati preduzeće u životu, ukoliko ono nema zdrav biznis".
Poslodavci se, prema njegovim rečima, neće ustezati i od smanjivanja plata, produženja radnog vremena, zakašnjenja u isplati zarada i drugih vidova smanjenja troškova na zaposlenima.
Tagovi:
MMF
Ljubodrag Savić
pomoć države
državna pomoć
paket pomoći
posledice pandemije
korona
koronavirus
virus korona
covid 19
kovid 19
tržišna privreda
finansijska podrška
minimalna zarada
minimalac
isplata minimalca
100 EUR
100 evra
pomoć privatnom sektoru
javni dug
komponente za automobilsku industriju
proizvodnja komponenti za automobilsku industriju
siva zona
subvencije
subvencije stranim investitorima
garancije
otkaz
otpuštanja radnika
zaposleni na povremenim poslovima
zaposleni na privremenim poslovima
zaposleni putem agencija
smanjivanje plata
produženja radnog vremena
zakašnjenja u isplati zarada
smanjenja troškova
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.