MMF: Pandemija nanela štetu ekonomiji Srbije, potrebna promena cilja za ostatak PCI programa

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Jan Kes Martejn saopštio je danas da je pandemija korona virusa nanela štetu i srpskoj ekonomiji, zbog čega realizacija aktuelnog aranžmana Instrument za upravljanje politikama (Policy Coordination Instrument), zahteva promenu ciljeva do završetka programa u januaru naredne godine.

- U ovom kontekstu, politike treba da nastave da se fokusiraju na podršku ekonomiji za vreme krize uz istovremeno očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, adekvatno upravljanje rizicima i zaštitu ranjivih grupa - naveo je Martejn u saopštenju.

On je u saopštenju nakon četvrte revizije aranžmana ocenio da su postavljeni revidirani kvantitativni ciljevi koji odražavaju velike promene fiskalnih izgleda za 2020. godinu, a kako je dodao "pandemija je imala značajan nepovoljan efekat na ekonomsku aktivnost u Srbiji".

- Šok je uticao na privredu kroz nižu spoljnu tražnju, niže strane investicije i doznake, ograničenja domaće ponude, kao i prekide regionalnih i globalnih proizvodnih lanaca. Projekcija je da će se realni BDP smanjiti za 3% u 2020. godini, u poređenju sa rastom od 4,2% 2019. godine, a očekuje se da će doći do ubrzanja rasta na 6% u 2021. godini - naveo je Martejn.

Imajući u vidu, kako je kazao, veoma nesigurne ekonomske izglede, Misija MMF savetuje pažljivu pripremu rezervnih planova, izbegavanje ad hok jednokratnih isplata i povećanja penzija, kao i ograničen rast plata u javnom sektoru.

- Kako bi se umanjile ekonomske i socijalne posledice šoka izazvanog kovid-19, vlasti su brzo sprovele dobro osmišljen paket mera. Fiskalni paket, koji uključuje povećane rashode za zdravstvo, odlaganje poreskih obaveza, subvencije za zarade, univerzalne keš transfere, kao i državne garancije za bankarske kredite malim i srednjim preduzećima je jedan od najvećih među evropskim zemljama u tranziciji - istakao je predstavnik MMF-a.

Dodao je i da je Narodna banka Srbije (NBS) doprinela odgovoru na šok snižavanjem referentne kamatne stope i ubacivanjem likvidnosti u bankarski sistem, kao i uvođenjem tromesečnog moratorijuma na otplate bankarskih kredita i drugim merama za očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti.

- Sprovođenje fiskalnih mera, zajedno sa smanjivanjem prihoda usled niže ekonomske aktivnosti će povećati fiskalni deficit u 2020. godini na više od 7% BDP, u poređenju sa 0,5% BDP u prvobitno usvojenom budžetu. Imajući u vidu projektovani ekonomski oporavak i privremenu prirodu fiskalnih mera, trebalo bi da bude moguće da se fiskalni deficit smanji na oko 2% BDP sledeće godine - rekao je Martejn.

U isto vreme, prema njegovim rečima, postoji potreba da se povećaju javne investicije, podrži ekonomski oporavak i poveća potencijalni rast, dok ekonomski šok uvećava fiskalne rizike koji proizlaze is problematičnih državnih preduzeća i kredita koje je garantovala država.

- Kako bi se napravio prostor za uvećanje javnih investicija, a imajući u vidu budžetske rizike, rast penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini treba da bude ograničen. Ad hok povećanja penzija i jednokratne isplate treba izbegavati - ukazao je on.

Dodao je da je očekivano da će se javni dug, koji je opadao pre pandemije, povećati u 2020. godini, ali će ostati ispod 60% BDP i nastaviti da se kreće opadajućom putanjom u 2021.

- Sprovođenje strukturnih reformi je usporeno usled pandemije. Reforme da se ojačaju administriranje poreza, sistemi zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, korporativno upravljanje u javnim preduzećima, kao i da se razvije srpsko tržište kapitala ostaju vitalno važne - naveo je Martejn.

Ukazao je i da je potrebna temeljna analiza cene električne energije kako bi se omogućilo pokrivanje troškova.

- Pozdravljamo napredak koji je učinjen ka završetku privatizacije Komercijalne banke i ohrabrujemo dalje napore da se privatizuje Petrohemija - poručio je Martejn u saopštenju.

Predstavnici MMF-a i Srbije imali su virtuelne sastanke od 24. juna do danas, povodom četvrte revizije PCI aranžmana koji je Srbija sa MMF-om skopila u julu 2018. godine, a ne podrazumeva finansijsku podršku, već je isključivo savetodavnog karaktera.

Misija MMF je postigla sporazum na nivou tima o politikama neophodim za završetak četvrte revizije PCI aranžmana, koji treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a.

Razmatranje na Izvršnom odboru je okvirno zakazano za drugu polovinu avgusta 2020. godine, a naredna, poslednja misija u okviru aktuelnog programa planirana je za oktobar, navedeno je u saopštenju.